Kada su u pitanju vojni sukobi, uskraćivanje vode civilima je zabranjeno Ženevskom konvencijom. U miru, obezbeđivanje vode je garantovano nizom dokumenata. Dugogodišnji smo svedoci toga da se u praksi krše međunarodni ugovori i konvencije koji garantuju pristup pijaćoj vodi i sanitarnoj infratsrukturi velikom broju ljudi na svetu. U aktuelnim vojnim konfliktima na tlu Evrope i Azije svedočimo dramatičnom gaženju Ženevske liste principa o zaštiti vodne infratsrukture, koja je dodatak Ženevske konvencije.
„Vidimo da se voda sve više koristi kao oružje u konfliktnim situacijama, uključujući, u poslednje vreme, rusku invaziju na Ukrajinu i opsadu Gaze od strane Izraela“, kaže se u tekstu peticije. Pokretači dodaju da to nisu ujedno i jedine situacije u kojima je vodovodna infrastruktura, odnosno elektroenergetska infrastruktura koja je kritična za snabdevanje vodom, namerno napadnuta ili zloupotrebljena od strane strana u sukobu. Oni podsećaju na to da su napadi na vodovodnu infrastrukturu zabeleženi i u Iraku, Siriji, Jemenu i drugde.
Water integrity network apeluje na poštovanje Ženevske konvencije
„Međunarodno pravo, uključujući Ženevsku konvenciju, predviđa obaveze svih strana umešanih u sukobe kako bi se osigurala dobrobit civila i zaštitio njihov pristup osnovnim potrebama, uključujući vodu. Po principu 4 Ženevske liste principa o zaštiti vodne infrastrukture, strane u sukobu treba da se uzdrže od korišćenja vodovodne infrastrukture i infrastrukture vezane za vodu kao načina ratovanja“, navodi se u tekstu peticije.
Water integrity network skreće pažnju na to da Princip 6 Ženevske liste principa o zaštiti vodne infrastrukture jasno stavlja do znanja da se pretpostavlja da je infrastruktura vezana za vodu civilni objekat i da kao takva ne može biti napadnuta ili oštećena ukoliko se ne koristi u vojne svrhe. Međutim, dok su sve zemlje članice UN potpisnici Ženevske konvencije, mnogo manji broj država potpisnici su Ženevske liste principa o zaštiti vodne infrastrukture, naglašavaju pokretači peticije.
SZO apelovao da se obustave isključenja vode i struje civilima u Gazi
Podsetimo, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je prošle sedmice apelovala na izraelske vlasti da obustave isključenja struje i vode kojima izlažu civile u Palestini.
„Isključenja struje i nedostatak lekova i medicinske i zdravstvene opreme onemogućavaju sprovođenje hitnih hirurških i zahvata za spasavanje života ranjenika. Dramatično je ograničeno pružanje osnovnih medicinskih usluga novorođenčadi, trudnicama, hroničnim bolesnicima i drugim pacijentima“, konstatovano je u saopštenju SZO.
„Uništavanje infrastrukture ili zaustavljanje vodosnabdevanja rezultira značajnom štetom i oblik je kolektivnog kažnjavanja, što je nezakonito prema Ženevskoj konvenciji. Bolesti poput kolere i dijareje brzo se šire, sa velikim razmerama smrtnih slučajeva zbog nedostatka čiste vode za lečenje ugroženih. Bolnice nisu u mogućnosti da obezbede lečenje. Rastu neuhranjenost i kopnjenje. Najviše su pogođeni deca, stariji i oboleli, a posebno oni u siromašnim zajednicama. Žene i deca koji su primorani da traže vodu izloženi su povećanom riziku od seksualnog nasilja“, naglašava se u tekstu peticije Water integrity networka.
Ministar zdravlja Gaze je u utorak konstatovao da je zdravstveni sistem u Gazi doživeo potpuni kolaps.
Svako zaslužuje pristup čistoj vodi
„Verujemo da svaki pojedinac, bez obzira na njihovu lokaciju, veru, etničku pripadnost, pol ili drugu razliku, zaslužuje pristup čistoj i bezbednoj vodi u svakom trenutku, u skladu sa ljudskim pravom na vodu. Kao potpisnici ove izjave, izražavamo posvećenost principima pravde, jednakosti, nediskriminacije i poštovanja ljudskih prava“, poručuju iz Water integrity networka.
Zbog svega toga, ova mreža apeluje na momentalni prestanak upotrebe vode kao oružja u svim konfliktima, a na sve države da se (barem) pridržavaju Principa ženevske konvencije. Dodali bismo – ako već ne mogu da se suzdrže od rata.
U peticiji Water integrity networka poziva se i na spornu meru uvođenja sankcija zemljama koje vodosnabdevanje koriste kao oružje. Istorija je pokazala da izolacija i ekonomski embargo ojačavaju autoritarne aktere unutar država, a nestašicama izlažu najranjivije, uključujući i one koji nemaju ni prava na učešće u političkom životu.
I.K.
