Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) definiše kako ćemo sa uglja, nafte i gasa preći na obnovljive izvore energije. Rok za izvršenje energetske tranzicije je 2050. godina.
Iako bi INEKP trebalo da bude osnovni dokument koji će usmeriti ne samo energetiku, već i druge sfere ekonomskog, a s njim i društvenog života u Srbiji u narednim decenijama, čini se da mu „donosioci odluka“ nisu dovoljno ozbiljno pristupili.
Šira javnost nije sredstvima javnog informisanja, a pre svega putem javnog servisa, adekvatno obaveštena ni o postojanju, a kamoli sadržaju i osnovnim smernicama 400 stranica dugog nacrta INEKP-a koje zahtevaju stručno tumačenje. Javne prezentacije nacrta će, istini za volju, biti organizovane, ali tik pred usvajanje nacrta, odnosno tokom javnog uvida u dokument, koji traje od 13. juna do 28. jula tekuće godine. Resorna ministarka je usvajanje INEKP-a najavila za jesen.
Predstavnici ministarstva kažu da je sadržaj nacrta bio tema preko 40 sastanaka radne grupe i drugih tela, ali komentari organizacija civilnog društva pokazuju da u mesecima za nama nisu otklonjeni problemi na koje su iste organizacije upozoravale još u septembru prošle godine.
Smanjenje GHG emisija ne ide uz lignit i intenzivno rudarenje
Kao najveći problem RERI i BOŠ apostrofiraju nisko postavljene ciljeve plana. Naime, opsežnim dokumentom je predloženo da Srbija umesto najkasnije 2050. godine, što je bio dosadašnji cilj, svoju ugljeničnu neutralnost možda ostvari tek tokom poslednjeg kvartala ovog veka, što je po nedostatku ambicija klimatske i energetske politike čini jedinstvenom u Evropi, komentarišu iz ovih organizacija:
„Objavljenim nacrtom INEKP-a smo u najmanju ruku iznenađeni, jer uprkos svrsi zbog koje se usvaja predloženi plan uopste ne predviđa dekarbonizaciju Srbije do roka koji smo kao država i društvo već više puta zacrtali još od pristupanja Pariskom sporazumu pa do potpisivanja Sofijske deklaracije. Ovakav plan, zapravo je zaokret od proklamovanih ciljeva dekarbonizacije“, prokomentarisao je nacrt Mirko Popović iz RERI-ja.
Podsetimo, Hristina Vojvodić iz RERI-ja je za Mašinu u septembru 2022. prokomentarisala da su u tada objavljenim scenarijima za INEKP (relativno ambiciozni) planovi za smanjenje emisija gasova staklene bašte bili neusaglašeni sa neambicioznim i maglovito definisanim planovima za smanjivanje termoenergetskih kapaciteta sa jedne, i planovima za intenzivni razvoj rudarstva (velikog zagađivača) sa druge strane. Sudeći po debati koja se o ovome vodila na tribini „Uključi se u usvajanje INEKP-a”, održanoj 28. juna u Beogradu, ovi problemi nisu otklonjeni.
„Umesto da odredi ključne pravce razvoja zapravo preti našoj privredi, zdravlju i klimi produženim zaostajanjem energetike u neodrživoj upotrebi lignita“, komentariše Popović.
Ministarstvo odgovara da je aktuelni nacrt i INEKP koji će se, moguće, usvojiti najesen, podložan promenama. Civilno društvo kaže da vreme za ozbiljne korake za obuzdavanje klimatskih promena i smanjenje zagađenja neumoljivo curi kroz prste, kao što su pokazale ovogodišnje poplave i dramatične zdravstvene posledice zagađenja u Srbiji.
Sajt UključiSe
Ipak, i Ministarstvo je putem predstavnika podržalo uključivanje civilnog društva u finalizovanje nacrta INEKP-a. Da bi to pospešili, BOŠ i RERI su 28. juna otvorili portal „UključiSe“, dostupan na linku https://javniuvid.bos.rs/ na koji se mogu priložiti komentari i primedbe na nacrt INEKP-a. Iz ovih organizacija podsećaju na to da je INEKP planski dokument prepoznatljiv u svim zemljama Evrope, kako u članicama Evropske unije, tako i u zemljama kandidatima za članstvo.
Objedinjeni komentari sa platforme, zajedno sa komentarima eksperata koji su analizirali tekst predloženog nacrta INEKP-a, biće blagovremeno, odnosno u toku narednih mesec dana dostavljeni resornom Ministarstvu, konstatuje se u pratećem saopštenju.
I.K.
