Prema Fronteksu, EU agenciji za graničnu i obalsku stražu, do kraja 2022. godine 15 miliona ukrajinskih državljana pobeglo je u Evropu od početka rata, dok je oko tri miliona odlučilo da ostane, navodi se u izveštaju „Uticaj ukrajinskog rata na krijumčarenje migranata u jugoistočnoj Evropi“.
Početkom septembra 2022, Fronteks je izvestio da su dokumentovali najveći broj nelegalnih ulazaka u zemlje Zapadnog Balkana od 2016, sa povećanjem od 75% u odnosu na isti period prethodne godine. Tako je 2022. godine zapadnobalkanska ruta postala najaktivnija evropska migraciona ruta, nadmašivši centralne i zapadnomediteranske rute, navodi se na sajtu organizacije Global Iniciative.
Kako se navodi u Izveštaju, zapadnobalkanska ruta se 2015. godine pojavila kao jedan od glavnih puteva ilegalnih migracija iz severne Afrike i sa Bliskog istoka ka zemljama EU, iako se one dešavaju od 1990-ih, tako da rutu nije pokrenuo rat u Ukrajini. Međutim, prema tvrdnjama autora ovog istraživanja, rat u Ukrajini i rezultirajući priliv ukrajinskih izbeglica u Evropu jesu uticali na ilegalne migracije duž zapadnobalkanske rute ali je taj uticaj prvenstveno povezan sa činjenicom da su susedne zemlje oko Ukrajine morale da preraspodele resurse na granicama, što je, kako se navodi, dovelo do lakših prelazaka mađarsko-srpske, mađarsko-rumunske i tursko-bugarske granice.
Rat u Ukrajini, prema istraživačima, tako predstavlja samo jedan od faktora koji je doprineo razvoju događaja na zapadnobalkanskoj ruti tokom 2022. godine, dok se kao najvažniji faktori za razvoj ove rute migracija navode relaksacija kretanja nakon završetka pandemije koronavirusa, ali i pogoršanje političke i ekonomske situacije u Turskoj, zemljama severne Afrike i Bliskog istoka, ali i načini na koje su se krijumčarske mreže prilagođavale merama koje su sprovodile zemlje na ovoj ruti.
Istraživači tvrde da transnacionalne mreže za krijumčarenje ljudi sada deluju na znatno složeniji i fleksibilniji način nego tokom ranijeg talasa migracija. Izveštaj navodi da se u krijumčarenju ljudi ovom rutom koriste mobilne aplikacije sa enkripcijom preko kojih se migranti regrutuju ali i koje se koriste za koordinaciju krijumčarenja. Zato se države često bave samo najvidljivijim delom šverca ljudi i uspeva da dođe do organizatora najnižeg ranga: „Nedovoljna prekogranična saradnja policijskih i pravosudnih institucija zemalja zapadnog Balkana onemogućava efikasno suzbijanje ovog sve sofisticiranijeg organizovanog kriminala i nezakonite finansijske tokove vezane za krijumčarenje neregularnih migranata“, navodi se u Izveštaju.
Ova analiza ne ispituje detaljno sve faktore koji dovode do migracija, već se bavi uticajem koji na njih ima rat u Ukrajini. „Ruska agresija izazvala je ogroman talas izbeglica iz Ukrajine“, navode istraživači, koji su se selili u sve evropske zemlje, a najviše u Bugarsku, Mađarsku i Rumuniju.
Istraživači dodaju da su i Evropska unija i zemlje zapadnog Balkana brzo prihvatile i obezbedile sredstva za zaštitu i legalan boravak svim ukrajinskim izbeglicama, „čime su zauzeli jasno drugačiji pristup od onog koji se primenjuje na neovlašćene dolaske migranata iz regiona severne Afrike i Bliskog istoka“.
Istraživači zaključuju da će završetak rata u Ukrajini povoljno uticati na kontrolu mreže krijumčarenja ljudi na zapadnobalkanskoj ruti, ali i da postoji veliki rizik od rasta problema ukoliko veći deo Ukrajine bude izgubljen u ratu, što će dovesti do novog talasa iseljavanja.
I.P.
