Protest je počeo ispred Doma omladine, gde je pre samo mesec dana izraelska ambasada planirala da organizuje filmski festival na temu „ljubavi i braka“ koji je odložen nakon reakcija javnosti. Okupljeni su odatle krenuli ka Narodnoj skupštini u kojoj se očekivao početak konferencije o partnerstvu Srbije sa Izraelom i SAD. Protestu su se pridružili i narodni poslanici Zeleno-levog fronta.
„Izašli smo iz Skupštine da se pridružimo skupu kao čin solidarnosti sa narodom Palestine. Pre toga smo u holu Narodne skupštine održali konferenciju za medije, gde smo ponovo izrazili solidarnost Zeleno-levog fronta sa narodom Palestine, pozvali na momentalno zaustavljanje uništavanja pojasa Gaze i masovno i sistematsko ubijanje i proterivanje Palestinaca u tom području. Takođe smo apelovali da se odmah obustavi izvoz oružja iz Republike Srbije u državu Izrael, jer država Izrael koristi to oružje za sistematsko ubijanje i proterivanje,“ rekao je Robert Kozma, narodni poslanik Zeleno-levog fronta.
Tokom konferencije, ambasadorka Izraela u Srbiji Avivit Bar-Ilan izjavila je da Srbija, SAD i Izrael „dele zajedničke vrednosti i imaju zajedničke interese.“
Od izbijanja genocida do danas, odnosno u poslednjih 21 meseci, izvoz srpskog naoružanja u Izrael povećan je više od 17 puta u odnosu na isti period pre rata i sada iznosi približno 100,8 miliona evra. U tom periodu, Izrael je ubio skoro 60.000 Palestinaca, dok je blizu 150.000 ljudi ranjeno. Smatra se da su ove brojke znatno umanjene u odnosu na stvarne razmere genocida.
U junu, nakon što je Izrael napao Iran, a Rusija kritikovala Srbiju zbog isporuke oružja Ukrajini, kao i zbog velikog pritiska javnosti, predsednik Vučić najavio je da obustavlja izvoz celokupnog oružja i municije.
„To nije potpuna, niti tačna vest – izvoz oružja se ne obustavlja, već se poslednja tzv. dozvola izdaje na Nacionalnom savetu za bezbednost, čiji je on koordinator. Suštinski, on ima finalnu reč u izvozu naoružanja i to će se na taj način i sprovoditi,“ pojasnio je Kozma.
Naš sagovornik je takođe istakao da saradnja između Srbije i Izraela ima značajno negativne posledice i za građane Srbije.
„Problem je u osnovi tog strateškog partnerstva – ono se zasniva na saučesništvu u zločinu: u isporuci oružja sa jedne strane iz Republike Srbije ka Izraelu, a sa druge strane u isporuci softvera od strane režima Benjamina Netanijahua Republici Srbiji, gde se taj softver koristi za nelegalno prisluškivanje opozicionih aktivista i građana koji se kritički suprotstavljaju ovom kriminalnom režimu Aleksandra Vučića,“ rekao je Kozma.
U Skupštini, ministar spoljnih poslova Marko Đurić pohvalio je dugotrajno „prijateljstvo i partnerstvo“ Srbije i Izraela. „Srbija je bila prva država u svetu koja je priznala Balfurovu deklaraciju i pravo države Izrael da postoji, u vreme kada su mnoge velike sile imale suprotan i drugačiji stav,” izjavio je ministar.
Podsećamo da je Balfurova deklaracija čin u kojem je Velika Britanija, bez saglasnosti palestinskog naroda, javno proglasila Palestinu za odredište osnivanja „nacionalne države za Jevreje“. Od 1919. do 1922. godine, jevrejska migracija i kolonizacija Palestine porasla je za 380%. Tokom tog perioda, cionistički lideri razvili su zdravstvene usluge, pravne sisteme i druge institucije isključivo za Jevreje. Masovno su kupovali zemljište, a zatim proterivali palestinske zakupce.
„Mi smo kao Zeleno-levi front više puta, i za govornicom Narodne skupštine i kroz različite akcije solidarnosti i saopštenja, govorili o potrebi da se uspostavi primirje, da se vrati na dijalog i da se pronađe jedno rešenje između Izraela i Palestine u sklopu modela dve države,“ naglašava Kozma.
Međutim, prema Palestinskoj kairskoj deklaraciji iz 2005. godine, ključni principi palestinske borbe (nazvani „Thawabit“, što znači „konstante“) zahtevaju pravo na povratak svih palestinskih izbeglica koji su proterani iz svojih domova 1948. godine. Cionizam kao politička ideologija to ne prihvata jer je zasnovan na očuvanju većinske jevrejske populacije, dok s druge strane proterani Palestinci uglavnom ne prihvataju podelu svoje domovine, poznatu kao „rešenje dve države.“
A.M.
