„Predviđeni gubici su projektovani za sve regione osim onih na veoma visokim geografskim širinama, na kojima smanjenje varijabilnosti temperature donosi korist. Najveći gubici nastaju na nižim geografskim širinama u regionima sa nižim kumulativnim istorijskim emisijama i nižim sadašnjim prihodima“, konstatuju naučnici.
U stručnom časopisu Nature 17. aprila je objavljena najtemeljnija studija ekonomskih gubitaka koje će u bliskom periodu na svetu uzrokovati klimatska kriza.
U istraživanju se procenjuje da će prosečni prihod na svetu opasti za gotovo petinu do 2050. godine.
„Koristeći empirijski pristup koji obezbeđuje čvrstu donju granicu postojanosti uticaja na ekonomski rast, otkrivamo da je svetska ekonomija osuđena na smanjenje prihoda od 19% u narednih 26 godina nezavisno od budućih izbora emisija“, navode u sažetku istraživanja njegovi autori Maximilian Kotz, Anders Leverman i Leonie Wenz.
Kako je i do sada očekivano, najveći trošak i štetu će pretrpeti Globalni jug, odnosno zemlje bliže Ekvatoru, koje su istorijski znatno manje odgovorne za efekat staklene bašte. Očekuje se da će u Sjedinjenim Državama i Evropi prihod opasti za 11%, dok će se u Africi i južnoj Aziji smanjiti 22%, s tim da će pojedine zemlje biti mnogo veće od ovoga, navodi se u Gardijanu.
Kapitalizam kaže: bolje (ne) lečiti nego sprečiti, jer „možda neće nas“
Istraživanje je rađeno na osnovu svežih nedavne empirijskih nalaza iz više od 1.600 regiona širom sveta u poslednjih 40 godina. Kako se navodi u sažetku, ovi nalazi su iskorišćeni da se izradi projekcija štete od temperature i padavina, uključujući dnevnu varijabilnost i ekstremena subnacionalnom nivou.
„Pričinjene štete nastaju uglavnom kroz promene prosečne temperature, ali uračunavanje daljih klimatskih komponenti podiže procene za približno 50% i dovodi do jače regionalne heterogenosti“, navodi se u sažetku studije.
U istraživanju se predviđa se da će porast temperature, obilnije padavine i češći i intenzivniji ekstremni vremenski uslovi prouzrokovati razaranja od 38 biliona (hiljada milijardi) dolara svake godine do sredine veka, ističe Gardijan. Ova suma je već šest puta veća nego što bi bilo potrebno novca da se globalno zagrevanje ograniči na 2°C do 2050. Ako neko nije pratio – 1.5°C zagrevanja u odnosnu na predindustrijski period, prag ispod koga se svet u PArizu 2015. zarekao da će ostati, smo već (privremeno) prekoračili.
I.K.
