„Ovakvim objektom uništavaju se zatečene vrednosti celokupnog područja i dovodi se u pitanje status njegove zaštite, izmene prirode i ambijenta u celini, odnosno ‚duh mesta‘, kao i trajno i nepopravljivo uništenje postojećeg izgleda vrha planine.
Planinarski savez Srbije je izneo stav da će planirani vidikovac značajno narušiti prirodne vrednosti Kablara i cele Ovčarsko-kablarske klisure. Oni smatraju da će planiranim objektom biti promenjen vizuelni identitet samog vrha Kablara odakle se pruža jedan od najlepših pogleda u Srbiji na meandre Zapadne Morave:
„I umesto da promoviše prirodne lepote naše zemlje on će se pretvoriti u svoju suprotnost, odnosno doprineti degradaciji i devastaciji vrha Kablara.“
PSS: Razaranje planinske prirode u Srbiji izmaklo kontroli
„Planinari i ostali ljubitelji prirode ne dolaze na planinu da bi šetali po staklu i behatonu, već da bi uživali u netaknutoj prirodi, daleko od svih elemenata urbanizacije. Na žalost, pojave bahatog razaranja planinske prirode, šuma i vodotokova naše zemlje izmakle su kontroli i sve su brojniji primeri uništavanja prirode naših planina“, naglašava se.
Planinarski savez Srbije je podsetio na to da je Ovčarsko-kablarska klisura, koju formiraju planine Kablar i Ovčar predeo izuzetnih odlika i prirodno dobro prve kategorije, a da se vidikovac planira u delu sa propisanim režimom zaštite drugog stepena.
„Ovo područje je od opšteg interesa, a ambijentalna vrednost predela je primarna, tako da bi izgradnja objekta na vrhu Kablara trajno narušila njegove vrednosti“
Planinarski savez Srbije: Verovatno je uništavanje grebena na vrhu Kablara
„Takođe, svaka intervencija u prostoru nepristupačnog terena specifične konfiguracije stenovitog masiva dovodi do nepovratne degradacije postojećeg prostora bar na dvostruko većoj površini. Za izgradnju ovakvog objekta neophodno je angažovanje teške mehanizacije i verovatno uništavanje samog grebena na vrhu Kablara“, konstatuje se u saopštenju Planinarskog saveza Srbije od petog oktobra 2023. godine.
Planinarski savez Srbije (PSS) i Komisija za zaštitu prirode planina su svoje neslaganje sa izgradnjom vidikovca na vrhu Kablara objavili na inicijativu planinarskog društava „Kablar“ Čačak i drugih osnovnih planinarskih organizacija, koje su od PSS-a zahtevale reakciju.
Podsetimo, planovi za izgradnju spornog vidikovca postoje godinama. Za sam objekat postoje i potrebne građevinske dozvole (kojih, doduše, nema za pristupne saobraćajnice). Za projektovanje stakleno-čeličnog vidikovca površine oko 350 kvadrata je angažovana renomirana domaća firma Energoprojekt.
Aktivisti i planinari: Nisu urađena geotehnička ispitivanja
Ipak, aktivisti i planinari koji se protive projektu naglašavaju da su projektanti i osobe nadležne za izdavanje dozvole umanjili realne opasnosti od obrušavanja krečnjačke stene u koju treba da se postave šipovi namenjeni podupiranju više od deset tona teške konstrukcije. Oni navode da nisu sprovedena adekvatna geomehanička ispitivanja, već da se projekat oslanja na ispitivanja koja su rađena pre više od 50 godina (u periodu 1957-65), na površinskom sloju od svega pola metra, iako se za vidikovac planira bušenje stene dubine 10 metara.
„Rekao sam i ranije da to nije stena za bušenje. U pitanju je krečnjačka stena, koja nije podesna za bušenje i koja nema stabilnost da nosi veliku težinu. Podložna je uticaju atmosferskih i tempereturnih promena. To je stena koja upija vodu, a to znači da tokom zime puca na niskim temperaturama. Mi alpinisti to znamo i svakog proleća kada izlazimo na bilo koju kablarsku stenu proveravamo u kakvom je stanju i da li taj kamen može da drži našu opremu. Stena na kojoj je lokacija za gradnju vidikovca definitivno nije bezbedna za tu vrstu radova ni za budućnost takvog objekta. Recimo vulkanska stena Borački krš (selo Borač kod Gružanskog jezera) nijedan kamičak se od nje nije odvalio, a ispod Kablarske stene imamo gomilu kamenja tzv. kamenjarskog sipara“, izjavio je ovim povodom alpinista Slobodan Milovanović Bobi, a preneli Čuvari Kablara.
Planinarski savez Srbije je pozvao sve odgovorne institucije i pojedince da se posvete obavezama zaštite prirode posebno u planinskim područjima koji su riznica biodiverziteta naše zemlje i da preispitaju neophodnost izgradnje staklenog vidikovca na vrhu Kablara, kao i da još jednom pažljivo razmotre sve potencijalne posledice u procesu izgradnje i eksploatacije ovakvog objekta na vrhu planine Kablar.
I.K.
