Tokom jučerašnjeg dana saopštenja i konferencije za štampu su se smenjivale, Beograd, Srbija, region a sigurno i šire, je budno pratio. Svi skamenjeni vestima i zabrinuti za sve što se desilo, za posledice pucnjave u osnovnoj školi, za uzroke, za razmere cele situacije.
Zajednička konferencija za medije Ministra prosvete, Ministarke zdravlja, Direktora beogradske policije i Ministra unutrašnjih poslova bila je centralna nakon ovog događaja. Ona je, međutim – iako je dala detalje koji za javnost možda nisu neophodni u tom trenutku ili uopšte – samo otvorila dodatna pitanja.
Ministar prosvete, Branko Ružić je tom prilikom izjavio da je juče neposredno pre pucnjave proceduralno sve bilo u redu: „Prsten obezbeđenja koji po našim procedurama jeste normiran i predviđen za škole je postojao i jutros u 8 i 40. Dakle funkcionisao je i video nadzor i pripadnik obezbeđenja je bio prisutan i on je tragično izgubio život“, izjavio je Ružić i dodao da je u obilasku škole bio i školski policajac.
Ružić je na konferenciji potcrtao da je „evidentan kancerogen i poguban uticaj interneta, video-igara i takozvanih zapadnih vrednosti“. „Svima je jasno da je potreban krupan preokret i pooštravanje mera, ali i sistemsko iznalaženje rešenja kako ova tragedija ne bi prerasla u društveno prihvatljivu kakva je, nažalost, u nekim zapadnim društvima“, naveo je on.
“Uđite samo na taj internet i pogledajte samo u poslednjih šest meseci koliko je bilo sličnih događaja upravo u onim društvima koji su promoteri za nas – mene lično – negativnih vrednosti”, kazao je on.
Naš sistem je očito jako zakazao
Dok zvaničnici kao najveći problem i uzrok prepoznaju internet i video igrice, ali i nejasno definisane „zapadne vrednosti“, stručnjaci ipak nisu tako sigurni da je to najveći problem.
Svako ponašanje deteta i promene u ponašanju treba da budu primećeni od strane razrednog starešine ili drugog nastavnika, ali u slučaju napadača u OŠ „Vladislav Ribnikar“ je zatajila porodica, izjavila je narodna poslanica i bivša pukovnica policije Slavica Radovanović sinoć u emisiji Newsnight na N1.
Stručnjaci i stručnjakinje, kao i različiti komentatori navode da je alarmantno to što je dečak koji je pucao na svoje školske drugare, nastavno i vannastavno osoblje znao da koristi oružje, imao iskustva sa tim jer je odlazio u streljanu, ali i imao pristup očevom oružju. Postavlja se pitanje kontrole naoružanja, sprovođenja Zakona koji uređuje posedovanje oružja. Mašina je još 2018. godine pisala o rasprostranjenosti oružja u Srbiji, tada je „prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), u Srbiji je registrovano 973.790 komada vatrenog oružja, dok se procenjuje da je u opticaju najmanje 220.000, a najviše oko 900.000 komada ilegalnog oružja.“
„Iz ovoga – ako nekada možemo nešto da naučimo – onda iz ovoga moramo da naučimo da se nasilje koje se dešava oko nas prelilo u škole i da naše škole prosto više nisu bezbedne“, izjavila je Jasna Janković, predsednica Unije sidnikata prosvetnih radnika Srbije.
Govoreći o tome šta su okidači u ovakvim situacijama, dečja psihološkinja Nikolina Milosavljević za Danas kaže da je to simptom nečega što postoji od davnih dana. Ona nije htela da komentariše konkretni slučaj, ali je uputila veliki apel svim stručnjacima koji se bave decom, državi i celom sistemu, rekavši da je u pitanju simptom nefunkcionalnosti društva, visokog nivoa agresivnosti društva koji se plasira i na medije, prenosi Danas:
„To je jedan simptom vrlo agresivnog društva, uticaj sa svih strana koji je doveo do toga. I način na koji se izveštava o ovakvim stvarima, takođe, može uticati na to da neko dete napravi ovakav korak. Ne znamo sve šta se dešava sa adolescentima, ali imamo puno samoubistava, dakle, to je jedan društveni problem koji se dešava. Jedan od simptoma koji se dešava je da jedno dete koje se oseća loše, iz raznoraznih razloga, napravi takav neki korak. Tako da, ja bih to gledala kao problem u društvu, ne u pojedincu“, istakla je ona.
Nezvanične priče koje su deo analiza ove tragedije jeste i pitanje vršnjačkog nasilja. Na konferenciji za medije ministar Ružić je potvrdio da je postojala jedna prijavljena situacija vršnjačkog nasilja ali ne u sklopu škole u kojoj se pucnjava desila već u okviru privatne škole glume. Ipak, pitanje da li se svako vršnjačko nasilje prijavljuje. Ima li kome? Da li nastavno osoblje primeti da se nasilje dešava? Šta je sve vršnjačko nasilje – da li samo fizičko ili i ono psihičko – zanemarivanje, zadirkivanje, ignorisanje, odbijanje da se deca sa nekim druže? To su samo neka od pitanja na koja celokupno društvo mora da odgovori, kako se ovako nešto nikada ne bi ponovilo.
O svim ovim pitanjima bi trebalo tek razgovarati, ozbiljno i bez senzacionalizma. Celokupno društvo, država, škola, porodice, mediji i svi ostali akteri zajedno.
Nije ipak belodano jasno „na koji način rešavati ovaj problem“
Ružić je na konferenciji dodao da je važno da sistem i društvo napravi krupan zaokret i sagleda „u kojim društvima postoje takvi slučajevi, a u kojima do takvih tragedija ne dolazi“.
„Mislim da će onda biti belodano jasno na koji način rešavati ovaj problem“, zaključio je on.
Ipak, deluje da nikako nije jasno na koji način rešavati ovaj problem, jer problem nije jedan, niti jednostavan. Problema je puno, a sudeći po merama koje je na sinoćnjoj konferenciji za medije objavio predsednik Aleksandar Vučić, deluje da rešenja ni u skorije vreme neće biti.
Objavljeno je deset planiranih mera nakon dešavanja u Školi „Vladislav Ribnikar“, koje podrazumevaju uvođenje moratorijuma za izdavanje i nošenja oružja, reviziju svih dosada izdatih dozvola za nošenje oružja, kontrola načina kako građani koji imaju dozvolu drže oružje i čuvaju ga, kontrola svih streljana, propisivanje krivične odgovornosti za građane koji omoguće maloletnicima da dođu u posed oružja, zabrana programskih sadržaja gde se ističe nasilje, emitovanje scena brutalnog nasilja koje mogu da naškode maloletnicima, uvođenje obaveznih šestomesečnih testova za narkotike u srednjim školama, uvođenje posebnih službi i mobilnih timova za vršnjačko nasilje u okviru centara za socijalni rad, razmatranje mera zabrane pristupa sajtovima dark-neta i slično, ali i spuštanje granice za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina starosti.
Reakcije na ove mere su podeljene, o njima će verovatno biti više kada prvi šok i neverica prođu.
I.P.