„I ovo je mala pobeda… Državni organi su, bar formalno, ispunili jedan od zahteva Bernske konvencije, te se ovih dana pojavila i Studija o proceni na životnu sredinu imajući u vidu užasno invazivan projekat izgradnje tranzitnog mosta preko Dunava, sa pristupnom saobraćajnicom duž Bulevara Evropa, na mestu na kome mu mesto nije!“, konstatuje se u saopštenju NVO Svet i Dunav kojim se javnost obaveštava o tome da su Koridori Srbije Ministarstvu za zaštite životne sredine podneli zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje takozvane obilaznice oko Novog Sada sa mostom preko reke Dunav.
„Naglasavam da se u studiji moraju naći i georeferencirani podaci o strogo zaštićenim vrstama, koje smo početkom godine podneli u dopuni žalbe, a već na letimičan pogled isti u velikoj većini izostaju sa spiska strogo zaštićenih vrsta“, prvi je komentar iz NVO Svet i Dunav na Studiju koju će aktivisti i stručnjaci detaljnije proučavati u narednih dvadeset dana.
„Svesni smo, a veoma dobro razume dešavanja i Bernska konvencija. Stoga, pomozite nam da u narednom periodu, a najkasnije do 01. septembra 2024. godine do kada imamo vremena da podnesemo II dopunu Bernskoj žalbi, sakupimo neupitne dokaze o nelegalnom i protivuzakonitom usvajanju generalnog urbanističkog plana za grad Novi Sad do 2030. godine“, poručuju iz NVO Svet i Dunav.
Iz ove organizacije obaveštavaju da se primedbe i mišljenja na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu u pisanom obliku mogu dostaviti Ministarstvu za zaštitu životne sredine na adresu Omladinskih brigada 1, Novi Beograd, tokom narednih 20 dana. Uvid u Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu može se izvršiti u prostorijama Ministarstva, u Novom Beogradu, Omladinskih brigada 1, soba 424, u prostorijama Gradske uprave za zaštitu životne sredine grada Novog Sada, ul. Rumenička 110, kao i na sajtu Ministarstva. Javna rasprava i prezentacija o ovom dokumentu održaće se 06. 07. 2023. godine sa početkom u 8.00 časova, u sali Skupštine Grada Novog Sada, u Ulici Žarka Zrenjanina br. 2.
Država se nije obazirala na proces koji je otvorio komitet Bernske konvencije
Podsetimo, NVO Svet i Dunav se još krajem 2021. godine obratila komitetu Bernske konvencije zbog podozrenja da bi izgradnjom mosta u nastavku Bulevara Evrope u Novom Sadu u opasnost bilo dovedeno 200 ugroženih i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta čije su stanište rukavci i ade na ovom delu obale Dunava.
Komitet je žalbu uvažio 4. februara 2022 – istog dana kada su građani protiv spornog GUP-a za Novi Sad do 2030, jednog od dokumenata koji je omogućio izgradnju mosta, predali gotovo 13.000 primedbi.
„Predloženim nasipom ugrožava se čitava oblast od oko 170 ha vodnog zemljišta, a direktnim sužavanjem korita reke Dunav na 600 metara širine (od trenutnih preko 1200 m) ugrožava se bezbednost građanki i građana Novog Sada, i to u administrativnim granicama grada Novog Sada, i sa leve i sa desne obale međunarodne reke Dunav“, podsetila je u februaru prošle godine javnost Daniela Stojković Jovanović, predsedavajuća NVO Svet i Dunav, kako je preneo portal Moj Novi Sad. Dodajmo da poplave i bujice koje su proteklih dana pogodile centralnu Srbiju čine ova strahovanja još razumljivijim.
Komitet Bernske konvencije je u februaru 2022. najavio da će žalbu razmatrati na sastanku Biroa 15. i 16. septembra 2022. godine. NVO Svet i Dunav je zato početkom 2022. zahtevao „apsolutno povlačenje svih planiranih radova, sitnih i krupnih intervencija na predmetnom području Kameničke ade, Dunavca i Šodroša, do saslušanja pred Evropskim savetom 15. i 16. septembra 2022. godine“.
Umesto toga, sredinom juna iste godine je na Šodrošu počela bespravna seča stabala, a u julu je uprkos snažnom otporu građana i strukovnih udruženja usvojen GUP NS 2030.
Uprkos tome što je bilo poznato da će se o Šodrošu raspravljati na sastanku biroa Bernske konvencije 15. septembra 2022, Koridori Srbije su upravo tog dana (po tadašnjim navodima NVO Svet i Dunav), dobili dozvolu za izgradnju privremene saobraćajnice sa mostovima sa novosadske strane spornog mosta, odnosno Privremenu građevinsku dozvolu. Kako smo ranije pisali, „Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je prethodno utvrdilo da za ovu gradnju nije potrebno raditi studiju procene uticaja na životnu sredinu (iako je u pitanju životna sredina 200 zaštićenih vrsta)“.
„Kako je za ovu fazu radova utvrđeno od strane Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu da ne postoji zakonska obaveza pokretanja procedure procene uticaja na životnu sredinu, a isto rešenje je ugledalo svetlost dana 15. septembra, ovim putem opominjemo sve nadležne institucije da se proces ispred Bernske konvencije upravo otvorio na isti taj dan, te da je odluka o neophodnosti izrade Strateške studije o uticaju na životnu sredinu obavezujući deo dopune predmeta koji se očekuje od strane Vlade Republike Srbije, tačnije od strane nadležnog Ministarstva za zaštitu životne sredine“, konstatovali su sredinom oktobra 2022 u saopštenju iz NVO Svet i Dunav.
Stalni komitet Bernske konvencije je početkom oktobra zaista i zahtevao od vlasti Republike Srbije da učine javnim relevantne informacije u vezi sa potencijalnim uticajem na ugrožene i zaštićene vrste prilikom realizacije planova izgradnje predložene infrastrukture i da pokažu kako će ove vrste zaštititi.
Vlasti su umesto toga krajem oktobra počele da – seku. Prema građanima koji su telima branili šumu, ali i domaći međunarodni pravni poredak, primenjeno je policijsko nasilje.
Proces pred komitetom Bernske konvencije se, ipak, nastavlja
Kako smo ranije pisali: „Srbija je sekretarijatu Bernske konvencije odgovorila na pitanja u vezi sa ugroženim staništem, a povodom žalbe koju je podneo NVO Svet i Dunav. Sekretarijat je ove odgovore ocenio kao nezadovoljavajuće. Konkretno, sekretarijat je konstatovao da domaće vlasti nisu dale sve neophodne informacije‘ i da nadležni ‚nisu uspeli da odgovore na specifične tvrdnje iznete u žalbi NVO Svet i Dunav, a u vezi sa potencijalnim uticajem buduće infrastrukture na biljne i životinjske vrste Šodroša i Kameničke ade‘“.
Aktivisti i stručnjaci su u međuvremenu detektovali 164 vrsta ptica, sisara i beskičmenjaka koji se nalaze na aneksima Bernske konvencije i čak 40 vrsta ptica se nalazi u Crvenoj knjizi ptica Srbije.
Narednih dvadeset dana nekoliko organizacija i stručnjaka za zaštitu životne sredine proučavaće Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, koja je ipak izrađena nakon pritiska javnosti i komiteta Bernske konvencije, da bi utvrdili da li je ista u saglasnosti sa novim informacijama sa terena.
„Naravno da ćemo opet podneti primedbe i naravno da će nadležni pokušati da se ogluše o iste. Samo ovaj put će se sve odvijati pod budnim okom Bernske konvencije“, komentarišu tim povodom iz NVO Svet i Dunav.
Iako je na lokaciji posečena polovina od 140 stabala šume koju su aktivisti želeli da zaštite, oni ne odustaju ni od toga da se utvrde prekršaji i odgovornost nadležnih.
I.K.
