Šta se dešava sa kamenolomom koga, po rečima policije drži „neko mnogo moćan“? Podsetimo, reč je o kamenolomu koji je dve godine radio uprkos dvostrukoj zabrani: iako u NP Fruška gora (više) nije dozvoljena eksploatacija kamena, i iako je preduzeću Kamenolom Rakovac d.o.o 2021. rad eksplicitno zabranio Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj (odnosno rudarska inspekcija).
Kamenolom je ranije imao dozvolu za radove na površinskom kopu Kišnjeva glava na Fruškoj gori, ali je ona istekla krajem 2020. Kako smo ranije pisali, aktivistkinje i aktivisti Pokreta Odbranimo Šume Fruške gore su početkom 2021. to saznali, alarmirali javnost i pokušali da problem ilustruju video prilogom. U tome je pokušala da ih sabotira policija.
Belivuk bezakonju nasušni
Aktivisti su, konkretnije, istraživali temu više kopova na Fruškoj gori 2020. godine, a početkom 2021. došli su do saznanja da je rok za završetak „rekultivacije“ u Kamenolomu Rakovac decembar 2020, objašnjava se u saopštenju povodom objavljivanja studije:
„Tada odlučuju da organizovano obiđu površinski kop. Za aktivistima u kop je ubrzo, na poziv vlasnika koji je blizak vladajućoj stranci došla i policija“. Kako smo ranije pisali, policija je legitimisala aktiviste i upozorila ih da „ne znaju s kim imaju posla“ i da je iza svega „neko mnogo moćan“.
„Sumnja se takođe da postoji i bliska veza sa kontroverznim biznismenima koji drže monopol na izgradnju puteva u Srbiji. Sumnja je potkrepljena i činjenicom da 1% vlasništva ima Vlada Republike Srbije čiji predstavnik je bio sekretar Vlade Novak Nedić kojeg povezuju sa klanom Belivuka“, kaže se u saopštenju.
Problematični kamenolom bio je aktivan od 1937. godine „i u Srbiji je jedan od najznačajnijih nalazišta trahita – magmatske rude koja se koristi kao podloga za puteve i pruge, a takođe i kao sirovina u proizvodnji asfalta“, objašnjavaju iz Pokreta OŠFG.
Kazna dvesta puta manja od profita, rudnik zatvoren tek nakon pogibije radnika
Početkom 2023. Pokret OŠFG je došao do Rešenja Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u kom se navodi da je na području NP Fruška gora zabranjena eksploatacija mineralnih sirovina, a isključuje i mogućnost dalje komercijalizacije lokaliteta razvojem sadržaja za potrebe masovnog turizma. U Rešenju se nalaže da se Kišnjeva glava vrati prirodi.
Firma je pre toga, krajem 2022, kažnjena zbog toga što je nelegalna eksploatacija kamena nastavljena pod izgovorom da se vrši rekultivacija – ali je izrečena kazna bila skandalozno mala, više od 200 puta manja od profita koji je preduzeće steklo nelegalnim aktivnostima.
„Tek nakon pada radnika minera sa litice u januaru 2023. rudnik se u prinudnom postupku zatvara, a policija i tužilaštvo konačno pokreću postupke utvrđivanja odgovornosti vlasnika rudnika“, kaže se u saopštenju Pokreta OŠFG povodom objavljivanja Studije slučaja. U međuvremenu je nelegalnim aktivnostima koje su lažno predstavljene kao rekultivacija vlasnik Kamenoloma, privatna firma ostvarila enormni profit ekspoloatišući prirodna dobra u Nacionalnom parku Fruška gora, naglašavaju aktivisti.
Studija kao priručnik za postupanje u sličnim slučajevima
Iz Pokreta OŠFG poručuju da Studijom žele da pokrenu pitanje adekvatne sanacije, regeneracije i rekultivacije lokaliteta Kamenoloma Rakovac. Ovaj rudnik je trebalo da bude zatvoren još pre 10 godina, ali se zbog koruptivnih radnji i privatnih interesa to se nije desilo. „Rudnik je nelegalno radio pune 2 godine nakon sudskog kažnjavanja za privredni prestup, što dodatno govori o slabom kapacitetu institucija da sprovode zakon i štite javni interes“, naglašavaju aktivisti.
„U studiji je dat hronološki prikaz aktivnosti institucija, ekoloških aktivista i lokalne zajednice. Posebno je važno predstavljanje uloge ekoloških aktivista koji su otkrili nezakonitost rada Kamenoloma Rakovac, izneli temu u javnost i medije i time pokrenuli konačno rešavanje nezakonite eksploatacije“, konstatuje se u saopštenju.
Po rečima aktivista, studija bi mogla biti od pomoći ostalim ekološkim inicijativama širom Srbije suočenim sa istim ili sličnim problemima. „Ona bi takođe mogla biti i pokazatelj da ekološki aktivisti mogu biti i deo inkluzivnog upravljanja u zaštićenim područjima prirode, jer kroz svoje terenske aktivnosti i istraživanja uočavaju negativne i nelegalne radnje“.
„Prilikom legitimisanja aktivista u kamenolomu, policajac je uz podsmeh rekao aktivistima da neko mnogo moćan stoji iza Kamenoloma Rakovac, (a ne upisani vlasnik). Da li će se ikada saznati ko je taj moćan, ostaje veliko pitanje“, zaključuju iz OŠFG.
I.K.
