Potpuno urušen domaći bankarski sistem je jedan od učinaka “tranzicije” u Srbiji. Različitim strategijama ekstrakcije javnog novca, privatizacijom i otvaranjem prostora za ulazak stranih finansijskih koncerna, bankaraski sistem u Srbiji se, od nekada institucionalne podrške razvoju lokalne industrije i infrastrukture, transformisao u pogonsku silu kapitala.
Nakon uspešnih napada na radna prava i kontinuiranih rezova u domenu javnih usluga i javne službe, vlastima je ostalo malo prostora za „štednju“. Niz nedavnih poteza nam pokazuje da na red dolazi i segment „socijale“, odnosno dodatno spuštanje dna za one koji su već u najtežoj poziciji.
Tokom prethodnog vikenda u Solunu, u fabričkim halama preduzeća Viome održan je Drugi evromediteranski skup „Radnička ekonomija“ koji je okupio veliki broj samoupravnih fabričkih i zadružnih kolektiva iz Evrope i Južne Amerike.
Oktobarski salon je po prvi put održan kao bijenalna manifestacija vizuelne umetnosti. Osim te činjenice, Salon, kao i nedavno održana izložba Demiena Hirsta u Novom Sadu, pokazuje kako biznis modeli kulturne politike sve više zauzimaju i javne institucije, odavno opterećene neoliberalnim rezovima i štednjom.
Iako je danas sasvim jasno da je farmaceutska industrija samo jedna u nizu profitabilnih proizvodnih delatnosti, ona bi, pre svega, trebalo da predstavlja neizostavni segment u očuvanju i pospešivanju zdravlja stanovništva. Bez obzira na njen strateški značaj, ova proizvodna grana je delila sudbinu ostatka lokalne industrije – nekadašnji farmaceutski giganti su uništeni ili pretvoreni u distributere proizvoda velikih stranih kompanija.
Dok se neoliberalna hegemonija decenijama strpljivo gradila putem različitih strategija, levica je polako gubila iz vida svoje organizacione modele. Usvajanjem različitih oblika aktivističkog delovanja, često se upadalo u zamku kratkoročnih akcija i preteranog individualizma. Iako aktivizam kao oblik političkog delovanja ima svoje učinke, nužno je promisliti i druge, organizacione oblike borbe, koliko god to bio dugotrajan i mukotrpan posao.
Obrazovanje je proces koji nije oslobođen ideoloških antagonizama, a od načina na koji je taj sistem organizovan i kakvo se znanje proizvodi zavisi i kakvo društvo stvaramo. Stoga obrazovanje predstavlja važno pitanje za kreiranje progresivnih politika koje žele graditi društvo izvan eksploatatorskih, represivnih i patrijahalnih normi kapitalizma.
Iako se „kriza stanovanja“ u dominantnim interpretacijama predstavlja kao anomalija inače dobro uređenog i funkcionalnog sistema, ona je zapravo sastavni deo kapitalizma. Umesto odbrane ovakvog sistema koji je isključivo izvor prihoda za malobrojne, stanovanje treba posmatrati u radikalno izmenjenoj, upotrebnoj funkciji – kao dom za sve.
Prošlo je još jedno leto a sa njim polako jenjavaju i uzavrela nacionalistička naklapanja regionalnih političkih elita. Svako od „lidera“ je koristio ove političke tenzije kako bi se učvrstio na vlasti i popravio položaj svoje interesne grupe. Ipak, kiše jesenje nas polako vraćaju u realnost u kojoj se međunacionalni sukobi koriste kao paravan iza kojeg se kriju visoke cene i male plate, tamo gde ih ima.
Iako referendum protiv migrantskih kvota, koji je u Mađarskoj sazvao Viktor Orban, nije uspeo, rasistička i ksenofobna kampanja koja mu je prethodila ima velike posledice kako unutar mađarskog društva tako i izvan njega. Tako je i predsednik Nikolić počeo s najavljivanjem zatvaranja granica Srbije ukoliko zemlje Evropske unije ne budu prihvatile migrante. Povodom ovih dešavanja preveli smo intervju s Gašparom Miklošem Tamašom, istaknutim marksističkim filozofom iz Mađarske, koji je dan uoči glasanja obavio portal Left East. U svojim odgovorima on analizira atmosferu u društvu uoči referenduma koristeći koncept postfašizma kojim definiše ove pojave.
Istočna Evropa je suočena sa najvećim padom populacije u istoriji. Odgovornost za ovaj problem političari prebacuju na žene i mlade, najčešće ih optužujući za lenjost i sebičnost zbog koje ne proširuju svoje porodice. Međutim, pad nataliteta je samo deo problema koji je uzrokovan nestankom materijalne sigurnosti kao i društvene brige za zdravlje i razvoj ljudi.
Danas je u Beogradu održan još jedan protest inicijative Ne davimo Beograd ne kojem je prisustvovalo više hiljada ljudi.
Povodom večerašnjeg predavanja „Kako se kalilo samoupravljanje“ koje organizujemo u sklopu projekta „Kritička mašina“ prenosimo intervju sa politikologom Gal Kirnom. U razgovoru se govori o partizanskom prelomu koji je stvorio temelje za raskid s kapitalističkim društvom i izgradnju socijalističkog samoupravnog modela. Kao i o raskidu današnjeg sistema sa sećanjem na NOB koje se dešava kroz revizionizam proizveden u koaliciji neoliberalnih i nacionalističkih politika.
Simbol svakog sela i ponos poljoprivrednika nekadašnje Jugoslavije – IMT traktor – polako nestaje s njiva i drumova. Ipak, njega nije samo „pregazilo vreme“ već je žrtva kontinuiranih loših politika koje se vode u poslednje dve decenije. Neoliberalne politike koje su u pozadini procesa deindustrijalizacije su ugasile IMT, kao što su uništile i lokalnu poljoprivrednu proizvodnju.
Mnoge vlade koriste BDP kao objektivni pokazatelj rasta domaće ekonomije i uspešnosti soptvenog rada, iako se u realnosti dešava rapidno pogoršavanje kvaliteta života za veliki deo populacije. Očigledne kontradikcije i nejasnoće stoga više govore o političkom iskorišćavanju ovako krnjeg sistema proračuna koji pre svega ide u prilog podržavanju kapitalističkog načina proizvodnje i trgovine, dok se ne-kapitalistička, društvena proizvodnja zanemaruje.
Mnoge vlade koriste BDP kao objektivni pokazatelj rasta domaće ekonomije i uspešnosti soptvenog rada, iako se u realnosti dešava rapidno pogoršavanje kvaliteta života za veliki deo populacije. Očigledne kontradikcije i nejasnoće stoga više govore o političkom iskorišćavanju ovako krnjeg sistema proračuna koji pre svega ide u prilog podržavanju kapitalističkog načina proizvodnje i trgovine, dok se ne-kapitalistička, društvena proizvodnja zanemaruje.
Prakse radničkog okupiranja i preuzimanja fabrika pokazuju kako je proizvodnju moguće ne samo organizovati već i povećati i bez privatne vlasničke strukture preduzeća. Krizu kapitalističke ekonomije prati i otpor radnika i radnica koji se bore za preuzimanje sredstava za proizvodnu; od Južne Amerike do nedavnog juga Evrope koji svedoči o seriji okupacija fabrika. Jedan od tih primera je i fabrika Viome iz Soluna o kojem govori film koji vam donosimo.
Novi društveni pokreti i teorijski koncepti na različite načine dovode u pitanje globalni kapitalistički sistem. Jedan od njih je i koncept odrasta – degrowth – koji različite eko-socijalističke i eko-anarhističke ideje transformiše u nove utopijske svetove koji napredak društva i prirodnog okruženja vide kroz radikalno drugačije poimanje ekonomskog razvoja.
Abortus spada u onaj deo medicinskih usluga čija dostupnost nije ugrožena samo zbog višegodišnjeg urušavanja javnog zdravstvenog sistema. Mogućnost medicinskog prekida trudnoće je u sve većoj meri pod pritiskom zahteva različitih (neo)konzervativnih i patrijarhalnih društvenih grupa koje time ne samo da ugrožavaju zdravlje žena već i njihovo sticanje kontrole nad sopstvenim životom.
Iako se država Srbija hvali svojim šumama i drugim prirodnim bogatstvima, situacija na terenu je ipak nešto drugačija. Dugogodišnja nebriga nadležnih institucija, kao i procesi otimanja i privatizacije, dovode do uništavanja šumskog dobra i postepenog narušavanja uslova životne sredine.
Septembarski ispitni rokovi na fakultetima širom Srbije se polako bliže kraju a paralelno s tim se povećavaju i tenzije između studenata, fakulteta i Ministarstva prosvete.
Informatička javna dobra su u sve većoj meri podložna kapitalističkoj profitnoj logici. Štaviše, ovakvo kapitalističko prisvajanje je primer kako se čak i proizvodnja bazirana na ideji široke dostupnosti i egalitarnosti lako može pretvoriti u svoju suprotnost. Ipak, napor koji hakeri ulažu u razvoj slobodnih softvera može postati važan deo stvaranja alternative, ali je pre toga nužno da oni sami prepoznaju politički značaj sopstvenog rada.
Radnici i radnice IMT-a su danas organizovali protest ispred vlade republike Srbije sa zahtevom da se njihova fabrika ponovo otvori i pokrene proizvodnja. Oni su zahtevali sastanak sa premijerom, međutim to im nije omogućeno pošto je, kako im je rečeno na ulazu u zgradu, „premijer na putu“.
