Novi Sporazum koji su potpisali ministri rada Srbije i Slovenije, a koji čeka svoju ratifikaciju u Skupštini, dodatno će ugroziti, već težak, položaj hiljada ljudi koji odlaze na rad u Sloveniju. Tekst ovog sporazuma još uvek nije dostupan na srpskom jeziku, a da li će javnost imati uvid u njega pre ratifikacije nije poznato.
Prvog februara vlada je potpisala Inicijativu za zaključivanje sporazuma o zapošljavanju građana Republike Srbije u Republici Slovenije, i to u poznatom duhu ćutanja o temama koje se tiču položaja radništva.
U okviru višednevnog zajedničkog rada srpske i slovenačke vlade ministar za rad Republike Srbije Zoran Đorđević i slovenačka ministarka istog resora Anja Kopač Mrak potpisali su – kako na sajtu sprskog nadležnog ministarstva piše – Sporazum o zapošljavanju državljana Republike Srbije u Sloveniji. To se dogodilo prilično neprimetno, a izveštaj sa stranice Ministarstva rada kratko je prenela nekolicina medija.
Stotine hiljada državljanki i državljana Republike Srbije obavljaju rad u inostranstvu, a razmišljanje o tome da napustimo našu društvenu sredinu, pa i odluka o napuštanju već su dugo vremena stvar svakodnevice.
Ipak, o položaju radnica i radnika u inostranstvu znamo poglavito iz priča poznanika ili rođaka, a znatno manje smo kao javnost upućeni u radno zakonodavstvo drugih zemalja, u način poslovanja posredničkih agencija, ili u sporazume koje naša vlada sklapa s drugim vladama, a tiču se radnih prava svih čiji rad svoju potražnju nalazi s onu stranu državnih granica.
Sadržaj Sporazuma, koji prema rečima ministra Đorđevića izjednačava prava srpskih radnika s pravima državljana Slovenije, do danas nije dostupna na stranici Ministarstva.
Na našu molbu da nam dostave tekst Sporazuma, iz Ministarstva za rad stigao je odgovor da je dokument u postupku ratifikacije i da će nakon ratifikovanja biti objavljen u Službenom glasniku RS.
Međutim, slovenačku verziju potpisanog dokumenta analizirala je Delavska svetovalnica, organizacija koji se bavi pravima radnica i radnika migranata u toj državi. Od njenih saradnika mogli smo da saznamo da li je izjava ministra tačna i na šta će morati da računaju radnice i radnici koji se upute na rad u Sloveniju, bude li ovaj dokument ratifikovan u Skupštini.
Budućnost radnika migranata iz Srbije u Sloveniji
Goran Zrnić, naš sagovornik, počeo je da radi u Sloveniji pre deset godina. Kako sam kaže, prošao je sito i rešeto po slovenačkim gradilištima, gde je naposletku zbog povrede kičme stekao invaliditet, posle čega je usledila duga i teška borba sa birokratijom da bi zaštitio svoja prava. Već šest godina radi kao savetnik radnicima migrantima u toj državi i saradnik je Delavske svetovalnice.
Kao osobu upoznatu s tekstom Sporazuma i s položajem i pravima radnika migranata, Zrnića smo najpre pitali da li je tačna izjava ministra Đorđevića da će radnici i radnice iz Srbije uživati jednaka prava sa državljanima Slovenije.
Ministar Đorđević je mogao – a i dalje može – da ostavi ovakav način zapošljavanja kakav je bez Sporazuma iz prostog razloga jer trenutno državljani Srbije imaju pravo da daju otkaze i mjenjaju poslodavce, a sa ovim Sporazumom koji lobiji lansiraju i na sva usta hvale nemaju to pravo u prvoj godini zaposlenja u Sloveniji. I sad pitanje slijedi: kako su onda ravnopravni s građanima Slovenije? – odgovara nam Zrnić.
Pravo promene poslodavca u prvoj godini zaposlenja oduzima se članom broj deset Sporazuma, a saradnici Delavske svetovalnice komentarišu da je takva klauzula prepisana iz starijeg sprozauma o zapošljavanju s Bosnom i Hercegovinom i da se njome omogućava izrabljivanje radnica i radnika migranata.
Iskustva radnika iz BiH koji su od donošenja tog sporazuma došli da rade u Sloveniji – a sporazum sa Srbijom je identičan – u najmanju ruku su veoma bolna. Čovjeku koji je bio u svojoj zemlji koliko-toliko slobodan jednostavno ne ide u glavu da će morati provesti jednu godinu kod nekoga koji ga do te mere eksploatiše i usput mu poručuje ‚ako ti se ne sviđa, daj sam otkaz i idi nazad‘. Što znači, ako da otkaz, vraća se na startnu poziciju tj. na nulu i opet ispočetka. A što se veoma često i događa.
Prema saradnicima Delavske svetovalnice nemogućnost da se promeni poslodavac u prvih godinu dana zaposlenja u praksi rezultira prekomernim i neplaćenim prekovremenim radom, nepoštovanjem radnih ograničenja za radnike sa invaliditetom, neplaćenim doprinosom za socijalno osiguranje, pa i neisplaćivanjem plata.
Poslodavci mogu sebi da priušte takve vidove kršenja slovenačkog zakona u stiuaciji kada buduća radna dozvola migranta zavisi od neprekinutog rada od godinu dana kod istog poslodavca. Iako bi formalno u takvim slučajevima radnik migrant mogao da pokrene postupak izvanrednog otkaza na osnovu slovenačkog zakona o radu, to se u praksi retko događa, kako zbog neinformisanosti radnika, tako i zbog komplikovane procedure.
I sad zamislite čovjeka koji je sve svoje nade položio u neko bolje sutra, tamo negdje u Sloveniji za koju je čuo od svojih starih, da se ta republika vrlo dobro kotirala u bivšoj nam Jugi, dobri zakoni, dobre plate, itd. I kad euforično dođe i probudi se u goloj stvarnosti jedne mašine koja ga melje. Jer nerjetko radnici migranti čak i plate da dođu ovamo (cjena se kreće zavisno od apetita makroa, od 500 evra preko 1000-1500, pa, bogami, i više), pa se i zaduže, i sad rade po 250 do 300 sati mesečno, a ‚gazda‘ im isplaćuje platu od 570 do 600 evra i još im kaže ‚slobodno se ti vrati odakle si došao‘, a za regres i plaćeno bolovanje mu kaže ‚nema to kod mene‘.
Prosečna plata u Sloveniji izosi 1077 evra dok je minimalna 638 evra. A već troškovi smeštaja dovoljno govore o realnoj vrednosti plata radnika migranata:
Uglavnom, mjesečno, razne gulikože uzimaju, samo za krevet u četvorosobnoj sobi oko 120-140 evra. Dok se cjena najma garsonjere u Ljubljani kreće od 250 do 300 evra… naravno bez troškova. Cjene najma stana van Ljubljane su za oko 10 do 30% posto manje, kako se udaljavaš od Ljubljane i većih mjesta, ali rastu troškovi transporta do posla.
Prema Goranu Zrniću iskustvo radnica i radnika iz BiH je budućnost radnika iz Srbije, ukoliko ratifikovanje Sporazuma ne bude sprečeno. Takođe, on smatra da zbog nedostatka radne snage u Sloveniji Srbija može izdejstvovati i bolji radni položaj za svoje državljane.
Da li je moguće zaključiti sporazum o zapošljavanju između Slovenije i Srbije na način da se ne pristane na izrabljivanje? Zašto da ne. Slovenija sad sa stisnutim palcem u džepu čeka, gleda i nada se da će i Srbija da padne na isti fazon kao BiH. A da li je Srbija ravnopravna u pregovorima o Sporazumu? Po mom mišljenju, ima čak veće adute od Slovenije i može izdejstvovati strogu eksluzivu za svoje građane. A da li će ih iskoristiti ? Pitanje za milion dolara. I tu bi vi trebalo nešto sami da učinite, i sa nama – zajedno.
Za informacije u vezi sa radnoporavnim pitanjima u Sloveniji možete se obratiti Delavskoj svetovalnici:
Besplatan poziv na teritoriji Slovenije: 080 14 34
Tel: 00386 (0)1 43 41 293
Mob: 00386 (0)51 66 99 53
Adresa: Dalmatinova 4, 1000 Ljubljana
