Udruženje za radna prava žena „Roza“ javnosti je predstavilo studiju „Šta treba da znaš pre izlaska na tržište rada – unapređenje položaja mladih“ koja služi kao baza i preporuka za kreiranje ciljanih obrazovnih programa i politika koje bi omogućile mladima bolje razumevanje njihovih radnih prava, a samim tim i unapređenje njihovog položaja na tržištu rada kroz prevenciju kršenja radnih prava usled nedovoljne informisanosti.
Nedostatak informacija o radnim pravima među mladima često predstavlja dodatan izazov već na samom početku stupanja u svet rada. Rad je relevantna tema za mlade i većina mladih ima priliku da kroz formalno i neformalno obrazovanje nauči na koji način najbolje da se „proda” na tržištu rada, bilo to kroz pisanje CV-a ili intervju sa poslodavcem. Kako zaštititi sebe – o tome ni reči.
Razgovarali smo sa Teodorom Gavrilović iz udruženja „Roza” o tome ko bi trebalo mlade da upozna sa njihovim pravima pre izlaska na tržište rada.
„Mlade ljude bi o radnim pravima pre izlaska na tržište rada trebalo pre svega da informiše škola, a onda i Nacionalna služba za zapošljavanje. Sve informacije koje mladi sada dobijaju se odnose na pisanje CV-a, predstavljanje poslodavcu, ali se ne govori o radnim pravima, vrstama ugovora, sprečavanju prinudnog rada i trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije”, za Mašinu kaže Gavrilović.
Sagovornica Mašine objašnjava da kada mladi izađu na tržište rada pre svega se susreću sa nesigurnim zaposlenjem ili prekarnim oblicima rada. Ne znaju svoja prava u odnosu na to koji ugovor potpišu, dakle ne znaju razliku između radnog angažovanja i zaposlenosti.
„Desi nam se vrlo često da nam se jave u Rozu misleći da su dobili otkaz, a onda se ispostavi da su potpisali pirvremeno-povremeni ugovor koji je samo istekao. To neznanje predstavlja najveći izazov mladima”, objašnjava koautorka studije.
Istraživanje koje je ovo udruženje sprovelo dokazuje i da su mladi na tržištu rada u Srbiji su u znatno nepovoljnijem položaju od mladih u EU, u pogledu statusa na tržištu rada. Tek četvrtina mladih starosti 15-24 godine je zaposlena u odnosu na nešto više od trećine njihovih vršnjaka u EU, pri čemu je u Srbiji izraženiji rodni jaz u stopama zaposlenosti.
Među zaposlenim radnicama/cima više od polovine ima nesigurno zaposlenje, a najveći broj njih kao razlog zašto rade na poslovima sa ograničenim trajanjem navodi nemogućnost da nađe stalan posao. Prekarnost je zastupljenija kod devojaka nego kod mladića. Većina mladih radnica i radnika radi u zanimanjima nižeg socioekonomskog statusa.
Kako Gavrilović navodi, mladi nisu preterano zainteresovani za temu radnih prava, ali se zainteresuju kada čuju primere kršenja prava u praksi. Rezultati anketa koje su sprovodile prethodne tri godine idu u prilog ovome jer gotovo 100 odsto mladih smatra da su ove teme za njih relevantne.
Kao najfrapantniji rezultat istraživanja sagovornica Mašine navodi da među mladima uopšte ne postoji poznavanje toga šta je rad na neodređeno, dok sa druge strane veoma dobro prepoznaju šta je rad na crno.
„To nam govori da su mladi mnogo više upućeni na veoma nesigurne, a veoma malo na najsigurnije oblike rada koje imamo u Srbiji”, zaključuje Gavrilović.
Novu publikaciju udruženja „Roza” možete pronaći na ovom linku.
A.G.A.
