Kako se navodi u uvodu ove publikacije obrazovanje dece i mladih o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima predstavlja obavezu državnih institucija definisanu nizom međunarodnih pravnih akata ali i lokalnih zakona. Kako jedna od autorki ove publikacije, Jelena Ivković, komentariše za Mašinu „brošura polazi od ideje sveobuhvatnog seksualnog obrazovanja, tako da se u njoj mogu pronaći i podsticaji za razgovor o funkcionalnim partnerskim vezama, odnosu prema sopstvenom telu i telesnoj autonomiji, a pored nastavnika i nastavnica mogu je koristiti i omladinski radnici i radnice.“
Zakonski okvir, kako se navodi u publikaciji, „propisue obaveze minstarstava nadležnih za obrazovanje, vaspitanje i zdravlje, brigu o porodici i demografiju, kao i javnih ustanova obrazovanih u tim oblastima, da kod mladih razvijaju odgovoran odnos prema zdravlju i obezbede im lak pristup informacijama koje se odnose na seksualnost, kontracepciju, planiranje rađanja, bračni i porodični život. Sadržaji koji će im to omogućiti trebalo bi da budu sastavni deo školskih programa i ostvaruju se kroz različite nastavne i vannastavne aktivnosti.“
Koautorka ove publikacije, Jelena Ivković za Mašinu kaže da je „ideja za nastanak brošure proizašla iz analize Autonomnog ženskog centra koja se bavila pitanjem koliko naša država poštuje međunarodne standarde, domaće zakone i politike u oblasti seksualnih i reproduktivnih prava i zdravlja dece i mladih, uključujući i zastupljenost ovih tema u formalnom obrazovnom sistemu. Analiza je pokazala da iako je Srbija prihvatila najvažnija međunarodna dokumenta koja obavezuju na obrazovanje o seksualnim i reproduktivnim pravima i zdravlju, u nastavnim planovima i programima za osnovne i srednje škole takvi sadržaji nisu prisutni u dovoljnoj meri.“
U publikaciji se navodi da Strategija za mlade u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine koja definiše rad u oblasti obrazovnih politika „predviđa reviziju obrazovnih standarda i uvođenje tema reproduktivnog zdravlja i rodne ravnopravnosti“, a podaci Autonomnog ženskog centra pokazuju da je škola „prema oceni mladih, te i njihovih roditelja, retko izvor informacija i znanja o navedenim temama, koje su za njih nužne, i to u što ranijem uzrastu“.
Prema podacima istraživanja o dostupnosti informacija o seksualnom i reproduktivnom zdravlju mladima iz 2019. godine, koje je sproveo Autonomni ženski centar a na koje referiše Ivković, zaključak je da obrazovanje o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima u Republici Srbiji nije sistemski rešeno.
„O tome kakva je situacija u praksi“, navodi Ivković, „pored ličnih iskustava prosvetnih radnika, možda najbolje govore rezultati istraživanja koja pokazuju da najveći broj učenika odgovore na pitanja o seksualnom i reproduktivnom zdravlju pronalazi u razgovoru sa vršnjacima, na internetu, u porodici, a znatno manje u okviru škole, kao i da veliki broj mladih stupa u rizične seksualne odnose usled čega su u vrhu Evropske lestvice kada je reč o polno prenosivim bolestima i neželjenim trudnoćama”.
„Zbog toga smo odlučile da pripremimo publikaciju koja bi trebalo da podstakne nastavnike i stručne saradnike da razgovaraju sa đacima na ove teme i pomogne im da osmisle konkretne časove. Objedinile smo informacije i resurse koji već postoje na jednom mestu, trudeći se da materijal bude jednostavan za upotrebu, da pruži dodatne izvore znanja i bude prijemčiv mladim ljudima“, komentariše autorka publiakciej za Mašinu.
Kao važan problem koji proističe iz nedovoljnog rada na sistemskom rešavanju ovog pitanja, navodi se i činjenica da je javnost „više puta suočena sa seksualnom zloupotrebom dece i mladih u okviru neformalnog obrazovnog sistema. Postalo je jasno da ne samo da ne postoje pravila, standardi i odgovornost u vezi s organizacijom takvih oblika rada (nenadležnost ministarstva zaduženog za obrazovanje), već i to da deca i mladi koji ne dobijaju sistematsku odgovarajuću sistemsku edukaciju o seksualnom nasilju i zloupotrebi nemaju znanja, veštine i informacije da je prepoznaju i da zatraže pomoć.“
Brošura nudi značajan doprinos obrazovnom sistemu, koji je „izuzetno važan za unapređenje seksualnih i reproduktivnih prava i zdravlja, ali i za prevenciju i zaštitu dece i mladih od svih vrsta seksualne zloupotrebe i nasilja.“
Kako autorke ističu u uvodu, „u nedostatku sistemskih rešenja i odgovarajućih edukativnih materijala koji bi bili lako dostupni mladima i njihovim nastavnicama i nastavnicima, ponudi izvore za informisanje o seksualnom i reproduktivnom zdravlju mladih, podsticaje za razgovor o ovim temama i primere radionica koji će, pre svega nastavnom osoblju srednjih škola u Srbiji, a onda i svima drugima koji rade s mladima, omogućiti da na neposredan, otvoren i efikasan način unaprede obrazovanje učenica i učenika srednjih škola o seksualnom i reproduktivnom zdravlju.“
Autorke brošure su Aleksandra Aksentijević i Jelena Ivković.
I.P.
