Ožalošćeni koji su se 8. maja okupili na pogrebnoj službi u Istanbulu hteli su da održe marš pre prevoženja tela Ibrahima u Anatolsku pokrajinu Kajseri, gde je planirano da bude sahranjen.
Služba je započela pod jakim policijskim prisustvom. Policija je postavila vodene topove i blokirala puteve koji vode do džemevija, alevitskog društvenog i verskog objekta i mesta održavanja službe. Ožalošćenima je marš zabranjen pozivanjem na meru socijalnog distanciranja.
Zatim je policija uz ispaljivanje suzavaca nasilno ušla u džemeviju, otela telo Ibrahima Gokčeka i odvezla ga vozilom istanbulske opštine. Kasnije je grupa Yorum javila da je telo vraćeno porodici, i da se prevozi u Kajseri uz jaku policijsku pratnju.
Ibrahim Gokček je umro nakon 323 dana štrajka glađu. Mesec dana posle saborkinje dvadestosmo godišnje Helin Bolek (Helin Bölek), članice Yorum, koja je život okončala nakon 288 dana gladovanja. Umrli su u znak otpora Erdoganovom diktatorskom režimu, a zahtevali su, između ostalog, da Turska ukine zabranu na održavanje koncerata grupe Yorum, da se uklone imena članova grupe s liste terorista, da se zatvoreni članovi grupe puste na slobodu i da se prestane s šikaniranjem kulturnog centra Idil gde je grupa delovala.
Njihovi su jedini zločini nepokolebljiva vera u mogućnost humanog društva i istrajan rad za njegovo ostvarivanje, a ubio ih je režim Redžepa Tajipa Erdogana, uvaženog partnera političara i kapitalista širom sveta. Ne zaboravimo imena Helin Bölek i Ibrahima Gökçeka.
A.J.
