„Ne može se nikada sa sigurnošću reći da je kod nas nešto na stvarnom popustu“, Gavrilović iz Efektive o Crnom petku

Crni petak, dan kada trgovci daju popuste na svoje proizvode, a potrošači često stoje i u redovima omiljenih prodavnica kako bi ugrabili artikle koji su baš danas, na posebnoj akciji. Često se postavlja pitanje koliko su kod nas popusti realni i da li ćemo uopšte uštedeti novac poslednjeg petka u novembru mesecu. O tome da li su potrošači obmanjeni i izmanipulisani nerealnim akcija za Mašinu govori Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva“.

Dejan Gavrilović

„Kod nas postoji problem poštovanja zakonske regulative, odnosno te labave kaznene politike, koja zapravo prodavcima omogućava da tokom cele godine, ne samo kada je Crni petak prikazuju lažne popuste. Dešava se to da prodavac tvrdi da je nešto na popustu – a zapravo nije, ili da je neki proizvod koji je koštao, recimo 1000 dinara, pred Crni petak podignut na 1500, a onda ga na dan popusta, prodaje po staroj ceni od hiljadu dinara. Upravo ta labava doktrina tržišne inspekcije i nadležnih organa omogućava takvo ponašanje i ne može se nikada sa sigurnošću reći da je kod nas nešto na stvarnom popustu. Uvek se mora proveriti cena, čak i ponuda drugih prodavaca ili eventualno potražiti na internetu koliko je taj proizvod koštao prethodnih meseci“, kaže Gavrilović za Mašinu.

Postavlja se pitanje, ukoliko se prodavci „igraju“ sa cenama u mesecu pred Crni petak, kolika je onda verovatnoća da potrošači time bivaju prevareni, a kako Gavrilović kaže kupci su „prevareni“ u momentu kada trgovac tvrdi je nešto na akciji, a zapravo nije.

„Dakle, kada on na primer kaže da je popust 50%, a pre toga je duplirao cenu, to je obmanjujuće oglašavanje i obmana potrošača. Time se krše dva zakona, Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti potrošača“, objašnjava Gavrilović i dodaje da potrošači takve gestove prodavaca prijavljuju, ali ne u velikom broju, a da smo iz „prethodnih navedenih razloga videli da je omogućeno prodavcima da se ponašaju tako, a potrošače je obeshrabrilo da reaguju i prijavljuju takvo ponašanje tržišnoj ispekciji. Naročito kada se uzme u obzir da tržišna inspekcija nema ni mogućnost da nekoga kazni, nego samo da podnese prekršajnu prijavu, a ta prijava se posle na prekršajnom sudu uglavnom završi tako što predmet ode u zastaru i onda prodavac ne bude kažnjen“.

Ova situacija može se rešiti strožom kontrolom nadležnih organa i kako Gavrilović navodi da se tržišnoj inspekciji daju veća ovlašćenja i da ona odmah kažnjava, a ne da podnosi prekršajne prijave.

„Na prekršajnom sudu treba da se naprave specijalna odeljenja koja će se baviti tim stvarima i koje će brzo rešavati te predmete i da izriču novčane kazne trgovcima. Kada bi se to uradilo, u mesec do dva, to bi se brzo pročulo kod trgovaca i onda bi prestali da se bave takvim radnjama, a ovako vide da ih niko ne kažnjava i onda što to ne bi iskoristili“, zaključuje Gavrilović.

A.T.

Prethodni članak

Novosađanin u pritvoru tri i po meseca zbog navodnog napada na kamermana