Na internet sajtu startapa Onward se navodi da „ubrzava put do energetskih inovacija“, služi kao „hab za inovacije, saradnju i preduzetništvo“ i stvara „ubedljivu, na dokazima utemeljenu sliku o prednostima budućnosti bez upotrebe viška fosilnih goriva“. Biografije tima uključuju opise idealnog dana „u našoj budućnosti čiste energije“: jedrenje zmajem, ronjenje i planinarenje.
Međutim, ne samo što je firma u vlasništvu Šel oilsa, već je i četiri petine poslova koji se preko nje nude u naftnoj industriji.
Jedan oglas traži od kandidata da izvrše „koherentnu procenu naftnog sistema“; drugi traži kandidate koji mogu „da razumeju procene podzemnih tečnih sirovina duž američke obale Meksičkog zaliva“. Treći oglašava poziciju za mapiranje rezervi u delti Nila korišćenjem seizmičke analize, kako piše Gardijan.
Da je u pitanju obmana otkrio je istraživački tim portala Drilled u saradnji sa britanskim Gardijanom. Drilled je portal posvećen razotkrivanju prevara i prepreka u ostvarivanju pravedne zelene tranzicije, pokrenut isprva kao audio-projekat 2017. godine. Šel oils je prošle godine ostvario profit od 28 milijardi evra (upoređenja radi, u vrednosti oko polovine BDP-a Srbije).
Jedna od tri milijarde dolara vrednih prevara
Prevara poput one koju nekažnjeno sprovodi Šel ne bi bila toliko važna da nije jedna od nebrojeno sličnih. „Tokom protekle tri decenije, pet najvećih američkih naftnih kompanija potrošilo je više od 3 milijarde američkih dolara na marketing i donacije kako bi poboljšale svoju komunikaciju sa javnošću i političkim donosiocima odluka“, piše the Conversation.
Naftne kompanije ulažu mnogo novca u kampanje koje odgovornost za zagađivanje stavljaju na potrošače, dok proizvođači, oni koji od statusa quo profitiraju, ostaju netaknuti. Ako koristite neku aplikaciju da utvrdite svoj karbonski otisak – e, to vam je rođeno iz strategije British Petroleuma stare 20 godina.
Sve više novca se ulaže u strategije „rebrendinga“ i greenwashinga kojom naftna industrija pokušava da se predstavi kao da su njene osnovne aktivnosti kompatibilne sa prelaskom na obnovljive izvore energije. Rebrending i green washing su opasni ne samo zbog toga doprinose tome da se naftna industrija „izvuče“ nekažnjena i nastavi sa štetnim aktivnostima, već i zbog toga što doprinose skepsi prema konceptu klimatskih promena i zelene tranzicije koju gaji deo globalnog društva. Oni su ulje (iliti nafta) na vatru teorija zavere i uverenja da je zelena tranzicija samo podmetačina „svetskih sila“, odnosno najbogatijeg sloja.
Ovakvim pojavama se ne treba mnogo čuditi: kapitalizmu je u biti da kooptira, odnosno prisvaja i u svrhe zgrtanja finansijskog profita koristi svaku ideju koja se ukaže na horizontu ljudske misli. No, baš zbog toga vredi ponavljati da je svetu potrebna zelena tranzicija – ali pravedna.
I.K.
