Objavljeni rezultati istraživanja „Kakvi su uslovi rada u privatnim vrtićima?“

Da li su uslovi rada u privatnim vrtićima dobri kako se očekuje, imajući na umu vrstu usluge i razliku u ceni u odnosu na državni vrtić, samo su neka od pitanja kojima se bavi novo istraživanje portala „Vrtić Info“ i udruženja roditelja „Za spas vrtića“.

Istraživanje je sprovedeno tokom septembra meseca ove godine, navodi se na stranici Vrtić info. Jelena Dinić, osnivačica stranice Vrtić info i jedna od autorki istraživanja za Mašinu kaže da je cilj istraživanja bio da se istraže uslovi rada u privatnim predškolskim ustanovama.

„Primetili smo da su stalno otvoreni konkursi za radna mesta u privatnim predškolskim ustanovama, bez jasno navedenog iznosa mesečne zarade. Takođe, u oglasima se pojavilo i radno mesto „asistenta“ koje mogu da obavljaju osobe bez neophodnih kvalifikacija za radno mesto vaspitača ili medicinske sestre. Kombinovano sa pritužbama da radnici nisu prijavljeni na ceo iznos plate, noćni rad i rad koji ne spada u opis posla vaspitnog osoblja posumnjali smo na loše prakse poslodavca a posledično i slabiji kvalitet nege i vaspitnog rada zbog eksploatisanja radnika u privatnim vrtićima. Rezultati nisu pohvalni i ima prostora za sindikalne aktivnosti i pojačan inspekcijski nadzor kako sanitarni tako i inspekcije rada“, kaže Dinić za Mašinu.

Rezultati pokazuju niži stepen radnih uslova u privatnim vrtićima u odnosu na one u državnim.

„U uspešnim i kvalitetnim sistemima predškolskog vaspitanja i obrazovanja privatno predškolsko vaspitanje i obrazovanje služi kao dopuna javnom u pogledu kapaciteta, tako se obezbeđuje veći obuhvat dece, ali i kao način obezbeđivanja raznovrsne ponude roditeljima čime se roditeljima daje mogućnost da, prema sopstvenim kriterijumima, odaberu tip vrtića u koji žele da upišu svoje dete“, piše u rezultatima istraživanja.

„Međutim, ono što te kvalitetne sisteme odvaja od sistema kod nas jeste kontrola kvaliteta“, upozoravaju autorke i dodaju da je istraživanje obuhvatilo samo jedan aspekt kvaliteta rada privatnih vrtića, i to perspektivu zaposlenih o uslovima u kojima rade.

U rezultatima istraživanja se navodi da vaspitačice, kao i medicinske sestre koje rade sa decom mlađom od tri godine, u privatnim vrtićima rade često sedam ili osam sati neposrednog rada sa decom plus priprema, dok u državnim vrtićima one imaju šest sati za neposredni rad sa decom i dva sata za pripremu: „Dok vaspitači u državnim vrtićima provode šest sati dnevno u neposrednom radu sa decom (uz pravo na pauzu od 30 minuta), čak 57% vaspitača zaposlenih u privatnim vrtićima svedoči o tome da provode više od šest sati u neposrednom radu sa decom, a neki i bez prava na pauzu“, navodi se.

Kada je u pitanju odnos broja vaspitača i dece, istraživanje je pokazalo da je u privatnim vrtićima jedan vaspitač često radi u prekobrojnim grupama. „Dok vaspitači u državnim vrtićima imaju „sobne koleginice“, vaspitači u privatnim vrtićima u 31 odsto rade same“, navodi se u istraživanju.

U privatnim vrtićima, prema izjavama ispitanica, često u nedostatku drugog osoblja rade razne druge poslove, umesto da se bave isključivo vaspitno-obrazovnim radom.

Prema podacima iz ankete, prosečna plata vaspitača i medicinskih sestara-vaspitača je oko 65.000 dinara. „Ne samo da zaposleni u privatnim vrtićima primaju manje plate, već čak 42,2 odsto zapsolenih nije prijavljeno na pun iznos plate koju primaju“, navodi se, već deo plate primaju „na ruke“.

Poređenja radi, navode autorke, u državnim vrtićima u Beogradu plata zaposlenih vaspitača koje rade sa srednjom stručnom spremom iznosi oko 79.000 dinara, dok vaspitači koji imaju master diplomu primaju i do 95.000 dinara.

Jelena Dinić za Mašinu kaže da je za roditelje važno da znaju da plaćaju skuplje uslugu slabijeg kvaliteta: „Za decu je nebezbedno i nehigijenski da jedna osoba pere sudove, toalete, hrani ih, spusta krevetiće, uz redovan vaspitno-obrazovni rad jer drugi poslovi koje vaspitači često obavljaju niti spadaju u negu, niti u vaspitni rad, ali nije čak ni puko nadgledanje jer se okreću leđa grupi više nego je neophodno.“ Dinić, takođe, podseća da „podela poslova postoji sa razlogom i tu nema štednje.“

Dinić upozorava da preopterećenost osoblja koje treba da se bavi decom i obrazovno – vaspitnim radom dovodi do premora, koji takođe može da utiče na bezbednost dece.

Detaljniji rezultati ovog istraživanja se očekuju u narednom periodu. Preliminarni rezultati su dostupni na fejsbuk stranici Vrtić Info.

I.P.

Prethodni članak

Urbanistički projekat za mesto Beogradskog sajma je nezakonit, kaže RERI

Festival Slobodna zona od 31. oktobra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu

Sledeći članak