Rusija: Šta se dešava nakon „zabrane LGBT“?

Vrhovni sud Ruske Federacije je 30. novembra usvojio tužbu kojom se „međunarodni društveni pokret LGBT” označava kao ekstremistička organizacija. Ta odluka je tako postala sledeći korak u kampanji kvirfobije koju sprovodi ruska vlast.

Ovaj put je legalno započet 2013. godine, kad je Krivični zakonik Rusije dopunjen članom o „LGBT propagandi među maloletnicima“. Nakon početka ruske invazije 2022. godine i neuspeha na frontu, država je odlučila da započne novi talas represije protiv neprijatelja na unutrašnjem ideološkom frontu. 2022. godine zabrana se poširila i na odrasle, a leta 2023. ukazom Putina je potpuno zabranjena rodno-afirmativna terapija i pravo na izmenu rodnih markera u dokumentima transrodnih osoba.

Tako, nakon dekriminalizacije 1993. godine, prošlo je tačno 20 godina relativne seksualne i rodne slobode, sve dok vlasti nisu vratile „tradicionalne vrednosti“ u politički program.

Šta je uopšte „međunarodni društveni pokret LGBT“?

Rusko Ministarstvo pravde je 17. novembra podnelo tužbu tražeći proglašenje „međunarodnog društvenog pokreta LGBT“ za ekstremističku organizaciju. Ovaj „pokret“, navodi se u tužbi, podstiče društvenu i versku netrpeljivost, što pruža ozbiljan osnov da se on i njegovi članovi proglase za ekstremiste.

Sud javnosti nije predočio dokaze za ove optužbe, kao ni dokaze o samom postojanju takvog pokreta — suđenje je održano iza zatvorenih vrata, navodno „zbog prisustva tajnih materijala u predmetu“, a novinarima je bilo dozvoljeno da uđu u salu samo u trenutku saopštavanja odluke. Predstavnici Ministarstva pravde, skrivajući svoja lica iza maski, odbili su da daju bilo kakve komentare medijima.

Aktivisti za ljudska prava su bezuspešno pokušavali da prisustvuju zatvorenom procesu, a neposredno pre samog postupka, grupa aktivista čak je zvanično registrovala organizaciju „međunarodni društveni pokret LGBT“ (namerno koristeći istu formulaciju kao u tužbi) i uputila sudu zahtev da prisustvuje kao zainteresovano lice. Zahtev je bio prihvaćen, ali ipak braniocu „pokreta“ nije bilo dozvoljeno da uđe u sudnicu.

Šta sada čeka LGBTK+ ljudi u Rusiji?

Posle odluke suda, nepostojeći „pokret“ će se naći na listi „ekstremističkih organizacija“ koju vodi Ministarstvo pravde Rusije; na toj listi već se nalaze, između ostalih, Jehovini svedoci, kompanija Meta i Fond za borbu protiv korupcije Alekseja Navaljnog.

Učesnicima ovakvih organizacija prema članu 282 Krivičnog zakonika preti kazna od 6 do 10 godina zatvora, zavisno od dela člana (učešće, osnivanje ili finansiranje ekstremističke organizacije), a za prikazivanje „ekstremističke simbolike“ sledi novčana kazna.

Pritom nije poznato ko će se smatrati članom ovog ekstremističkog pokreta i šta će se smatrati njegovom simbolikom: da li će ta definicija pokrivati, na primer, coming out na društvenim mrežama ili nošenje bedža sa duginim bojama — na ovo pitanje nema odgovora, budući da organizacija „međunarodni pokret LGBT“ zapravo ne postoji.

S obzirom na to da organizacija koja je proglašena zabranjenom ne postoji i da sam tekst sudskog rešenja nije poznat, nije moguće ni pretpostaviti šta će se smatrati krivičnim delom: u praksi će to odlučivati policija i sud.

Takav nejasno definisan pojam ekstremističke organizacije primorava ljude da pribegavaju samocenzuri i dovodi ih u stanje konstantnog straha jer ne znaju da li bi bilo koji od njihovih postupka mogao biti smatran ekstremističkim.

Iako rešenje zvanično još nije stupilo na snagu, strah je već očigledno prisutan. Veče nakon sudskog procesa, policija je izvela racije po LGBTK+ klubovima u Moskvi i Sankt Peterburgu. Nemoguće je reći da li je ova akcija bila planirano zastrašivanje ili „improvizacija“ policije, koja ni sama nema predstavu ko su sada ekstremisti i koga treba da goni (u Rusiji skoro da ne postoje javna i otvorena okupljanja, osim retkih protesta koji obično traju nekoliko trenutaka). Ipak, već je najmanje jedan kvir lokal, klub „Centralna stanica“ u Sankt Peterburgu, najavilo zatvaranje zbog odbijanja vlasnika da izdaje prostor nakon zabrane.

Pravnici nevladine organizacije „Vykhod“ („Izlazak“) tvrde da čak i najšire tumačenje zakona o ekstremizmu ne dozvoljava da ljudi snose krivičnu odgovornost na osnovu njihovih seksualnih orijentacija i rodnog identiteta (iako se javni coming out već može svrstati u nadležnost „antipropagandnog“ zakona). U isto vreme, zabrana će verovatno dovesti do toga da će čitava mreža građanskih organizacija i projekata, od skloništa i grupa podrške do inicijativa za odbranu ljudskih prava, biti primorana da ode u ilegalu.

Ubrzo nakon usvajanja tužbe, nezavisni projekat za ljudska prava „Delo LGBT+“ („Slučaj LGBT+“) objavio je da se raspušta:

„Sticajem spoljnih okolnosti, prisiljeni smo da objavimo raspuštanje naše inicijative i, samim tim, prestanak delovanja na teritoriji Rusije.

Sa žaljenjem saopštavamo da su naše kolege sada napustile zemlju, te će se u budućnosti baviti međunarodnom zaštitom ljudskih prava. (…) Obećavamo da niko neće biti ostavljen bez pomoći na sudu.“

Borba sa Kolektivnim zapadom

Još 13. novembra na sastanku Ujedinjenih Nacija, predstavnik ruskog Ministarstva pravde izjavio je da „LGBT zajednici u Rusiji ne preti ništa“. Sam Putin se 17. novembra na kulturnom festivalu u Sankt Peterburgu u razgovoru s Emirom Kusturicom dotakao teme kvir filmova na međunarodnim filmskim festivalima: „Ove teme i ovi ljudi [takođe] imaju pravo da pobeđuju, pokazuju, pričaju, jer to je takođe deo društva, ono što ljudi žive.“

Takve izjave, u kombinaciji s dugogodišnjim progonom organizacija i pojedinaca, čine se apsurdnim, ali one zapravo otkrivaju suštinu „antizapadne kvirfobije“ u Rusiji.

Narod Rusije, prema ovom narativu, smatra se nosiocem iskonskih tradicionalnih vrednosti: poštovanje patrijarhalne porodice, strogo pridržavanje rodnih uloga i poštovanje autoriteta religije. S druge strane, Zapad, uvek izopačen i poročan, nastoji da sruši integritet Rusije, podrivajući njene vrednosti i „iskonsku čistoću“.

Programski dokument Putinove politike, „Ukaz o strategiji nacionalne bezbednosti“ iz 2021. godine, konstatuje: „Tradicionalne ruske (…) vrednosti su izložene aktivnim napadima od strane SAD i njihovih saveznika, kao i od strane transnacionalnih korporacija (…) Apsolutizuje se sloboda ličnosti, sprovodi se aktivna propaganda sveopšte slobode (…) formiraju se zajednice koje negiraju prirodno razmnožavanje“.

Čak se i invazija na Ukrajinu savršeno uklapa u propagandni narativ sukoba među civilizacijskim vrednostima. Na vrhuncu mobilizacije u Rusiji, na zvaničnoj ceremoniji povodom aneksije okupiranih ukrajinskih oblasti, Putin je izjavio da je „za Rusiju neprihvatljivo da umesto mame i tate dete ima ,roditelje broj 1 i broj 2’”, očigledno aludirajući na LGBTK+ porodice.

U određenom smislu, represivne mere u očima vlasti nisu usmerene toliko protiv seksualne i rodne slobode pojedinaca koliko protiv neprijateljske ideologije koja oličava neslaganje, neusklađenost sa zvaničnim narativom i prioritet lične slobode nad tim vrstom kolektivizma koji promoviše država. „LGBT nisu (…) gejevi i lezbejke (…) To je, u stvari, dobro organizovan i jasno isplaniran projekat za podrivanje tradicionih društava iznutra“, prokomentarisao je zvaničnik vladajuće Jedinstvene Rusije.

Protest protiv Parade ponosa u Moskvi, 2010. godine; Foto: Vitaly Ragulin / Wikimedia Commons

Najgori scenario

Kampanju represije kvir osoba u Rusiji ne bi trebalo posmatrati izolovano.

Još pre početka invazije, ruska vlast se predstavljala kao poslednja linija odbrane na putu „zapadne ideologije“: retki izbori su se održavali bez pominjanja „borbe protiv LGBT“ i „zaštite tradicionalnih vrednosti“, što, treba primetiti, nikada nije privlačilo posebnu pažnju masa, koje su više zainteresovane za rast cena, socijalnu politiku i plate (istraživanje iz 2013. pokazuje da je predanost Rusa kolektivističkim vrednostima zapravo jedna od najnižih u Evropi).

Dok postaje sve očiglednije da vojni ciljevi Rusije nisu ostvareni i verovatno uopšte i nisu ni ostvarivi, borba protiv unutrašnjih neslaganja i demonstracija moralne superiornosti nad „izopačenim Zapadom“ postaje sve aktuelnija.

U međuvremenu, rusko LGBTK+ društvo se priprema za najgore.

„Današnja odluka će rezultirati povećanom diskriminacijom i nasiljem prema LGBTK+ osobama, a dobijanje pomoći u takvim situacijama će biti dodatno otežano“, navodi „Vykhod“ („Izlazak“) na svom Telegram kanalu.

Kako kažu pravnici, prema dobro ustaljenoj praksi, odgovornost može biti nametnuta bilo kojoj osobi ili organizaciji, s obzirom na to da se sud gotovo a priori stavlja na stranu policije i tužilaštva.

Kvir aktivisti i obični ljudi u Rusiji sve češće se suočavaju s izborom između života u stalnom strahu izazvanom nezaštićenošću pred zakonom s jedne strane i emigracije s druge. Od početka 2022. godine, stotine hiljada ljudi je odlučilo ili bilo primorano da napusti zemlju, a Srbija je postala utočište za mnoge od njih. Za mnoge, poput aktivista „Slučaja LGBT+“, koji su svesno i otvoreno ostajali u Rusiji, tužba i njene moguće posledice postale su kap koja je prelila čašu. Koji rizici očekuju one koji ostanu i ko će postati sledeća žrtva sada se može samo nagađati, mada je sam montirani proces protiv LGBT zajednice već je postao jedan od najuočljivijih koraka kvirfobne politike ruske vlasti.

Prethodni članak

Novo stezanje kaiša u Evropi: rezovi kao poklon krajnjoj desnici na predstojećim evropskim izborima

Četiri radna dana za radnike Lamborginija

Sledeći članak