Virusi pravosudnog sistema, i noćna mora aktivista i medija, SLAPP tužbe, uskoro bi mogle da se suoče sa legislativnim antitelima u Federaciji Bosne i Hercegovine.
Udruženje „Aarhus centar u BiH“ u saradnji sa ekološkim organizacijama intenzivno zagovara nacrt zakona koja sadrži odredbe protiv SLAPP tužbi. Trenutno je u toku sakupljanje potpisa podrške kako bi taj nacrt ušao u skupštinsku proceduru.
Pun naziv ANTI-SLAPP zakona je „Nacrt zakona o građanskoj inicijativi i zaštiti građana/ki i aktivista/ica Federacije Bosne i Hercegovine“. Zasnovan je na ideji da građani, mediji i aktivisti dobiju zaštitu u okviru jednog zakona koji bi bio direktno u vezi sa participacijom građana u postupcima odlučivanja, drugim rečima za građansku inicijativu, objasnila je za Autonomiju Emina Veljović, izvršna direktorka udruženja „Aarhus centar u BiH“.
„Smatramo da je to najprirodniji zakonski okvir za ANTI-SLAPP, naročito jer se unutar ovog Zakona veže pojam aktivizma, građanske incijative i zaštite građana i aktivista kao jedna cjelina. Istovremeno, na taj način se predstavlja zakonodavcu logika nužnosti zaštite građana i aktivista kako od SLAPP-a tako i od fizičkog/psihičkog nasilja“, izjavila je Veljović.
Ukoliko zagovarači sakupe dovoljno potpisa i zatim skupština većinski glasa za Nacrt na snagu će stupio prvi ANTI-SLAPP zakon kako u BiH, tako i u našem celom regionu, gde su SLAPP tužbe sve česće.
Na našem portalu ste mnogo puta mogli sresti defeniciju SLAPP tužbi. Ukratko i slikovito rečeno, SLAPP tužbe su Golijatovo oružje protiv Davida. Svrha im je da moćni ućutkaju slabije, da se putem suda uguše kritički glasovi i akcije otpora. SLAPP tužbama se obično služe politički akteri, korporacije ili njihovi vlasnici, a mete su građani, mediji i aktivisti koji nisu spremni da pognu glavom pred prizorom nepravde.
Direktorka Aarhus centra je aktiviste bez zaštite od SLAPP tužbi uporedila sa vatrogascima koji gase požar bez zaštitne opreme.
„Srca aktivista su ta koja gase požare društvenih nepravdi u BiH, i naša je dužnost zaštititi ih“, rekla je za Autonomija.info Emina Veljović.
Odbacivanje SLAPP-a na sudu pri prvom čitanju
Najvažniji aspekat ANTI-SLAPP odredbe koju Aarhus i drugi zagovaraju je davanje sudu mogućnosti da SLAPP odbaci pri prvom čitanju („first review“) i da teret dokazivanja da je došlo do povrede prava prebaci na tužioca.
Prema članu šest Nacrta koji je pripremio Aarhus centar BiH tuženi ima pravo da podnese predlog za rano odbacivanje SLAPP-a nadležnom sudu u Federaciji Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana zaprimavanja SLAPP-a, piše Autonomija.info. Ukoliko sud uvaži predlog tuženog, SLAPP se odbacuje sa objašnjenjem da za podnošenje dotične tužbe ne postoji pravni interes tužioca koji je zatim u obavezi da plati sve troškove parničnog postupka.
„ANTI-SLAPP odredbe koje zagovaramo pripremili smo po uzoru na Kanadu, SAD i jednim dijelom po uzoru na Direktivu EU o ANTI-SLAPP-u koja je još uvijek u nacrtu“, navela je Veljović za Autonomiju.
ANTI-SLAPP bi u Republici Srpskoj mogao da bude kontrateg kriminalizaciji klevete
Iz Aarhus centra BiH navode da će u saradnji sa Centrom za životnu sredinu zagovarati donošenje ANTI-SLAPP zakona u Republici Srpskoj.
„Sa kolegama iz Centra za životnu sredinu namjeravamo sličnu inicijativu pokrenuti i u Republici Srpskoj u narednom periodu. Naime, kriminalizacija klevete je težak udar i otvara široka vrata SLAPP-u na način da se građanima RS oduzelo i ono malo pravne zaštite koju su imali u odnosu na građanski aktivizam“, objasnila je Veljović.
Kako je ranije izveštavao Radio Slobodna Evropa, Republika Srpska je izmenila krivični zakonik i uvrstila klevetu u krivična dela. Zakon koja je na snazi od kraja avgusta za klevetu predviđa novčane kazne od 1000 do 3000 evra, a veće kazne su predviđene ukoliko je kleveta iznešena u medijima, na društvenim mrežama ili javnom skupu.
Protiv zakona su bili predstavnici medijske zajednice, koji su upozoravali da se radi o udaru na slobodu mišljenja i uvođenju cenzure u RS, te su najavili podnošenje zahtjeva za ocjenu ustavnosti zakonskih izmjena pred Ustavnim sudom RS.
Prema oceni međunarodnih instituija u BiH kriminalizovanje klevete je u suprotnosti sa međunarodnim obavezama BiH u oblasti ljudskih prava, a protiv takve izmene krivičnog zakonika izjasnili su se i predstavnici medijske zajednice, koji su upozoravali da se radi o udaru na slobodu mišljenja i uvođenju cenzure, te su najavili podnošenje zahteva za ocjenu ustavnosti zakonskih izmena pred Ustavnim sudom RS.
Pred Ustavnim sudom RS advokati su posebno skrenuli pažnju na to da bi samo pokretanje krivičnog postupka ugrozilo brojna ljudska prava optuženih za klevetu, poput slobode kretanja i prava na rad. Oni su podsetili da građani, protiv kojih se potvrdi optužnica, neće moći dobiti uverenje da se protiv njih ne vodi krivični postupak, a ta je potvrda potrebna za zaposlenje i dobijanje viza za putovanje u pojedine zemlje, poput SAD i Velike Britanije, pisala je Srpska.info.
Nataša Mazalica iz „Association Greenways“, podržava uvođenje ANTI-SLAPP odredbi i ističe da pokušaja zastrašivanja putem pravnih mehanizama u BiH ima sve više upravo zato što i dalje u oba entiteta ne postoje adekvatni zakoni koji bi zaštitili građane i aktiviste, te se suprotstavljena strana vrlo lako i često odlučuje na tuženje.
Mazalica je podsetila na slučaj dve studentkinje koje se bore za životnu sredinu a koje je tužio investitior.
„Imamo slučaj Sare Tuševljak i Sunčice Kovačević koje su tokom svog zalaganja za zaštitu Kasindolske rijeke postale tužena lica od strane investitora i to za vrijeme dok su bile studentkinje. Situacije u kojima finansijski nadmoćnija strana ima pravo da tuži fizičko lice zbog npr. ukazivanja na propuste tokom izdavanja ekoloških dozvola i javnog protivljenja, je nešto što se po svaku cijenu treba izbjeći, odnosno pravno regulisati. Ovo je primjer ostalim građanima i aktivistima da, ukoliko žele da učestvuju u donošenju odluka u vezi sa eksploatacijom prirodnih bogatstava, zapravo nemaju pravo da javno kažu svoje mišljenje ili se aktivno zalažu za transparentnost u postupcima i za poštovanje pravnih regulativa iz ove oblasti“, opisala je za Autonomiju projektna koordinatorka organizacije „Association Greenways“.
Srbija među prvacima u SLAPP tužbama
SLAPP tužbe u Srbiji se pojavljuju odnedavno, ali šire velikom brzinom. Kako prenosi Vreme, a prema podacima NUNS-a, između 2010. i 2020. godine je pokrenuto najmanje 26 građanskih tužbi protiv novinara, medija, organizacija civilnog društva i aktivista zbog njihovih aktivnosti čuvara javnog interesa. Preko polovine tužbi podneto je između 2018. i 2020 godine. Podaci Case Coalition against SLAPP in Europe govore da je preko 20 tužbi pokrenuto samo 2021. godine, zbog čega je Srbija i nominovana za zemlju sa najpovoljnijim uslovima za ovaj vid gušenja slobode govora u 2022.
Podsetimo, Sudija Višeg suda u Beogradu je procenila da je Mreža za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK prekršila pretpostavku nevinosti pišući o Predragu Koluviji.
Protiv KRIK-a i novinara ove redakcije podneseno je 12 SLAPP tužbi. Redakciju su, sem Koluvije, tužili i bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović, kontroverzni biznismen Bogoljub Karić, biznismen sa kriminalnim vezama Stanko Subotić, kum predsednika države Aleksandra Vučića Nikola Petrović, kompanija „Mineco“ i drugi. Novinarska udruženja poručuju da su u pitanju SLAPP tužbe kojima KRIK pokušavaju da ućutkaju.
Na meti investitora su se našli i Pokret Odbranimo šume Fruške Gore, odnoso članica pokreta Dragana Arsić, protiv kojih su vlasnici preduzeća Galens pokrenuli niz tužbi. Sud je nedavno doneo petu presudu u korist ovih ekoloških aktivista.
A.J.
