Krajem maja Sindikat radnika i radnica zadužbina, fondacija i udruženja građana (u nastajanju) je obavestio javnost o pokretanju ovog sindikata i pozvao sve zainteresovane da se pridruže ovom pionirskom pokušaju organizovanja u Srbiji. Početni impulsi udruživanja su krenuli od zaposlenih u Fondaciji Fond za humanitarno pravo (FHP) koji su usled ozbiljnih problema sa kojima su suočeni bili prinuđeni da javnost obaveste i o mobingu kojem su izloženi od Nataše Kandić, jedne od osnivačica ove organizacije civilnog društva.
Ukazivanje na ponašanje jedne od prvakinja civilnog sektora i borkinja za ljudska prava je u medijima postala zanimljiva priča koja je u drugi plan stavila sam proces organizovanja i druge probleme sa kojima se radnici i radnice u ovom sektoru suočavaju. Kako bismo priču o samom sindikatu ponovo stavili u prvi plan razgovarali smo sa Aleksandrom Aksentijević i Hanom Popović, predstavnicama Sindikata ZFUD.
Kako je teklo organizovanje i koliko su zaposleni i zaposlene prepoznali ideju sindikata kao adekvatne forme organizovanja?
Ideja o sindikatu je stara. Nekoliko nas iz FHP-a je o tome razmišljalo još u februaru 2022. godine, kada smo kroz razgovor osvestili da se naša radna prava krše, između ostalog zbog nedoslednog sprovođenja mera prevencije tokom pandemije Kovida-19, nejasnih instrukcija za rad i kontraproduktivnog insistiranja na kvantitetu, umesto na kvalitetu urađenog.
U tom trenutku, međutim, osnivanje sindikata se nije činilo mogućim. U kolektivu je preovladavala atmosfera nepoverenja i konstantnog straha od gubitka posla i smanjivanja zarade. Tek od marta 2023. godine stekli su se uslovi da se bolje upoznamo, identifikujemo zajedničke probleme i ciljeve i konačno se odlučimo na ovaj korak.
Smatrali smo da je važno da se radničko udruživanje kao delatna i solidarna snaga prepozna kao mogućnost i potreba i nas zaposlenih u nevladinom sektoru, o kome postoje brojne predrasude, među kojima je i ona o idealnim uslovima rada i visokim zaradama. Iako su pojedinci i ranije pokušavali da samostalno istupaju i bune se protiv načina funkcionisanja radne organizacije, smatrali smo da je neophodno da iza borbe za bolje uslove rada ovaj put stanemo zajedno.
Da li ste se suočili sa otporom i pritiscima tokom samog procesa organizovanja sindikata?
Suočeni sa tim da osoba koju je veliki broj zaposlenih optužio za zlostavljanje na radu u potpunosti ignoriše te optužbe, znali smo da nemamo drugog izbora. Sama organizacija je u blokadi, usled nelegalno izabrane uprave, koja takođe ignoriše sistemsko zlostavljanje, svodeći ga na „lični problem“.
Nije bilo unutrašnjeg otpora sindikalnom organizovanju, ali pritisci dolaze spolja, pa se članice i članovi Sindikata, ali i pojedinci iz drugih organizacija i novinari koji nas podržavaju, suočavaju sa uznemiravanjem i zastrašivanjem. Želeli smo da se javnosti obraćamo kao Sindikat ZFUD, a ne pojedinačno, između ostalog da bismo zaštitili članstvo od targetiranja i pritisaka, ali smo svesni toga da s obzirom na trenutni razvoj situacije i okolnosti to više nema smisla, pa smo počeli da istupamo i individualno.
Šta su glavni problemi sa kojima se suočavaju radnici i radnice u civilnom sektoru u Srbiji?
Rad u civilnom sektoru specifičan je po tome što su zaposleni inicijalno vođeni idealima i željom da pokrenu pozitivne promene u društvu. Međutim, pod krinkom brige za ljudska prava, otvara se prostor za manipulaciju i zloupotrebu moći. Od zaposlenih se očekuje da posao bude čitav njihov život. Ako se osećaju preopterećenima poslom i imaju potrebu za odmorom i slobodnim vremenom, radnice i radnici u civilnom sektoru se optužuju za nezainteresovanost, nebrigu i nedovoljnu posvećenost. Kako bi pokazali da zaslužuju svoja radna mesta, zaposleni, često i bez pogovora, rade prekovremeno, vikendima i praznicima. Zbog toga posle određenog vremena dolazi do prezasićenja, premora i konačno sagorevanja na poslu.
Većina zaposlenih u civilnom sektoru ima ugovore na određeno vreme i u stalnom je strahu od gubitka posla. Neki, naročito mladi, kojima je posao u ovim organizacijama prvo zaposlenje, godinama rade na osnovu ugovora o delu ili autorskog ugovora.
Ono što se ne razlikuje u odnosu na druge sektore je to da ni poslodavci, ni zaposleni, čak ni osobe koje su u radnim organizacijama zadužene za zaštitu od zlostavljanja na radu, ne prepoznaju mobing, pa se samim tim ni ne bave njime, što prevenciju ove pojave i zaštitu od nje čini gotovo nemogućom.
To što kritikujemo uslove radova u civilnom sektoru, međutim, ne znači da mi želimo da umanjimo doprinos organizacija civilnog društva razvoju demokratije i odbrani ljudskih prava. Naprotiv, vrednosti za koje se FHP zalaže su važne i za nas, i one su razlog više da se upustimo u borbu za uslove rada koji bi nam omogućili da obavljamo svoj posao tako da naše aktivnosti imaju realan uticaj na društvo.
Da li ste i koliko bili u kontaktu sa kolegama iz regiona koji su se u civilnom sektoru već organizovali?
Konsultovali smo se sa različitim sindikatima iz zemlje i regiona, jer nam je njihovo iskustvo bilo dragoceno. Od početka imamo nameru da naš sindikat bude granski, zbog čega se i zovemo Sindikat radnika i radnica zadužbina, fondacija i udruženja građana. Znamo da slični problemi postoje u čitavom sektoru, zbog čega komuniciramo sa zaposlenima u drugim organizacijama i pozivamo ih da sa nama dele sopstvena iskustva, kako bismo jedni druge osnažili da se zajednički izborimo za ravnopravnije civilno društvo i dostojanstvene uslove rada za sve.
Deo liberalne javnosti veruje da je formiranje vašeg sindikata rezultat intervencija službi bezbednosti, kako odgovarate na to?
U pitanju je očigledan pokušaj diskreditacije. Teško je delovati u okolnostima u kojima se svaka vrsta kritike zvaničnom narativu tumači kao podrška „drugoj strani“, u ovom slučaju desnom nacionalizmu.
Za članice i članove Sindikata, to je na neki način uvredljivo, jer se podrazumeva da smo izmanipulisani i instrumentalizovani i da ni sami nismo toga svesni. Neko je na Tviteru spomenuo da je većini lakše da poveruju u teoriju zavere o UDBI nego da ljudi žele radnička prava, i to zaista jeste najbolji opis te apsurdne teorije. Nastavićemo borbu ne obazirući se na to.
