Povrede, izgaranje i nadgledanje radnika u Amazonu

Centar za urbani ekonomski razvoj Univerziteta Ilinois u Čikagu objavio je izveštaj „Podaci o intenzitetu rada, nadgledanje i zdravlje u skladištima Amazona“ koji pokazuje da u ovoj kompaniji postoje radni uslovi koji negativno utiču na zdravlje zaposlenih.

Majice sa logoom sindikata radnika Amazona

Centar za urbani ekonomski razvoj Univerziteta Ilinois u Čikagu objavio je izveštaj sa podacima o rezultatima ankete 1.484 radnika Amazona u 451 objektu u 42 države. Kako se navodi na sajtu ovog Centra, u pitanju je najveća i najreprezentativnija studija o radnicima Amazona do sada. Podaci govore o uticaju radnih uslova na zdravlje zaposlenih, ali i o nivou nadgledanja radnika.

Amazon je vodeća kompanija onlajn prodaje u Sjedinjenim Državama, a ujedno i najveći poslodavac radnika zaposlenih u skladištima u zemlji, sa više od 700.000 zaposlenih, što predstavlja oko 29% svih radnika u industriji, navode autori ove studije.

Dosadašnji izveštaji medija i pokrenute istrage su dovele do povećanja zabrinutosti javnosti u vezi sa tempom i praćenjem rada u Amazonu i bezbednost i zdravlje svoje radne snage, navodi se u Izveštaju.

Radi se o medijskim izveštajima koji su prenosili brojne izjave zaposlenih: „Bezbednost je užasna. Morate ili da se onesvestite ili umrete da biste dobili slobodan dan“, samo je jedna od izjava bivšeg ranika ove kompanije koju su preneli mediji. Prema navodima Jakobina, stope povreda u Amazonovim skladištima 2021. bile 20% veće od inače alarmantno visokih stopa povreda iz 2020, i više nego dvostruko više od onih u skladištima koja nisu deo ove kompanije.

Nalazi studije pokazuju da veliki deo ljudi koji rade u Amazonovim skladištima trpi posledice od toga što su tamo radili, pri čemu mnogi prijavljuju bol i povrede, kao i sagorevanje i druge oblike psihosocijalnog stresa, navodi se. Amazon se promoviše kao suštinski „inovator“ u industriji online prodaje, „ali podaci naše ankete sugerišu da njegova težnja ka sve većoj brzini i efikasnosti nosi značajne troškove koji se prebacuju na njegovu radnu snagu“, jedan je od zaključaka istraživača/ca autora ove studije.

„Podaci ankete pokazuju da način na koji Amazon dizajnira svoje radne procese – uključujući opsežno nadgledanje i brz tempo rada – doprinosi značajnom gubitku fizičkog i mentalnog zdravlja, uključujući povrede, sagorevanje i iscrpljenost“ rekla je dr Bet Gutelijus, koautorka izveštaja.

Objavljeni izveštaj nudi podatke o tome kako Amazon postavlja nezdrav tempo rada za svoje radnike, ali upozorava i da time može da utiče na očekivanja od radnika u drugim kompanijama u istoj industriji. Preko polovine ispitanih radnika ove kompanije oseća posledice izgaranja na radu, a procenat se penje na preko 60 odsto za one radnike koji rade u kompaniji duže od tri godine.

41 odsto radnika je izjavilo da su se povredili dok su radili u Amazonovom skladištu, preko 40 odsto uvek ili većinu vremena oseća pritisak da radi brže. Povrede (53%) i sagorevanje (78%) su povišene među onima koji osećaju pritisak da uvek ili većinu vremena rade brže, pokazuju rezultati istraživanja.

Šezdeset odsto ispitanih radnika je reklo da doživljava da je više nadgledano na radnom mestu u Amazonu nego na prethodnim poslovima koje su radili. Studija pokazuje da je veliki broj radnika skladišta ove kompanije oseća da kompanija koristi nadzor i praćenje kao sredstvo kontrole: „Na pitanje kako kompanija koristi elektronski nadzor, 45% je odgovorilo „da je uglavnom koristi za kontrolu ili disciplinovanje radnika.“

„Zabrinjava činjenica da većina radnika Amazonovih skladišta treba da uzme neplaćeno slobodno vreme zbog bola ili iscrpljenosti“, rekao je dr Sanjai Pinto, koautor izveštaja. „Ovo momentalno utiče na plate radnika. Magnituda negativnih uticaja na zdravlje obuhvaćenih podacima takođe bi trebalo da zabrine imajući u vidu potencijalne dugoročne efekte na dobrobit, medicinske troškove, buduće zapošljavanje i ukupnu ekonomsku sigurnost radnika“, navodi Pinto.

Prema podacima objavljenim u studiji, oko 69 odsto, odnosno skoro sedam od 10 radnika je moralo da uzme neplaćeni odmor zbog bola ili iscrpljenosti od rada u kompaniji u poslednjih mesec dana dok je 34% to moralo da uradi tri ili više puta.

Podsetimo, kompanija Amazon ne zarađuje samo od svojih korisnika već i od „agresivnog prikupljanja subvencija iz javnih budžeta“, o čemu govore ranija istraživanja sindikata UniGlobal, dok istovremeno ne plaća korporativne poreze ali i onemogućava sindikalnu borbu unutar kompanije. Pa ipak, radnice i radnici Amazonovog logističkog centra u gradskoj oblasti Njujorka Staten Ajlend postigli su uspeh od istorijskog značaja za američki radnički i sindikalni pokret. Nakon duge borbe osnovali su sindikat u jednoj od najmoćnijih kompanija sveta, prvi sindikat u Amazonu u Sjedinjenim Američkim Državama. O tome ste mogli ranije detaljnije da čitate na Mašini.

I.P.

Prethodni članak

Hala 1 na Sajmu nije zaštićena urbanističkim projektom, upozorava Ministarstvo prostora

O jugoslovenskom umetničkom prostoru i politikama jugoslovenstva u Muzeju Jugoslavije

Sledeći članak