Psihijatrija i stručnjaci danas posebno podsećaju – tu smo za vas, rešenje uvek postoji, poručuju lekari iz Klinike za prihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ povodom Svetskog dana prevencije samoubistva, desetog septembra.
„Ideje o beznađu i gubitku volje za životom se leče. Destigmatizacija mentalnih poremećaja uveliko je dala rezultate, a svima su uz moderne načine komunikacija, dostupne i već poznate linije SOS, organizacije a posebno klinika za psihijatrijske bolesti ‘Dr Laza Lazarević’ sa svojim stručnim timovima. Prevencija samoubistva je moguća“, kaže za Mašinu dr Ljiljana Simić, specijalista u najstarijoj bolnici za mentalno zdravlje u Srbiji.
Deseti septembar se u desetinama zemalja obeležava kao Svetski dan prevencije samoubistva od 2003, kada je ustanovljen na predlog Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistva (International Association for Suicide Prevention, IASP). Ova organizacija u kampanjama sarađuje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom – SZO, koja dan prevencije samoubistva obeležava od 2010. godine.
Po podacima IASP i SZO, godišnje na svetu samoubistvo izvrši oko 700.000 ljudi. Ne iznenađuje da se 77% samoubistava dogodi se u zemljama sa srednjim i nižim prihodima (low and middle-income countries (LMICs).
U našoj zemlji broj samoubistava kreće se oko 1000, dodaju stručnjaci iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“. Statistički pregledi i naučna literatura navodi korelacije između etničke, verske, rodne strukture stanovništva i stope samoubistava u različitim regionima i među različitim društvenim grupama, ali ne propuštaju da primete da rastu stope samoubistava pogoduju ekonomske i političke krize. Ne začuđuje što su najveći brojevi nasilnih smrti ovog tipa u Srbiji zabeleženi 1992, 1993. i 1997. godine.
Među faktorima rizika od beznađa i samoubistva koji prevazilaze granice zemalja i kontinenata i prkose kulturološkim razlikama jedan od najstabilnijih je nezaposlenost. Podsetimo, među razlozima za protest koji je tokom 2023. i 2022. mesecima trajao u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ su bile pritužbe lekara za neadekvatno postupanje uprave prema pacijentima koji nisu imali medicinsko osiguranje. Kako su dokumentovali lekari u štrajku, dolazilo je do preranog otpuštanja pacijenata koji su istovremeno bili lošeg socioekonomskog statusa i u riziku od samoubistva, što se u nekim slučajevima i završilo smrtnim ishodom. Stručnjaci iz klinike Laza Lazarević insistiraju na tome da se ovim pacijentima, naprotiv, mora pristupati sa posebnom pažnjom.
„Da li se vrednost života čoveka procenjuje samo kroz prizmu toga da li će njegovo lečenje moći da bude naplaćeno. A ako je tako – koliko košta život jednog čoveka?“, zapitala se tim povodom gorko specijalista psihijatrije dr Nadežda Pucar u januaru 2023. Iako je u klinici došlo do smene uprave, ovo pitanje ostaje relevantno u kontekstu pogoršanja socioekonomske krize u zemlji i pogubnih uticaja mera štednje na javno zdravstvo.
I.K.
