Strani radnici sve više dolaze u Srbiju kako bi radili, pretežno niskoplaćene i radno intenzivne poslove, ali ima i radnika u IT sektoru. Kako se navodi u autorskom tekstu Svetozara Rakovića na sajtu Nezavisnost.org, od početka primene Zakona o zapošljavanju stranaca u novembru 2014. godine, broj izdatih dozvola za rad kretao oko 6-12 hiljada, sve do 2020. godine kada se udvostručio na 23.000, navodi Raković i dodaje da je intenzivan rast nastavljen tako da je prošle godine, prema podacima Ministarstva za rad i zapošljavanje, do 8. decembra stranim licima izdato 48.846 dozvola za rad.
Taj podatak najavljuje da će se trend povećanja strane radne snage nastaviti ukorak sa odlaskom domaćih radnika. Trend je prošlog avgusta intenziviran izmenama i dopunama Zakona o zapoljšavanju stranaca, kojim je umnogome pojednostavljena i olakšana procedura zapošljavanja stranaca. Ključna novina tog zakona čije je puna primena počela 1. februara je uvođenje jedinstvene radno-boravišne dozvole i potpuna digitalizacija tog postupka, piše na sajtu sindikata Nezavisnost.
Kako se navodi u tekstu, rad na utvrđivanju liste deficitarnih zanimanja koja će obavljati strani radnici je već počeo, a prva sednica nadležne radne grupe je održana 7. februara u Palati Srbija, navodi Raković u tekstu. U tekstu se navodi da su u tom zajedničkom poslu državnih i privrednih organizacija angažovani predstavnici ministarstva rada, prosvete i privrede, Privredne komore Srbije, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog zavoda za statistiku, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Unije poslodavaca i sindikata.
Na pitanje da li se identifikovanjem deficitarnih zanimanja može uspešno „gasiti požar“ zbog manjka radnika, predsednica UGS “Nezavisnost” Čedanka Andrić za sajt Nezavisnost je rekla:
„Čim imate požare znači da neke stvari kao država niste dobro uradili. Znate da godinama unazad govorimo da će politika niskih zarada oterati naše ljude iz Srbije i to se i desilo, tako da pomalo i vređa inteligenciju čuđenje poslodavaca i izvršne vlasti kako smo ostali bez kvalifikovane radne snage. Pa šta su mislili da će se desiti?“.
Andrić dodaje i da se mora „posebno pratiti angažovanje radnika iz inostranstva na sezonskim poslovima i zloupotrebe različitih agencija koje ih dovode kako ne bismo imali trgovinu ljudima u svrhu radne eksploatacije, za nas potpuno neprihvatljive pojave“.
Kako se navodi u tekstu, prema demografskim prognozama populacija u Srbiji će se do 2060. godine smanjiti za najmanje 850.000 stanovnika/ca. Pa ipak, demografski gubici postoje i zbog odlaska radnika u inostranstvo na rad, pretežno zbog boljih zarada i uslova rada.
„Migracija radne snage je globalna i nije novost da će poslodavci angažovati strane radnike tamo gde imaju deficit domaće radne snage ali ono šta se takođe dešava je da poslodavci u svojoj pohlepi za profitom otpuštaju domaće radnike i angažaju strane kako bi smanjili troškove poslovanja. Ti ljudi onda rade za mizerne zarade i žive u nehumanim uslovima. Kao šta želimo da naši radnici u inostranstvu rade u dostojanstvenim uslovima prirodno je za sindikat da se zalaže da radnici iz inostranstva koji rade kod nas imaju dostojanstvene uslove i zaradu“, naglasila je Čedanka Andrić za sajt Nezavisnost.
I.P.
