Sastanak je sazvala Haška grupa koju su u januaru 2024. godine osnovale Kolumbija, Južna Afrika, Bolivija, Kuba, Honduras, Malezija, Namibija i Senegal. Njihova misija je da koordiniraju pravne i diplomatske mere „u odbrani međunarodnog prava i u znak solidarnosti s narodom Palestine.“
Na konferenciji, održanoj u utorak i sredu ove sedmice, prisustvovale su sledeće zemlje: Alžir, Bolivija, Bocvana, Brazil, Čile, Kina, Kuba, Džibuti, Honduras, Indonezija, Irak, Irska, Liban, Libija, Malezija, Meksiko, Namibija, Nikaragva, Norveška, Oman, Pakistan, Palestina, Portugal, Španija, Katar, Turska, Slovenija, Sveti Vinsent i Grenadini, Urugvaj i Venecuela.
Glavni rezultat sastanka bilo je usvajanje šest mera usmerenih na uskraćivanje Izraelu ekonomskih i vojnih kapaciteta za sprovođenje genocida i okupacije. Međutim, samo 12 zemalja prisutnih na sastanku se eksplicitno obavezalo da će sprovesti mere. Grupa je postavila rok do 20. septembra, kada počinje Generalna skupština Ujedinjenih nacija, da i ostale zemlje prihvate mere.
Šest mera su: sprečavanje isporuke ili prenosa oružja, municije, vojne opreme i goriva Izraelu; zabrana prolaska i pristajanja brodova za koje postoji rizik da prevoze navedenu opremu; zabrana prevoza takve robe brodovima pod zastavom svojih država i osiguranje odgovornosti za nepoštovanje; revizija svih ugovora javnih institucija i fondova koji ekonomski podržavaju izraelsku okupaciju; sprovođenje istraga i krivično gonjenje pojedinaca na nacionalnom i međunarodnom nivou zbog zločina prema međunarodnom pravu; i podrška univerzalnoj jurisdikciji kako bi odgovorni za zločine na okupiranim palestinskim teritorijama bili privedeni pravdi.
Zemlje koje su potpisale mere su: Kolumbija, Južna Afrika, Bolivija, Kuba, Indonezija, Irak, Libija, Malezija, Namibija, Nikaragva, Oman i Sveti Vinsent i Grenadini.
Predsednik Kolumbije poziva na prekid saradnje s NATO-om
Više lidera i javnih ličnosti govorilo je na konferenciji, uključujući predsednika Kolumbije Gustava Petra, koji je poznat kao otvoreni kritičar Izraela.
„Gaza je jednostavno eksperiment ultrabogatih koji žele da pokažu svim narodima sveta kako se treba obračunati s pobunom. Plan je da nas sve bombarduju, barem nas na globalnom Jugu“, rekao je, naglašavajući da nekažnjivost Izraela predstavlja rizik za sve potlačene narode sveta.
Petro je čak sugerisao da Kolumbija treba da prekine svaku saradnju s NATO-om i „vojskama mraka“. Od 2018. godine, Kolumbija je globalni partner NATO-a, što podrazumeva saradnju u oblasti obaveštajnih podataka, obuke i logistike.
„Moramo da napustimo NATO, nema drugog puta. A odnosi s Evropom više ne mogu da se grade sa evropskim vladama koje izdaju sopstvene narode i učestvuju u bombardovanjima“, izjavio je.
Albanese pod sankcijama
Frančeska Albaneze, specijalna izvestiteljka UN-a za okupirane palestinske teritorije, takođe je prisustvovala sastanku u Bogoti, nazvavši ga „najznačajnijim političkim razvojem u poslednjih 20 meseci“.
„Svet će zapamtiti šta smo mi, države i pojedinci, uradili u ovom trenutku – da li smo se povukli u strahu ili ustali u odbranu ljudskog dostojanstva. Ovde u Bogoti, sve veći broj država ima priliku da prekine ćutanje i vrati se na put zakonitosti, konačno rekavši: dosta. Dosta nekažnjivosti. Dosta prazne retorike. Dosta izuzetnosti. Dosta saučesništva. Vreme je za delovanje u ime pravde i mira – zasnovano na pravima i slobodama za sve, a ne privilegijama za neke, po cenu uništenja drugih“, rekla je.
Ranije u julu, Albaneze je objavila izveštaj u kojem je imenovala 48 korporacija koje profitiraju od izraelskog genocida i doprinose mu. Izveštaj pod nazivom „Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida“ navodi američke kompanije kao što su Microsoft i Amazon, kao i kinesku poljoprivrednu kompaniju Bright Dairy & Food, koja je većinski vlasnik izraelskog prehrambenog konglomerata Tnuva, koji zavisi od zemlje oduzete Palestincima.
Izveštaj uključuje i bazu podataka sa više od 1000 korporativnih entiteta koji finansijski profitiraju od izraelske opresije nad palestinskim narodom.
Zaključak ovog važnog izveštaja je da genocid Palestinaca traje „zato što je profitabilan za mnoge.“
Po prvi put u istoriji UN-a, američka vlada je reagovala na izveštaj Albaneze uvođenjem sankcija ovoj zvaničnici institucije. Državni sekretar Marko Rubio opravdao je ovaj potez rekavši da njen izveštaj predstavlja „nelegitimne i sramne napore da se podstakne postupanje Međunarodnog krivičnog suda protiv američkih i izraelskih zvaničnika, kompanija i direktora.“
„Nije stvar u meni. Stvar je u palestinskom narodu koji je izložen genocidu i brisanju sa svoje zemlje“, ponovila je Albaneze u Bogoti.
A.M.
