Tokom 2022. godine rodna razlika u zapošljavanju u EU bila je 10,7 procentnih poena, što predstavlja mali pad u razlikama u odnosu na prethodnu 2021. godinu.
Rodni jaz u zaposlenosti Eurostat definiše kao razliku između stopa zaposlenosti muškaraca i žena starosti 20-64 godine. Različiti razlozi uzrokuju rodne disparitete u zapošljavanju, navodi Eurostat, kao što je neplaćeni rad koji obavljaju žene a tiče se kućnog rada i brige i nege, diskriminacija pri zapošljavanju i nedostatak žena na rukovodećim pozicijama. Pored toga, faktori poput neadekvatne brige o deci, poreskih destimulacija i profesionalne segregacije doprinose trajnim razlikama u zapošljavanju između žena i muškaraca navodi se u Godišnjem izveštaju za 2023. godinu.
Prema podacima Svetske banke, preko 52 odsto populacije u Srbiji čine žene. U Srbiji najmanje razlika u zapošljavanju između žena i muškaraca postoji u beogradskom regionu, dok u ostatku Srbije ova razlika iznosi preko 15 procentnih poena, što je za 5 procentnih poena više nego za evropski prosek.
Početkom godine je udruženje „Žene na prekretnici“ upozorilo na činjenicu da ukoliko se ne napravi neka značajna promena, biće potrebno još 58 godina da se ostvari puna rodna ravnopravnost u domenu rada i zatvori rodni jaz na tržištu rada, koji je u tom trenutku iznosio 14.7 procentnih poena u korist muškaraca, o čemu ste mogli da čitate na Mašini.
Istraživanja pokazuju da su one grupe koje su izložene diskriminaciji na tržištu rada, izložene i drugim vrstama diskriminacije, one češće imaju niža primanja, teže se zapošljavaju, napreduju, ranije se otpuštaju, penzije su im niže, manje su sindikalno organizovane, češće trpe uznemiravanje i mobing na radu i češće rade po nestandardnim ugovorima.
Prema istraživanju udruženja „Žene na prekretnici“ iz 2020. godine je postojao podatak da bi Srbija u potpunosti zatvorila rodni jaz u zaposlenosti, na tržištu rada bi trebalo da se zaposli 294,360 žena. Na taj način bi se BDP Srbije povećao za 4,8 odsto.
Prema analizama Eurostata, obim i vreme potrebno za pozitivne promene u smanjenju rodnog jaza na tržištu rada varira od zemlje do zemlje. Rodne razlike u zapošljavanju su u okruženju za barem dva procentna poena niže nego u Srbiji: u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Mađarskoj, Sloveniji.
I.P.
