Ukupan iznos ilegalne dobiti od prinudnog rada porastao je za 64 milijarde američkih dolara, odnosno 37 procenata od 2014. godine, što je dramatično povećanje koje je podstaknuto kako rastom broja ljudi koji su u situaciji prinudnog rada, tako i većim profitom ostvarenim od radne eksploatacije, navodi se u saopštenju ove organizacije.
Izveštaj MOR-a procenjuje da trgovci ljudima i kriminalci generišu blizu 10.000 američkih dolara po žrtvi, te da su ukupni godišnji profiti od prinudnog rada najveći u Evropi i Centralnoj Aziji (84 milijarde dolara), zatim u Aziji i Pacifiku (62 milijarde dolara), itd. Kada se ovaj ilegalni profit računa po žrtvi, najveći iznos godišnje je u Evropi i Centralnoj Aziji, a zatim u arapskim državama, Americi, Africi i Aziji i Pacifiku, navodi se.
Izveštaj pokazuje da seksualna eksploatacija čini više od dve trećine, odnosno 73 procenta ukupnog profita, uprkos tome što čini samo 27 procenata od ukupnog broja žrtava prisilnog rada. Ta činjenica se objašnjava razlikom u profitu po žrtvi koja postoji kada je u pitanju seksualna eksploatacija i drugih oblika radne eksploatacije.
Bilo je 27,6 miliona ljudi angažovanih na prinudnom radu svakog dana u 2021. godini. Ova brojka znači 3,5 čoveka na hiljadu ljudi u svetu.
„Ljudi na prinudnom radu podležu višestrukim oblicima prinude, a među najčešćim je namerno i sistematsko uskraćivanje plata. Prisilni rad održava cikluse siromaštva i eksploatacije i udara u srce ljudskog dostojanstva. Sada znamo da se situacija samo pogoršala. Međunarodna zajednica mora hitno da se okupi da preduzme akciju kako bi okončala ovu nepravdu, zaštitila prava radnika i podržala principe pravičnosti i jednakosti za sve“, izjavio je generalni direktor MOR-a.
U izveštaju se naglašava hitna potreba za ulaganjem u mere kako bi se zaustavili nezakoniti tokovi zarade i počinioci odgovarali. Preporučuje se jačanje zakonskih okvira, pružanje obuke za službenike za sprovođenje zakona, širenje inspekcije rada na visokorizične sektore, i bolju koordinaciju između organa za sprovođenje zakona o radu i krivičnog dela.
I.P.
