Kako se navodi u Izveštaju, ženska prava su neotuđivi, sastavni i nedeljivi deo univerzalnih ljudskih prava. „Prema Strategiji za rodnu ravnopravnost Saveta Evrope 2018-2023, rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava za žene i muškarce, devojčice i dečake, kao i istu vidljivost, osnaživanje, odgovornost i učešće u svim sferama javnog i privatnog života. To takođe podrazumeva jednak pristup i distribuciju resursa između žena i muškaraca. Jednakost između muškaraca i žena je osnovni princip ljudskih prava, neophodna za istinsku demokratiju, kao i preduslov za socijalnu pravdu i ekonomski razvoj.“
Srbija je potpisnica niza međunarodnih instrumenata ljudskih prava koji se odnose na zaštitu prava žena i sprečavanje diskriminacije žena, više konvencija i ratifikovanih Protokola koji bliže uređuju prava žena i garanciju zabrane diskriminacije i poštovanja načela rodne ravnopravnosti.
Kako je Srbija kandidatkinja za pristupanje Evropskoj uniji, usklađenost njenog zakonodavstva i politika u ovoj oblasti sa pravnim tekovinama EU je predmet procene relevantnih tela EU, navodi se u Izveštaju i dodaje da je i pored uvažavanja napora vlasti da usvoje zakone i politike o rodnoj ravnopravnosti napredak u ovoj oblasti generalno spor.
Delimični pozitivan trend je vidljiv zbog primene Zakona o izboru narodnih poslanika koji je obavezao političke stranke da na svoje izborne liste uvrste najmanje 40% žena. Kako se navodi u Izveštaju, 87 od 250 (35%) mesta u Narodnoj skupštini trenutno zauzimaju žene, dok je u Vladi deset žena, uključujući premijerku i prvu zamenicu premijerke. Pa ipak, i pored ovog pozitivnog trenda, Izveštaj navodi da postoji zabrinutost zbog duboko ukorenjenih patrijarhalnih stereotipa te da ove stereotipne uloge žena i muškaraca u društvu i dalje ometaju unapređenje ženskih prava i rodnu ravnopravnost.
Pravo na rad i ekonomsku nezavisnost
U izveštaju Republičkog zavoda za statistiku za 2020. godinu zabeležena je stopa zaposlenosti žena od 41,9 odsto u poređenju sa 56,6%. za muškarce, navodi se. Najveća rodna razlika u zapošljavanju bila je za starosnu kategoriju 55-64, dok je procenat samozaposlenih žena 14 odsto, u odnosu na 25 odsto muškaraca koji su preduzetnici.
„Žene koje su zaposlene zauzimaju niže pozicije, uključujući i javni sektor, ili su zaposlene na određeno vreme – čak i kada imaju viši stepen obrazovanja, što je često slučaj. Od ukupnog broja studenata koji su diplomirali 2021. godine, 38,8% su bili muškarci i 61,2% su bile žene“, navodi se u Izveštaju.
Poteškoće u balansiranju profesionalnog i privatnog života se ističu kao dodatni problem, kao i ometanje žena da pristupe najvišim upravljačkim pozicijama. „Žene se često pitaju o njihovom bračnom statusu ili da li nameravaju da se venčaju ili rađaju decu tokom posla ili unapređenja“, navodi se i dodaje da izveštaji ukazuju na visok nivo nedovoljnog prijavljivanja rodno zasnovane diskriminacije na radu, uglavnom zbog straha od gubitka posla, poteškoća u dokumentovanju slučajeva diskriminacije ali i zbog nedostatka poverenja u institucije. Prema relevantnim podacima, kako se ističe, oko 83 odsto žena koje su iskusile diskriminaciju na poslu, nisu istu prijavile.
Kao dodatni problem navodi se i neplaćeni kućni rad koji takođe utiče na opterećenje žena i mogućnost njihovog napretka. Istraživanje o balansu između poslovnog i privatnog života koju je sprovela Poverenica za ravnopravnost, navodi se, pokazuje da roditeljsko odsustvo još uvek pretežno koriste žene (82%) i da je čak jedna trećina ispitanih žena napustila posao kako bi se brinula o deci.
Kao dodatni problem u Izveštaju se ističe i dugogodišnja neravnopravnost u pogledu jednake zaštite imovinskih prava iako je pravo svojine jedno od osnovnih prava garantovano Ustavom Srbije. Ovim se misli na problem isključivanja žena iz naslednog prava ili pritisaka na žene da se odreknu nasledstva u korist muških članova porodice.
Nasilje nad ženama
Nasilje nad ženama i u ovom Izveštaju predstavlja jedan od većih problema kada je u pitanju stanje ženskih prava i ljudskih prava generalno. U Srbiji postoji velika rasprostranjenost svih oblika nasilja nad ženama, ističe se u Izveštaju, te da i pored postojećeg zakonodavstva ne postoji adekvatna zaštita žrtava. Kako se navodi u dokumentu, prema podacima iz 2018. godine, 22 odsto žena je doživelo fizičko ili seksualno nasilje od strane intimnih partnera ili drugih pojedinaca. Ti podaci pokazuju i da je psihičko nasilje mnogo češće, dok je preko 40 odsto žena reklo da su doživele seksualno uznemiravanje od petnaeste godine života.
Izveštaj ukazuje i na problem odsustva evidencije femicida u Srbiji. Izveštaj upozorava i na slučajeve seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja koje su bile javno ispraćene kroz kampanje Nisam tražila, ali i na pritisaka na novinarke koje su pisale o ovim slučajevima kroz uznemiravanje i SLAPP tužbe. Takođe, Izveštaj ukazuje i na problem digitalnog nasilja nad ženama kroz primere Telegram grupa u kojima su deljene fotografije i snimci žena bez njihovog pristanka.
I.P.
