Kondenz – Festival savremenog plesa i performansa koji se ove godine organizuje po šesnaesti put, donosi nam raznovrsne teme i umetnike sa različitih kontinenata, otvarajući nam nove horizonte razmišljanja o posledicama imperijalističke i kolonijalne prošlosti, o različitim formama neokolonijalizma koje oblikuju savremena društva, te promišljanja alternativnih, punih nade, feminističkih budućnosti.
„Ovaj festival radili smo u saradnji sa dva sestrinska festivala savremenog plesa, Plesnim festivalom Rejkjavik sa Islanda i festivalom Meteor iz Bergena u Norveškoj“, naglašava Marijana Cvetković, suosnivačica Stanice Servisa za savremeni ples i festivala Kondenz, povodom ovogodišnjeg festivala i dodaje:
„Kroz dvogodišnju razmenu, zajednička putovanja, razgovore i zabrinutosti za svet koji se pred našim očima ruši pod silama kapitalističke surovosti, mapirali smo umetničke odgovore na fenomene koje danas prepoznajemo kao forme neokolonijalizma u našim različitim, ipak perifernim evropskim društvima: od ekstrakcije prirodnih resursa (minerala, nafte, gasa…), preko uništenja lokalne poljoprivrede i proizvodnje hrane, rasprodaje vodnih izvorišta i vodotokova, do kulturnog kolonijalizma koji onemogućava prepoznavanje izvorišta savremenih društvenih problema i sukoba.“
Ovogodišnji Kondenz skreće pažnju i na naš prostor i region i na posebno važno stvaralaštvo u polju koreografije i plesa koje nastaje u okvirima mreža Nomad Dance Academy i inicijative (Non)Aligned Movements, koje su pokrenuli Stanica Servis za savremeni ples i Kondenz festival.
16. Kondenz otvara performans „Terra Nullius“ performerke i rediteljke Paula Diogo iz Lisabona koji se izvodi u javnom prostoru, a mesto polaska biće na savskom šetalištu ispod Hercegovačke ulice. Predstava „I need a new body“ Viktorije Ilioske, mlade makedonske koreografkinje bavi se pojmovima ispumpavanja, isisavanja, crpljenja i ekstrakcije koji povezuju način na koji ljudi iscrpljuju i sopstveno telo i prirodne resurse.
U Malom pozorištu „Duško Radović“ moći ćete da pogledate predstavu „Es un no parar“ autora Darío Barreto Damasa i plesačice Zrinke Užbinec koji koriste repeticiju i ritam kao generatore sopstvenog potencijala plesa koji je u stalnoj promeni i koji koegzistira sa drugim formama.
Predstava „Omni Tóxica“ Paule Chaves Bonille iz Kolumbije, umetnice, koreografkinje i aktivistkinje nastanjene u Amsterdamu, poznate i kao La ChicaScratch, stvara distopijsku laboratoriju u kojoj se, kako se najavljuje „odvija novinarski i forenzički izvedbeni ritual o istoriji biljke koke i njenoj zloupotrebi od strane ’belog’ čoveka“.
Iz Beograda nam dolazi mladi plesni kolektiv NEUT sa predstavom „Hiljadu i druga noć“ koji u okviru svog performans-putovanja istražuje forme i sredstva koja su u vezi s temama samog dela, sa različitim fokusima na tekst, ples, muziku, video i veštačku inteligenciju.
U Centru za kulturnu dekontaminaciju, koreograf i performer Arkadi Zaides iz Brisela izvešće predstavu „Necropolis“, koja istražuje i dovodi u pitanje forenzičke procedure i odsustvo informacija vezanih za raspadajuća tela nepriznatih i neidentifikovanih žrtava – migranata i izbeglica koji su izgubili živote pokušavajući da uđu na teritoriju Evrope. Kako se u najavi objašnjava:
„’Necropolis’ je zamišljen kao rastuće virtuelno skladište, arhiv, mapa i nevidljivi horizont koji spaja mitologije, istorije, geografije i anatomije onih koji su ušli u nekropolis. Predstava je i njegov doprinos aktivističkim borbama da se pomogne porodicama nastradalih migranata i mapiraju njihovi grobovi širom Evrope, a nastala je u saradnji sa našim Igorom Dobričićem kao autorom teksta.“
Još jedna predstava koja nam dolazi iz lokalnog konteksta je „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom“ autora Igora Koruge postavlja pitanje: na koji način arhiviranje plesne umetnosti može biti umetnička praksa? Istraživanje ove želje odvija se kroz transgeneracijsku kreativnu razmenu sa šest koreografa, reditelja, plesača, izvođača lokalne nezavisne plesne scene: Nelom Antonović, Anđelijom Todorović, Jelenom Jović, Tatjanom Pajović, Borisom Čakširanom, i Sanjom Krsmanović Tasić.
Konačno, Kondenz zatvara predstava „Repertorio No.2“ dvojice mladih autora iz Rija de Žaneria, Davija Pontesa i Valasa Fereire. Radi se o koreografskom eksperimentu koji ples shvata kao praksu samoodbrane kroz analizu devijantnih, transgresivnih i neformalnih tehnika, uvodeći oko pojmove pobunjeniih tela i njihovih načina pružanja otpora.
Kompletan program 16. Kondenz festivala pogledajte ovde.
V.K. I.K.
Tekst je nastao uz podršku Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.
