Alternativa za Nemačku, stranka krajnje desnice, je na nedavno završenim parlamentarnim izborima u toj evropskoj državi ostvarila do sada najbolji rezultat osvojivši nešto više od 20 posto glasova. Iako pretnja po demokratske vrednosti nije nova, ovakvim izbornim rezultatima u Nemačkoj ona svakako postaje veća.

Kristijan Elia, ratni izveštač i antifašistički aktivista, za Mašinu komentariše nedavna neofašističa okupljanja u Italiji.

Krčenje staze ka uspehu Herta Vildersa i Partije slobode počinje ubrzo posle Drugog svetskog rata sa prvim pokušajima političkog organizovanja holandskih fašista.

Erdogan je ponovo pobedio na izborima u Turskoj, a ultranacionalističke partije su dobili više glasova nego ikada pre. Politički ekonomista Joahim Beker analizira za Mašinu ovo produbljivanje desnih politika.

Za revizioniste i poražene snage, stradanje počinje na kraju Drugog svetskog rata, a oslobođenje od fašizma za njih je početak okupacije.

U nastavku temata o književnom radu ovogodišnje nobelovke Ani Erno, Jelena Lalatović piše o društveno-političkom angažmanu njenog pisanja, naročito onog koji se odnosi na žensku emancipaciju, ali i istoriju (poraza) levice.

Globalni napad na reproduktivna prava žena koji je svoju kulminaciju dostigao u nedavnoj odluci Vrhovnog suda SAD da ukine garanciju prava na abortus, borbu za autonomiju ženskog tela stavlja u centar buduće političke borbe.

Već u izbornoj noći plasirana je teza o „usponu desnice“ u Srbiji. Da li je zaista došlo do toga za Mašinu analizira Dario Hajrić.

Ako je istorijski fašizam bio način da evropske posedničke klase očuvaju svoj položaj pred udarom proleterskih revolucija, onda će savremeni eko-fašizam biti način da se očuva status quo pred udarom klimatskih promena i velike seobe naroda koju će one izazvati.

Značajan rast finansija Alternative za Nemačku i dugogodišnja saradnja sa Dverima i drugima na Balkanu mogli bi da olakšaju formiranje bloka moći evropske krajnje desnice.

Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma pokazuje da se država sprema za veliki napad na pravo na slobodu izražavanja

Stranka pravde i razvoja se do svoje osamnaeste godine vladavine veoma udaljila od obećanog prosperiteta. Aktuelnu političku i ekonomsku situaciju u Turskoj analizira Joahim Beker, profesor Univerziteta ekonomije u Beču.

Pakovanjem ekonomskih problema u ksenofobne parole i podupiranjem sumnje u vakcine DJB je ponovo zasijao na tmurnom partijskom nebu Srbije. Dobija li SNS svog idealnog opozicionara?

Dok je ogroman teret humanitarne krize usled pandemije spao na žene, dok su ženske i feminističke organizacije poput SOS telefona i sigurnih kuća i u Srbiji i u svetu iz istog razloga preopterećene, ekstremna desnica iskoristila je trenutak i zaoštrila napad na ženska prava.

Sve prisutnija pojava širenja različitih teorija zavera, naročito na društvenim mrežama, protiv 5G mreže, vakcinacije, koronavirusa, neretko dolazi i od ljudi koji su visokoobrazovani ali istovremeno i sistemski odbačeni iz „demokratskog“ zapadnog sveta. U ofanzivnoj borbi kapitalističkih režima protiv širokih slojeva stanovništva, u klopci buržoaske koruptivne države, lako se sklizne u sujeverje, ili kontinuiranu paniku.

Na glasačkom listiću u nedelju naći će se i ultradesničarska koalicija „Pokret Levijatan – živim za Srbiju“. Poput sličnih organizacija u drugim državama, ova koalicija vešto pakuje svoj program u za javnost politički dovoljno umerene terminološke kerefeke, i žene stavlja u prve redove. Uz sniženi izborni prag, njihov ulazak u parlament može da bude dodatno olakšan niskom izlaznošću.

Mnoge desničarske organizacije i stranke širom sveta borbu za prava životinja stavljaju u prvi plan svog delovanja. Slična praksa, međutim, nije bila nepoznata ni u prvoj polovini dvadesetog veka.

U narednom sazivu parlamenta neće biti poslaničkih grupa koje se zalažu za ekonomsku politiku u korist ljudi i zakone koji štite radna prava. Programi i teme kojima se bave liste koje izlaze na izbore su udaljene od najvažnijih životnih pitanja.

Na pozadini pandemijskog straha, u srpskoj javnoj sferi cveta drugi jedan virus: lažne vesti slepljene uz u Evropi već odgajeni antiimigrantski etos, i za čiju proizvodnju sada već postoji dobro udešen mehanizam. Idealni humus za autoritarne politike i kapitalizam nastavljen drugim sredstvima.

Iako se broj migranata koji se nalaze u Srbiji od početka godine neznatno povećao, a broj krivičnih dela koje su počinili migranti iznosi 0,06% od ukupnog broja učinjenih krivičnih dela, društvene mreže gore od lažnih vesti koje podižu paniku oko nečega čega zapravo – nema.

Koalicijska vlada Austrijske narodne stranke (ÖVP) i Slobodarske stranke Austrije (FPÖ) pala je nakon prošlogodišnjeg skandala Ibiza-gate. Početkom januara sklopljena je nova koalicija, sada između ÖVP i Zelenih. Politički ekonomista Joahim Beker analizira politike ove tirkizno-zelene koalicije.