Naučni radnici u Srbiji rade u nedostojanstvenim uslovima, a ključni problem sa kojim se suočavaju tiče se njihovog radnog statusa. Naime, izbegavanjem da reguliše radni status, država oštećuje više od 60% naučnih radnika u Srbiji. Osim nepravednog određivanja visina plata i nejednakih plata za isti rad, mnogi naučnici rade na osnovu ugovora na određeno vreme, a intitucionalno finansiranje nauke se, iako je ušlo u zakon, odlaže.
Novinari Mašine su o kampanji Za dostojanstven rad u nauci razgovarali sa Srđanom Atanasovskim, jednim od organizatora kampanje i naučnim saradnikom Muzikološkog instituta SANU.
„Promena mora krenuti od nas radnica i radnika u nauci. Moramo shvatiti da i mi, kao i svi radnici u Srbiji, imamo pravo na sigurna radna mesta i na poštenu platu“, objašnjava Atanasovski.
Određivanje visina plata u sektoru nauke je nepravedna. Mnogi naučni radnici u Srbiji primaju plate na osnovu kategorizacije napravljene 2011. godine.
„Zajedno sa početkom projekata 2011. godine, svi istraživači bili su ocenjeni na osnovu naučnih rezultata koje su ostvarili između 2005. i 2010. godine i na osnovu toga su bili razvrstani u svojevrsne takmičarske platne razrede, odnosno takozvane kategorije. Iako je danas 2022. godina, mi i dalje primamo platu na osnovu ove kategorizacije.“
Mladi naučnici koji te 2010. godine nisu mogli da budu ocenjeni na osnovu prethodnih rezultata, svrstani su u „srednje nisku“ kategoriju. Ne postoji nikakvo opravdanje da se plate i dalje primaju na osnovu rezultata od pre 15 godina i da se ne uzmu u obzir rezultati od 2011. do 2021. godine, ističe Atanasovski.
„U praksi, ovo znači da neke od naših kolega na svoje radno mesto ulaze zajedno sa kolegom koji radi isti posao kao i oni, isto radno vreme, ima isto zvanje, iste rezultate rada, a da je razlika u platama takva da on može da podigne kredit za stan, a vi ne možete, i to bez ikakvog opravdanja. Ovo je vređanje dostojanstva svakog mladog naučnika koji se nalazi u ovakvom položaju.“
Osim nepravednog određivanja visine plata i nejednakih plata za isti rad i sama radna mesta naučnika su na klimavim nogama.
„Kolege koji su naučni radnici pri fakultetima dobijaju ugovore o radu koji su oročeni na godinu dana, i tako godinama, sa izgovorom da ni fakulteti nemaju garancije od države da će finansiranje njihovih radnih mesta biti redovno.“
Atanasovski objašnjava da ta radna mesta ne postoje ni u sistematizaciji radnih mesta na fakultetima. Na naučnim institutima je, pak, praksa da se istraživačima ne daje ugovor na neodređeno dok ne doktoriraju. Za istraživače primljene 2018. godine u programu zapošljavanja „izvrsnih 1000 mladih istraživača“ ovo je peta kalendarska godina rada na određeno:
„Mi se pitamo da li je normalno da neko bude na svojevrsnom probnom radu i do sedam godina? Zbog čega je nauka jedini sektor u kome radnik ne može da dobije ugovor za stalno iako zadovoljava sve uslove radnog mesta na koje je primljen? U pitanju su naše kolege koji su visoko kvalifikovani ljudi u svojim kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama, koji su najbolji u svojoj struci, koji treba da razmišljaju o zasnivanju porodice, a ne mogu da podignu ni keš kredit u banci. Oni zaslužuju više“, kaže Atanasovski.
Institucionalno finansiranje prema zakonu, projektno finansiranje u praksi
Nesigurnosti u sektoru nauke doprinosi način finansiranja. Od 2011. do 2019. godine nauka se u Srbiji finansirala isključivo preko projekata. Bilo je predviđeno da projekti započeti 2011. traju četiri godine, sa perspektivom da se sa svakim narednim raspisivanjem poziva za projekte uvode manje stope prolaznosti i veća fleksibilnost rada u nauci, objašnjava Mašinin sagovornik.
„U praksi, ovo bi značilo da bi sva radna mesta, pa čak i opstanak manjih instituta, bili potpuno neizvesni sa svakim projektnim ciklusom i da radnici u nauci ne bi imali nikakvu sigurnost svog radnog mesta.“
Poučeni do kakvih je posledica ovakav pristup finansiranju nauke doveo u zemljama poput Slovenije i drugih članica Evropske unije, naučnici u Srbiji su uspeli da se izbore da vlast odustane od projektnog finansiranja kao jedinog oblika finansiranja nauke i da za naučnoistraživačke organizacije čiji je osnivač država, poput državnih instituta, uvede institucionalno, odnosno redovno finansiranje.
Međutim, iako je institucionalno finansiranje ušlo u zakone, ono se već treću godinu ne primenjuje, već je na snazi takozvano prelazno finansiranje, koje ponavlja formu projektnog finansiranja zaključno sa 2019. godinom, iako su sami projekti završeni.
„Ovo dovodi do opšte neizvesnosti u celom sektoru nauke, ali i do opravdane bojazni da država želi da pojedine naučnoistraživačke organizacije privatizuje, kako uopšte ne bi ni morala da ih uvodi u sistem institucionalnog finansiranja. Zbog toga je jedan od zahteva naše kampanje da se momentalno prekine sa ovom agonijom privremenih rešenja i da se obezbedi dosledna primena već postojećih zakona.“
Muk države
Za dostojanstven rad u nauci je kampanja Sindikata nauke, jedinog reprezentativnog sindikata u nauci. Baveći se problemom koji pogađa većinu naučnih radnika u zemlji sindikat je u kontinuiranom kontaktu sa nadležnim Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje prebacuje odgovornost na druge institucije. Zbog toga su se predstavnici Sindikata nauke sastali i sa predstavnicima ministarstva finansija, državne uprave, kao i kabineta predsednice vlade.
„Država se diči time što je u sektoru nauke u dijalogu sa sindikatom. Međutim, ovako ne izgleda dijalog: mi ukazujemo na nepoštovanja zakona, nesređenost našeg sektora, samostalno predlažemo rešenja, aktivno doprinosimo radnim grupama, a sve to nailazi na muk države i nespremnost da se problemi reše. Zbog toga smo i pokrenuli kampanju – njen cilj je da široj javnosti Srbije ukaže na probleme sa kojima se suočavamo.“
Kako smo ranije pisali, iz Sindikata nauke su objasnili da su rešenje problema u sektoru nauke očekivali nakon donošenja Zakona o nauci i istraživanjima. To se nije desilo uprkos saradljivosti sindikata koji je je radio na relevatnim podzakonskim aktima „koji bi trebalo da urede institucionalno finansiranje, koeficijente i druge aspekte rada u sektoru nauke“, izjavila je ranije predsednica Sindikata nauke Đurđica Jovović.
