Doneta je prva pravosnažna presuda u korist Dragane Arsić u procesima po tužbama vlasnika Galensa. Apelacioni sud je odbio tužbu Sanje Petrić za nanetu duševnu bol.
Time je potvrđena prvostepena presuda koju je 29. marta 2023. u korist Arsić doneo Osnovni sud u Novom Sadu. Sud je tada presudio da je neosnovan zahtev suvlasnice Galensa da joj aktivistkinja Pokreta Odbranimo šume Fruške gore, Dragana Arsić, plati 800.000 dinara na ime nematerijalne štete za povredu časti i ugleda, za strah i duševne bolove i prava na imovinu.
Kako smo ranije pisali, suvlasnici Galensa Sanja i Nebojša Petrić su protiv Dragane Arsić i drugih aktivista podneli ukupno pet tužbi zbog dešavanja tokom protesta „Svi za šume – šume za sve“ održanog u oktobru 2021. Građani su tada iz protesta presekli katanac na ogradi kojom su Petrići nezakonito ogradili svoje imanje, ali i državno zemljište vidikovca Kesten, odnosno deo Nacionalnog parka Fruška Gora.
Ukupna vrednost tužbenih zahteva protiv aktivista Pokreta Odbranimo šume Fruške gore i Udruženja Fruškać je bila oko dva miliona dinara. Najveći pritisak je trpela Arsić, za koju se po jednoj tužbi tražilo i godinu dana zatvora.
Civilno društvo i advokati aktivista smatraju da su u pitanju SLAPP tužbe.
Apelacioni sud potvrdio da je tužba za duševni bol neosnovana
Kada je u pitanju tužba za duševni bol koju je protiv Dragane Arsić podnela Sanja Petrić, sud je u martu 2023. uvtrdio da tužilja:
„Neosnovano potražuje nadoknadu nematerijalne štete jer tokom postupka nije dokazala da su joj povređene slobode i prava ličnosti, niti pravo na imovinu, ovo tim pre jer je utvrđeno činjenično stanje da je događaj 9.10.2021.god pod nazivom ‘Svi za šume, šume za sve’, simbolična akcija da se skrene pažnja institucija koje postupaju u javnom interesu i ukaže na to da su privatni vlasnici parcela koje se nalaze u okviru Nacionalnog parka Fruška gora u obavezi da omoguće prolaz ljudima kako u naučno-istraživačke tako i u rekreativne svrhe, tim pre što tužena ne osporava tužilji pravo vlasništva, a imanje tužilje je ograđeno, a deo trase ograde prolazi kroz područje pod režimom zaštite drugog i trećeg stepena prema Zakonu o nacionalnim parkovima, kao i kroz staništa strogo zaštićenih vrsta BEO021 Kesten kod Rakovca“.
Apelacioni sud je 30. avgusta doneo presudu u kojoj je osporio sve žalbene navode, očemu su aktivisti Pokreta Odbranimo šume Fruške gore obavešteni 14. septembra. U presudi se ponavlja ocena da je događaj od 9.10.2021. simbolična akcija usmerena na skretanje pažnje javnosti na delovanje institucija i ukazivanje na to da su vlasnici privatnih parcela koje se nalaze u granicama Nacionalnog parka Fruška gora u obavezi da omoguće prolaz ljudima, kako u naučnoistraživačke tako i rekreativne svrhe.
„Skup građana je prijavljen policiji, među okupljenim građanima se nalazio i policajac u civilu, a u delovanju građana nije bilo nasilničkog ponašanja protiv integriteta bilo kog od zatečenih lica na imanju u vlasništvu tužilje. Tužilja nije boravila na imanju u vreme okupljanja građana te stoga objektivno nije mogla osetiti strah za ličnu bezbednost“, zaključak je Apelacionog suda koji je objavio Pokret Odbranimo šume Fruške gore.
Čeka se ishod dve preostale žalbe
Sanja Petrić je krajem 2022. povukla tužbu protiv Arsić kojom je za aktivistkinju zahtevala zatvorsku kaznu od godinu dana po osnovu navodnog urušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti. U ostalim slučajevima sud je presudio u korist aktivista i njihovog prava da brane Nacionalni park po nizu domaćih zakona i Ustavu.
Petrići su podneli žalbe na sve prvostepene presude. Na jednu od njih sud je reagovao delimično afirmativno. Dragana Arsić je, naime, krajem maja 2023. pravosnažo osuđena na 70.000 dinara odštete Nebojši Petriću na ime povrede časti i ugleda zbog toga što ga je u objavi na Fejsbuku i u izjavi za Radio 0.21 nazvala tajkunom.
Kako je pojasnio Radio 021, u žalbi Apelacionom sudu, Petrić je naveo da ga je Arsić više puta okarakterisala kao „kapitalistu, novog feudalca i tajkuna“: „Apelacioni sud je cenio da se količina kapitala i zemljišta koje poseduje tužilac mogu uzeti kao činjenični osnov za ‘kapitalistu’ i ‘feudalca’, ali da termin ‘tajkun’ ima negativnu konotaciju, jer asocira na ‘nepošten način sticanja bogatstva’“.
Aktivisti čekaju odluke suda u procesima koji se vode po preostale dve žalbe.
I.K.
