Više sindikata, organizacija i Kvir zbor obeležili su 1. maj, Međunarodni praznik rada, na Trgu Slavija, gde su položili cveće na spomenik Dimitriju Tucoviću, vođi socijalističkog pokreta u Srbiji. Sa ovog mesta poslate su poruke o važnosti nasleđa radničke i klasne borbe i o trenutnom stanju prava radnika i marginalizovanih društvenih grupa. 

Međunarodni praznik rada obeležavaće se u Zrenjaninu, Novom Sadu i Beogradu, prema trenutno dostupnim informacijama. Neće biti jednog velikog skupa, ali u ovim gradovima biće organizovani protesti, razgovori, blokade i druge aktivnosti tokom celog dana.

Kao poseban žanr ratnog filma u socijalističkoj Jugoslaviji, partizanski film je najčešće služio kao sredstvo ideološke apologije socijalističke ideje i zbog specifičnosti teme Drugog svetskog rata održavao je kolektivno sećanje. Tokom šezdesetih, a naročito sedamdesetih godina, kada je Jugoslavija prolazila kroz različite krize, snimali su se partizanski filmovi kako bi se krepio duh tadašnjeg vremena.

Mladi se bore za slobodu i pravdu. Kako to čine danas, tako su to radili i u prošlosti, a jedan od najdramatičnijih i naslavnijih perioda borbe je bio Drugi svetski rat.

Zbog čega mnogobrojni masovni protesti organizovani poslednjih godina u Srbiji završe u političkom ćorsokaku, te na koji način bi mogla da se preusmeri dominantna paradigma građanskog otpora, čitajte u tekstu politikološkinje i književnice Saše Savanović.

Nema sumnje da Šapić zaista želi da izmesti Tita, samo što to zgodno iskrsne kad god je potrebno skrenuti pažnju sa aktuelnih problema.

Sport i politika su neraskidivo povezani. Sportske igre i nadmetanja su oduvek privlačila mase, a to je znala i umela da iskoristi i Komunistička partija Jugoslavije koja je i pre preuzimanja vlasti u Jugoslaviji bila snažno uključena u razvoj sporta na ovim prostorima.

Pre osamdeset godina izveden je Desant na Drvar, najveća operacija okupatora u cilju likvidiranja maršala Tita. O dramatičnosti ovog događaja piše istoričar Aleksandar Nikolić.

I pored pojedinačnih svetlih i borbenih momenata sindikalni i radnički pokret u Srbiji poslednjih godina imaju nizak intezitet delovanja. Tako će i ovaj Prvi maj proteći bez značajnijih protestnih aktivnosti, dok je deo sindikata odlučio da, ponovo, poseti radnike na izletištima. I mi ćemo podsetiti na neka od izletišta i razloge za obeležavanje Međunarodnog praznika rada.

Sa do sada objavljena tri tematska broja, časopis Antipolitika nudi tekstove koji su u vezi sa Balkanom a pisani su iz anarhističkih i anti-državno komunističkih pozicija.

Gradski odbor stranke Zajedno u Novom Sadu je godišnjicu racije obeležio komemorativnom šetnjom i javnim časom ,,Tragom stradanja“, a Antifašistički front „23. oktobar“ je počast ubijenima odao kod spomenika „Porodica“.

Povodom osamdesete godišnjice Drugog zasedanja AVNOJ-a, istoričar Aleksandar Nikolić piše o značaju događaja koji je vodio ka osnivanju socijalističke Jugoslavije.

„Nakon iskustva dvadesetog veka i proteklih trideset godina lutanja levice, neophodno je iznova podsećati na kritičku oštricu marksizma. Knjiga o Hermanu je doprinos obnovi marksizma i podsetnik na, od marksizma nerazdvojnu, nužnost kritičke misli“, ističe istoričar Stefan Gužvica o radničkom intelektualcu, Bogomiru Hermanu.

Energetska kriza je ponovo, na globalnom nivou, aktuelizovala mogućnost korišćenja nuklearne energije u cilju obezbeđivanja energetske stabilnosti. Diksusiji o ovoj temi koja je već pokrenu na stranicama Mašine dodajemo i jedan istorijski pregled razvoja nuklearne politike u Jugoslaviji.

Danas i sutra će biti obeleženo 80 godina od osnivanja Antifašističkog fronta žena (AFŽ) Jugoslavije, najmasovnijeg pokreta žena na našim prostorima, koji je u okviru NOB-a doprineo borbi protiv fašizma, opštoj ravnopravnosti žena, ali i emancipaciji jugoslovenskog društva u celosti.

Jedna od ključnih autorki crnog feminizma, teoretičarka i politička aktivistkinja, bel huks (bell hooks), preminula je juče u svojoj 69. godini.

Socijalistička reforma celokupnog školskog sistema sprovedena u Jugoslaviji tokom pedesetih godina pokazala je nužnost uključivanja svih progresivnih društvenih i političkih institucija u njegovu transformaciju, misleći je kroz ideju samoupravljanja i društvenog vlasništva nad sredstvima proizvodnje.

Sukob partizana i žandarma u službi okupatora koji se odigrao pre 80 godina u Beloj Crkvi kod Krupnja nekada je obeležavan kao Dan ustanka naroda Srbije. Već nekoliko decenija vlast ovaj datum briše iz zvaničnog sećanja i menja narativ o događaju.

Sindikalno organizovanje, kao i radno angažovanje, pretrpelo je velike promene i neminovno će se te promene nastaviti još bržim tempom u budućnosti.

Radna i socijalna prava koja danas baštinimo nisu pala sa neba, za njih se neko krvavo borio. Tako se istorija radničkog i socijalističkog pokreta mogu posmatrati i kao istorija represije vlasti nad ljudima i pokretima koji su zastupali ideje društva jednakosti. Donosimo kratak pregled istorije ove represije u lokalnom kontekstu.

Povod ovog razgovora je knjiga pod nazivom „Lujo Davičo: fragmenti života“, koju je objavila izdavačka kuća „Klio“ 2019. godine, o životu i radu predratnog baletskog radnika, progresivnog plesnog pedagoga, levičara, intelektualca, po kome osnovna i srednja baletska škola u Beogradu nosi ime.