Sa jedne strane puta kuće, a sa druge kamenolom. Oblaci prašine, šokovi od zvuka miniranja i bojazan da će sa neke strane doleteti kamenica, podrhtavanje tla i rizici po stabilnost kuća, pad vrednosti nepokretne imovine, a najgore – strah za decu koja put do škole treba da dele sa 70 kamiona u smeni.
Sve to se „smeši“ meštanima sela Podgradina kod Kosjerića, koji se tri godine protive izgradnji kamenoloma u njihovom mestu. Kamenoloma koji se, kako tvrde, gradi nelegalno.
„U potezu ulice u kojoj se nalazi planirani kamenolom ima 40 domaćinstava. To je 120 meštana, od kojih se deo snabdeva pijaćom vodom koja se nalazi na samoj lokaciji planiranog kamenoloma“, dodaje Branka Jevtić Marković, stanovnica Podgradine čija se porodična kuća nalazi nadomak planiranog kamenoloma.
„Ovi ljudi mesecima protestuju na barikadama. Izloženi su napadima bahatog investitora koji na sve načine pokušava da se domogne isplativog posla kamenoloma“, izjavio je ovim povodom na šestog oktobra održanoj konferenciji za medije Radomir Lazović.
„Za sve to vreme petnaest privremenih mera su dobili meštani Podgradine da ne smeju da se tu kreću, zadržavaju, da bukvalno ne smeju da dolaze do svojih domova, a da ne pričam što se još vodi šest sudskih procesa koji su za ometanje državine za parcele koje još nisu u vlasništvu investitora“, kaže Jevtić Marković.
Investitor nema potrebne dozvole i nije ni smeo da počne pripremne radove bez studije o proceni uticaja na životnu sredinu, naglasio je Lazović. Uprkos nedostatku dozvola, te uprkos tome što je jasno da bi formiranje kamenoloma ostavilo trajne i nesagledive štetne posledice po život ljudi u Podgradini i Kosjeriću, aktivnosti se nastavljaju, kaže poslanik Zeleno-levog kluba – Ne davimo Beograd.
„U Srbiji se investitori, očigledno, osećaju sigurno i kada grade bez dozvola i kada grade mimo zakona a građani bi, valjda, trebalo da ih se plaše. To je poruka i batinaša koji su napali Miroslava Perovića, jednog od aktivista koji je krvnički pretučen u ulazu svoje zgrade“, smatra Lazović.
Podsetimo, Miroslava Perovića, člana kosjerićkog aktivističkog udruženja „Odbranimo Gradinu“, sredinom septembra su u ulazu zgrade u kojoj stanuje u Beogradu pretukla trojica maskiranih momaka. Perović je pre toga „telefonom dobijao pretnje da treba da izađe iz udruženja, da ‘ne zna on ko je sve u toj priči’, da ‘svašta može da se desi’”, kako je za Mašinu ranije izjavila Milena Orubović-Đukić, članica udruženja Za čist Kosjerić i njihova predstavnica u lokalnoj samoupravi. Usmene pretnje su dobijali i drugi aktivisti, a pripadnici lokalne samouprave su ih, navode naši izvori, „upozoravali” da će „leteti glave”. Jevtić Marković je na konferenciji za štampu posvedočila da je targetirana u štampi:
„To je ranije bilo troje-četvoro, a sada desetak ljudi trpi pritiske.“
„Mi želimo da ovde pošaljemo jednu drugačiju poruku – građani Srbije ne treba da žive u strahu, već da se plaše oni koji krše zakon“, izjavio je Lazović, dodavši da ista pravila moraju važiti za sve građane, uključujući i one bliske vlasti ili nekim drugim centrima moći.
Kako smo ranije pisali, dok su građani koji se protive izgradnji kamenoloma u javnost iznosili da policija odbija da reaguje na to što su pretnje prijavljivali, sam investitor tvrdi da je njegovo preduzeće žrtva medijske hajke. A kao i obično, dok nadležne institucije sporo reaguju na prijave i žalbe aktivista i njihovih udruženja, brže su kada treba odgovoriti na prijave i žalbe investitora. Tako je po rečima Jevtić Marković Osnovni sud u Požegi u septembru 2021. izdao meštanima Podgradine pomenute mere zabrane kretanja:
„S time što se nije saslušala ova druga strana već su samo dostavljene prepiske investitora PU Kosjerić gde su oni saslušani i date izjave da su napadnuti od strane meštana“, kako je dodala. Tim advokata meštana uložio je na ove mere žalbe.
Branka Jevtić Marković je ukazala na niz proceduralnih nepravilnosti koje prate realizaciju ovog projekta. Primera radi, po njenim rečima, plan detaljne regulacije (PDR-ovi se na inicijativu i o trošku investitora rade za potrebe konkretnih projekata) nije usklađen sa prostornim planom opštine Kosjerić. Uprkos činjenici da su ugroženi građani na to ukazivali, PDR je usvojen u februaru 2022. Pripremni radovi su započeti nakon usvajanja PDR-a, ali bez obaveštenja i table o radovima, te bez postavljanja potrebne signalizacije, tvrdi Jevtić Marković. Signalizacija je, kako kaže, kasnije postavljena, ali na pogrešno mesto. Jevtić Marković je skrenula pažnju na to da se od aprila problemi gomilaju, ali da na njih niko od nadležnih ne reaguje.
„Ministarstvo životne sredine je u novembru prošle godine izdalo rešenje da je potrebna studija“ o proceni uticaja projekta na životnu sredinu, naglasila je ugrožena meštanka Podgradine.
Podsetimo, Bogdan V. Radovanović, predstavnik Inicijative za Požegu, jednog od udruženja koja su, kako dodaje, solidarno stala uz komšije, je ranije za Mašinu izjavio sledeće: „Pobunjeni meštani Podgradine su dobili potvrdu čak i od zvanične institucije da su u pravu – naime, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je rešenjem od 1. jula 2022. poništilo dozvolu koju je opština Kosjerić izdala preduzeću Gradina Kamenolom doo, jer ne postoji studija o proceni uticaja na životnu sredinu“. Orubović- Dukić je tada dodala da: „Oni uporno tvrde da imaju sve dozvole i počinju sa izgradnjom. Kako koji put dođu, ispostavi se da nešto od dozvola nemaju“.
„Ovde se prosto radi o borbi za život, a ne za neka druga prava. Mi se samo borimo da ostanemo tu. Svi ti ljudi su generacijski ulagali u svoja domaćinstva, i sada treba da se pokupite negde i odete“, objašnjava Jevtić Marković.
Za razliku od mnogih malih naselja i sela po Srbiji, Podgradina nije napuštena i beživotna.
„Svi mi koji smo tu ostali, ostali smo mladi, kao što je Branka rekla, imamo dvadesetsedmoro dece, dvadesettroje školskog uzrasta. Živimo kao jedna porodica“, opisuje selo meštanin Nebojša Petronijević. Njegova želja je da kuće koje su gradili očevi i dedovi današnjih vlasnika naslede naredne generacije.
„Svi mi ulažemo svake godine, koliko ko može, u stolariju, fasade, krov – i zamislite sad da dođe neko, bahati taj neki investitor i da nam to sve upropasti za mesec dana, okrene se i ode. Da nas ostavi bez ičega, a mi nemamo kuda da odemo odavde“, izjavio je Petronijević.
„Ovde se ne radi o biranju između zdrave životne sredine i radnih mesta, između ekonomske stagnacije i ekonomskog napretka, kao što često vladajući režim spinuje da se navodno radi o građanima koji ne razumeju šta je napredak. Ne, ovde se radi o građanima koji postavljaju pitanje u kakvom društvu želimo da živimo, za šta ćemo koristiti resurse. Jer, nije dobro ono društvo u kom pojedinci mogu da se proglase za investitore i onda da rade šta god požele jer su nanjušili da mogu da steknu ekstra profit, a da se ne postavi pitanje kakvog to uticaja ima na životnu sredinu i na našu zajednicu“, zaključio je narodni poslanik Robert Kozma.
Zeleno-leva koalicija je nameravala da građanima Podgradine omogući da se javnosti u okviru konferencije za medije obrate iz hola Narodne skupštine, ali je to onemogućeno.
I.K.
