Na različitim lokacijama širom Zagreba preko 600 učesnika i učesnica konferencije iz celog sveta mogli su da razmenjuju znanja i veštine potrebne za prelazak na društvo bazirano na odrastu.
Da stalni rast u ograničenom sistemu kao što je planeta Zemlja nije fizički moguć postalo je jasno još tokom druge polovine dvadesetog veka, ali uprkos ovoj prostoj činjenici večina ekonomista i političara i dalje je opsednuta ekonomskim rastom. Kako bi se odupreli dominantnoj mantri potrebe za materijalnim i ekonomskim rastom aktivisti, akademci i političari koji ne veruju u dogmu rasta okupili su se 2008. godine po prvi put na velikoj međunarednoj odrasničkoj konferenciji u Parizu.
Upravo u Parizu je i usvojena reč degrowth (odrast) i od tad se koristi u akademskoj i aktivističkoj debati. Često kritikovan zbog svog negativnog prizvuka termin degrowth je usvojen baš i iz razloga jer je teško da bude kooptiran u savremeni kapitalizam poput koncepata kao što su: održivi razvoj, cirkularna ekonomija ili zeleni dogovor.
Industrijsko-kapitalistički razvoj ima alarmantno destabilizujući efekat na sve Zemljine ekosisteme: u odnosu na 1970. godinu biomasa divljih sisara je opala za 82%, površina prirodnih staništa se smanjila za oko 50%, a milion vrsta je u opasnosti od izumiranja. Rastuće emisije gasova sa efektom staklene bašte vode nas ka globalnom zagrevanju koje je znatno iznad 2°C u odnosu na predindustrijski prosek, praćeno porastom nivoa mora, zakiseljavanjem okeana i ekstremnim vremenskim prilikama.
Ciklusi fosfora i azota su opasno poremećeni, ugrožavajući produktivnost zemljišta. Mnoštvo drugih biofizičkih procesa približava se kritičnim graničnim nivoima izvan njihove holocenske varijabilnosti koja je koristila ljudskim društvima u poslednjih 10.000 godina. Dok se nivo društvene nejednakosti nastavlja povećavati.
Odrast kao društveni pokret i istraživački projekat pojavio se kao odgovor na ova pitanja nudeći sveobuhvatne predloge socio-ekološke tranzicije u svim društvenim aspektima. Odrast smatra da se ekološki bezbedna i socijalno pravedna tranzicija može adekvatnije i na vreme postići razdvajanjem ekološke tranzicije od imperativa ekonomskog rasta i pomeranjem njenog fokusa sa tehnološkog restrukturiranja na kolektivno blagostanje. Odrast je tranzicioni okvir koji počinje iz perspektive sistemskog razmišljanja i kombinuje vrednosti ekologije, socijalne pravde, blagostanja i demokratije sa teorijskim osnovama u nauci o zemljinom sistemu, ekološkoj ekonomiji, političkoj ekologiji i post-razvoju.
Između prve konferencije u Parizu i devete u Zagrebu prošlo je 15 godina i u tom periodu se koncept odrasta razvijao i nadopunjavao, broj akademskih radova koji se bave ovim konceptom veći je nego ikada a aktivističke grupe niču kao pečurke posle kiše. Jedan od razloga je što se svakim danom suočavamao sa sve većom klimatskom, ekološkom i socijalnom krizom, a drugi razlog je vreme, požrtvovanje i trud koji su uložili članovi pokreta kako bi koncept odrasta postao šire poznat i kako bi izašao iz uskih akademskih krugova.
Odrast u Zagrebu
Zahvaljujući Institutu za političku ekologiju koji već godinama radi na promociji i razvoju ideje odrasta, ali i drugim organizacijama i pojedincima koji su deo šire odrasničke zajednice Hrvatske, organizaovana je ova velika međunarodna konferencija. Nakon 2016. godine i Budimpešte odrastnička konferencija se vratila u istočnu Evropu a neke od glavnih tema su i bile položaj poluperiferije, dekolonijalizam, odnos gloabalnog severa i juga i kako da se naprave savezi u borbi za klimatsku pravdu i socio-ekološku održivost.
Osim naučnog i aktivističkog karaktera ovu konferenciju je obeležio i dosta kulturnog i umetničkog sadržaja. U sklopu konferencije otvorena je i izložba „Planeta, ljudi, briga to je odrast“ koja je pokazala spoj umetničkih i odrasničkih parksi i teorije. Samo otvaranje organizovano je u prostoru Muzeja savremene umetnosti gde je jedan od pozdravnih govora bio i gradonačelnika Zagreba Tomislava Tomaševića, koji je spomenuo kako je njegova prva odrast konferencija bila u Lajpcigu 2014. godine i da je tada samo mogao da sanja da će se ovakav događaj održati u Zagrebu i da će ga on kao gradonačelnik podržati i otvoriti, ali da se ipak stvari menjaju velikom brzinom.
Nakon otvaranja prvo izlaganje imala je Diana Ürge-Vorsatz koja je između ostalog i jedna od koprecedavajućih Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) radne grupe za ublažavanje klimatskih promena. Ona je u svom izlaganju podcrtala urgentnost borbe za ublažavanje klimatskih promena i potrebu za drugačijim rešenjima koja bi se odvojila od ideje neprestalnog rasta, a da jedno od njih treba da bude i odrast koji se po prvi put eksplicitno pominje u najnovijem IPCC izveštaju. Uprkos urgentnosti ne treba da nas obuzme panika koja vodi samo ka tehnološkim rešenjima već je potrebno napraviti i društvenu promenu.
Centralni deo programa konferencije dešavao se na Zagrebačkom velesajmu gde se u više prostorija odvijao paralelni program koji je bio ispresecan velikim planernim izlaganjima. Istovremeno se organizovalo po četrnaest paralelnih programa na kojima se pričao i gde su prezentovani radovi iz najrazličitijih oblasti povezanih sa odrastom, od zaštite okeana, uloge tehnologije, modela krofne, agroekologije, dekolonijalnih praksi, deliberativne demokratije, odnosa centa i perifererije i još mnogo toga.
Na plenarnim sesijama mogla su se čuti izlaganja Kohei Saitoa mladog filozofa iz Japana koji je stekao veliku popularnost svojim konceptom komunizma odrasta i novim ekološkim čitanjima Marksa. Françoise Vergès politička teoretičarka, antirasistička i dekolonijalna feministkinja i nezavisni kustos, pričala je o dekolonijalnosti, kao i Roland Ngam koji je naglasi da ukoliko želimo klimatsku pravu i odrast bogati sever mora da klimatsku reparaciju kako bi se omogućio dostojanstven život na jugu.
Paul Stubbs sociolog i istraživač pričao je o ulozi pokreta nesvrstanih u dekolonijalnim borbama ali i o debati o granicama rasta koju je u Jugoslaviji otvorio praksisovac Rudi Supek svojom knjigom „Ova jedina zemlja“ objavljenom još 1973., u kojoj ukazuje na neodrživost ekonomskih sistema koji teže stalnom rastu.
Karin Doolan profesorka na odseku sociologije Univrziteta u Zadru dala je pregled stanja klasne nejednakosti i pojasnila kako nejednakost utiče na rast. Poslednje planearno predavanje održala je Alexandra Köves ekološka ekonomistkinja i profesorka na Univerzitetu Corvinus u Budimpešti, ona je pričala o ulozi utopije i zašto su nam potrebe nove utopije danas kada živimo u vremenu gde se proizvodi mnogo više distopijskih romana, knjiga i predstava i kada je teže zamisliti kraj sveta nego kraj ekonomskog i materijalnog rasta.
Osim aktivista i akademaca na konferenciji su učestvovali i političari i političarke pretežno iz redova zelenih, soijaldemokratije i levice. Oni su zajedno sa drugim učesnicima diskutovali o odrastu i geopolitici, perspektivama industrijskih politika u svetu odrasta, klimatskim promenama, dekolonijalizaciji, zelenom dogovoru i drugim konceptima.
Primetno je da su stavovi političara bilo da su oni predstavnici u nacionalnim parlamentima ili evropskom parlamentu daleko manje radikalni od stavova odrasničkog pokreta, koji su im upravo i zamerali na sporosti i nemaštovitosti institucionalnih politika. S druge strane čini se da više sinergije postoji između zeleno-levih predstavnika u lokalnim skupštinama i odrasničkog pokreta.
Naredna konferencija i to deseta zakazana je već za narednu godinu i biće u Španiji. Do naredne konferencije ostaje da se vide efekti ove u Zagrebu, jedan je već vidljiv a to je da je formirana i međunarodna odrasnička mreža koja treba da pomogne u koordinaciji i olakša razmenu između različitih odrasničkih grupa. Karakter konferencije koji nije isključivo akademski, niti samo fokusiran na aktivizam ili politiku u nekim trenutcima znao je deluje zbunjujuće, ali veliki broj paralelnih dešavanja ostavio je prostor da svako izabere šta mu u tom trenutku najviše odgovara.
Konferencija je još jednom pokazala da je odrast realna utopija i da je društvo u kome svi žive dobro sa manje resursa moguće ali da bi stigli do takvog društva neophodno je prvo da dekolonijalizujemo svoju maštu, a nakon toga i da preduzmemo konkretne korake.