Proteklih nedelja su se dogodila dva femicida u roku od nekoliko dana u Peći i Uroševcu na Kosovu. Ova ubistva, koja se mogu sprečiti, predstavljaju otrežnjujući podsetnik da se patrijarhalno nasilje i opresija žena u regionu nastavljaju, a u mnogim slučajevima se pogoršavaju.
U Srbiji je poslednjih godina u porastu broj prijavljenih femicida. Fondacija za ženska prava Kvinna til Kvinna izrađuje godišnji izveštaj o pravima žena na zapadnom Balkanu i izveštava da je 2023. godine u Srbiji bilo 29 prijavljenih slučajeva femicida u poređenju sa 27 u 2022. i 20 u 2021. S obzirom na različite prepreke u prikupljanju podataka, ove brojke su u praksi verovatno mnogo veće.
Ova sistemska mizoginija navodi na razmišljanje: kakvu ulogu imaju različiti segmenti društva u dovođenju do promena ili njihovom ometanju? Političari i institucije nesumnjivo imaju najveću ulogu, ali njihove akcije i izjave novinari koji izveštavaju o rodno zasnovanom nasilju često kontekstualizuju (ili ne).
Kao takav, novinarski pristup pisanju o ovakvim slučajevima je od najveće važnosti. Iz tog razloga je Centar za žensko globalno liderstvo (CVGL) na Državnom univerzitetu Rutgers u Sjedinjenim Državama objavio vodič sa predlozima o tome kako pristupiti izveštavanju o rodno zasnovanom nasilju. Vodič pod nazivom „Tišina i propusti: Medijski vodič za pokrivanje rodno zasnovanog nasilja“ napravljen je uz pomoć iskusnih novinara/ki sa namerom da se na jednom mestu prikupe najbolje prakse.
Dok je vodič fokusiran na novinare i novinarke, on takođe pruža preporuke i resurse za medijske trenere, studente i studentkinje, istraživače i istraživačice za rodne studije i komunikacije, kao i stručnjake za komunikacije. Priručnik je podeljen u nekoliko sekcija, u rasponu od etičkih principa novinarskog rada, do praktičnih pitanja o tome kako odabrati stručnjake za izjave. Vodič pruža informacije kako i zašto je važno da novinari i novinarke kontekstualizuju iskustva preživelih na način koji neguje njihov proces oporavka. U tom smislu, izveštaj naglašava potrebu da se ispričaju priče preživelih na način koji ističe njihovo zalaganje u potrazi za pravdom, ali takođe prenosi sliku kompleksnosti ljudskog bića koje postoji i prevazilazi proživljenu traumu.
Kao konkretna preporuka u izveštaju se predlaže: „One mogu podrazumevati pružanje kontekstualizovanih informacija koje pokazuju da nasilje nije ni normalno ni neizbežno, kao i pisanje o tome šta se nakon nasilja radi, kroz pozitivne vesti ili follow-up priče.“
Drugi deo izveštaja pokazuje zašto je naknadno izveštavanje posebno važno u postkonfliktnom kontekstu. U izveštaju se citira članak koji je Jelena Sesar napisala za Al Jazeeru o preživelima „logora za silovanje“ u Bosni tokom ratova 90-ih. Ona piše o tome kako se 25 godina nakon rata, preživele bore sa nezaposlenošću, kao i sa medicinskim i psihološkim posledicama.
O zanemarivanju ovih žena od strane države, ona piše: „Otkako su suđenja za ratne zločine počela u Bosni i Hercegovini 2004. godine, manje od jedan posto procenjenih slučajeva je otišlo na sud. Suočeni sa ogromnim zaostalim predmetima ratnih zločina, sudovi širom zemlje završili su samo 123 predmeta koji uključuju optužbe za seksualno nasilje.“
Sesar uključuje i citate preživelih koje su govorile o svom tretmanu, uključujući Sanju koja je izjavila: „Ne verujem više nikome, posebno ne državi… Svi su me izneverili. Prilog koji je pisala Sesar je izašao u slično vreme sa objavljivanjem izveštaja Amnesti International-a o žrtvama ratnih silovanja u Bosni pod nazivom „Treba nam vaša podrška, a ne sažaljenje“.
Na ovaj način, članak koji je pisala Sesar priča priče preživelih sa ciljem pokretanja akcije. Godišnji izveštaj o pravima žena na Zapadnom Balkanu se bavi ovim temama i mnogim drugim koje uključuju studije slučaja, lična iskustva novinarki koje su izveštavale o rodno zasnovanom nasilju, kao i spiskom terminologije i resursa. Pored toga, izveštaj podseća novinare na njihovu odgovornost prema žrtvama rodno zasnovanog nasilja i društvo u celini da informišu i osnaže javnost u aktuelnoj potrazi za pravdom i jednakosti žena.
A.M., I.P.
