U prethodnih nekoliko godina, zajedno sa intenzivnim prilivom stranih investicija u Srbiji raste i broj slučajeva masovne eksploatacije stranih radnika, navodi se u izveštaju Astre.
Izveštaj ove organizacije koja se bori protiv eksploatacije i trgovine ljudima daje uvid u položaj stranih radnika, načine kako je njihova eksploatacija organizovana putem posredničkih firmi, kao i u institucionalnu nebrigu i moguća poboljšanja.
U slučaju radnika iz Indije, zaposleni su potpisali ugovor o radu sa kompanijom ,,Idea Capital LLC’’ registrovanom u SAD koja je potom zaključila Sporazum o tehničkoj saradnji sa srpskom kompanijom ,,GPD Nikolić’’, podizvođačem radova na jednoj deonici građevinskog projekta u Srbiji. Na direktorskoj poziciji obe kompanije u tom trenutku nalazila se ista osoba — Nina Nikolić.
Po osnovu Ugovora o tehničkoj saradnji indijski radnici su u maju 2019. godine upućeni u Srbiju kako bi bili angažovani na izgradnji Koridora 11 i drugim građevinskim projektima u Kraljevu.
U julu 2019. godine Astra je preko SOS telefona za žrtve trgovine ljudima dobila dojavu o indijskim radnicima koji rade u teškim uslovima na izgradnji Koridora 11. Nakon daljeg ispitivanja ustanovljeno je da su radnici po dolasku u Srbiju bili smešteni u objekte koji su povremeno bili bez struje, grejanja, tople vode i funkcionalnog toaleta.
Radnici su bili angažovani na građevinskim poslovima između 10 i 12 sati dnevno, ponekad i 7 dana nedeljno, bez adekvatne zaštitne opreme i odgovarajuće odeće tokom zime. Radne dozvole i socijalno osiguranje nisu bili obezbeđeni, isplate zarada su kasnile, a za svaki slobodan dan radnicima bi bilo odbijeno 50 dolara od mesečne plate.
Zbog višemesečnog lošeg tretmana radnici su stupili u štrajk u januaru 2020. godine, zahtevajući da im kompanija ,,GPD Nikolić’’ isplati zakasnele zarade, obezbedi avionske karte za povratak u Indiju i vrati pasoše koji su se tada nalazili u posedu kompanije. Nakon intervencije policije pasoši su vraćeni i deo radnika je uspeo da se vrati u Indiju, međutim, radnicima nisu isplaćene plate po povratku u državu porekla kao što je bilo obećano.
Izostanak reakcije državnih organa uprkos nezakonitostima ugovora o radu
Iako su u slučaju Indijskih radnika prepoznati indikatori prisilnog rada i trgovine ljudima kao jednog od najtežih oblika kršenja ljudskih prava, nadležni državni organi nisu učinili dovoljno kako bi istražili potencijalne zločine i zaštitili strane radnike.
Izostanak adekvatne reakcije nadležnih državnih organa naveo je Stejt department SAD da 2021. godine četvrti put za redom svrsta Srbiju u grupu zemalja koje ne zadovoljavaju minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima. Tada je ocenjeno da Vlada Srbije daje prioritet privlačenju stranih investicija, stvarajući povoljne uslove za poslovanje stranim kompanijama kroz davanje subvencija i smanjenje zaštite na radu.
Odredbe ugovora o radu koji su potpisali radnici iz Indije kršile su ne samo domaće radno zakonodavstvo, već i međunarodne konvencije koje je Srbija ratifikovala i stoga bila dužna da primenjuje na svojoj teritoriji.
Činjenica da su radnici potpisali ugovor sa kompanijom ragistrovanom u SAD koja ih je potom uputila da rade za podizvođača u Srbiji bio je pokušaj da se prikrije direktni radni odnos između srpskog poslodavca i indijskih radnika, a samim tim i izbegne primena srpskog Zakona o radu. Ugovorom je naznačeno da je regulisanje radnog odnosa u nadležnosti Zakona savezne države Florida.
Ova odredba ugovora je protivzakonita jer indijski radnici nikada nisu ni boravili ni radili u SAD-u, niti je tamo bio pokrenut postupak za pribavljanje radne dozvole. Pošto je radno mesto sve vreme bilo u Srbiji, radnici migranti su morali biti obuhvaćeni srpskim Zakonom o radu koji je primenjiv na sve radnike koji rade na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na njihovo državljanstvo ili državljanstvo poslodavca. Osim toga, prema Zakonu o zapošljavanju stranaca poslodavac je bio u obavezi da obezbedi radne dozvole, što za većinu indijskih radnika nije bio slučaj.
Povreda domaćeg zakona prepoznata je i u pogledu zarade, jer ugovorom nije bilo precizirano da li predviđeni iznos od 360 dolara predstavlja osnovnu ili ukupnu zaradu, niti je jasno naznačena struktura zarade, odnosno, koji deo se odnosi na osnovnu zaradu, a koji na radni učinak. S druge strane, ugovorom je predviđena novčana destimulacija u vidu smanjenja osnove zarade ukoliko su rezultati rada nezadovoljavajući, što nije dozvoljeno prema Zakonu o radu Republike Srbije.
Još jedan primer nezakonitosti ugovora o radu tiče se odredbe koja glasi da će zaposleni koji samoinicijativno raskine ugovor, bez otkaznog roka ili sa otkaznim rokom kraćim od 30 dana, snositi sve troškove izdavanja viza, radnih dozvola i drugih administrativnih troškova koje je imao poslodavac u procesu zapošljavanja. Prema Zakonu o radu svi navedeni troškovi predstavljaju rizik poslodavca i njegovog ulaganja u zaposlenog koji se ni na koji način ne sme prenositi na zaposlenog.
Nerazvijenost kapaciteta institucija u Srbiji za suzbijanje prinudnog rada i trgovine ljudima
Brojne okolnosti u slučaju indijskih radnika ukazivale su na postojanje onoga što Međunarodna organizacija rada definiše kao ,,prevarno zapošaljavanje’’, a koje podrazumeva prevaru o poslodavcu, uslovima rada, sadržaju ili zakonitosti ugovora o radu, pravnoj dokumentaciji ili dobijanju legalnog imigrantskog statusa, ili platama/zaradama.
Osim toga, prepoznati su i elementi prisilnog rada koji uključuju oduzimanje dokumenata, pretnje prijavom vlastima zbog organizovanja štrajka, pretnje nametanjem još lošijih uslova rada, uskraćivanje plate i slično. Radnici iz Indije našli su se u potpuno nepoznatom okruženju, nedovoljno informisani o domaćem Zakona o radu i bez poznavanja srpskog i engleskog jezika, što ih je u mnogim aspektima činilo zavisnim od poslodavca i ranjivim na zloupotrebu.
Kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih slučajeva u budućnosti, u izveštaju Astre se navodi da je neophodno da Vlada Srbije u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim pravom primeni svoju nadležnost u zaštiti stranih radnika na svojoj teritoriji i pozove na odgovornost sve poslodavce koji krše zakon, nezaivsno od toga u kojoj državi se nalazi sedište kompanije.
Osim toga, relevantni zakoni o strancima i Zakon o radu moraju biti formulisani tako da izričito propisuju primenu imperativnih normi domaćeg zakonodavstva o radnom odnosu stranih državljana ili lica bez državljanstva koja obavljaju poslove u Srbiji.
S obzirom da Srbija nema precizan zakon o odgovornosti u lancima snabdevanja potrebno je da Vlada Srbije prati Uputstva GRETA-e o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije, u vezi sa korporativnom odgovornošću, transparentnošću u lancima snabdevanja i javnim nabavkama.
U cilju lakšeg otkrivanja trgovine ljudima i pravovremene zaštite žrtava, preporučuje se da inspektori, posebno u oblasti rada, turizma i građevinarstva, prođu obuku kako bi bili osposobljeni za prepoznavanje pokazatelja potencijalne trgovine ljudima i efikasniju saradnju sa nadležnim institucijama.
Onda kada se ustanovi sumnja na postojanje krivičnog dela trgovine ljudima, policija i javno tužiljaštvo moraju proaktivno pristupiti prikupljanju dokaza i pokretanju istrage po službenoj dužnosti, odnosno, bez obzira na to da li su potencijalne žrtve trgovine ljudima podnele prijavu ili ne.
