Svake godine, najmanje 40 miliona žena doživi dugoročne zdravstvene probleme izazvane porođajem, pokazuju podaci studije objavljene u The Lancet Global Health krajem prethodne godine.
Rad je deo posebne serije o zdravlju majki, i u njemu se pokazuje da postoje postnatalna stanja koja traju mesecima ili čak godinama nakon porođaja. „To uključuje bol tokom seksualnog odnosa (dispareunija), koji pogađa više od trećine (35 odsto) žena nakon porođaja, bol u donjem delu leđa (32 odsto), analnu inkontinenciju (19 odsto), urinarnu inkontinenciju (8-31 odsto), anksioznost (9 -24 odsto), depresija (11-17 odsto), bol u perineumu (11 odsto), strah od porođaja (tokofobija) (6-15 odsto) i sekundarna neplodnost (11 odsto).“
Druga stanja koja se javljaju kao posledica porođaja su ređa, navode autori rada, ali i dalje imaju ozbiljne posledice po zdravlje i dobrobit žene. „Ova stanja uključuju prolaps karličnih organa, posttraumatski stresni poremećaj, disfunkciju štitne žlezde, mastitis, povredu nerva, psihozu, vensku tromboemboliju“ i tako dalje.
Većina podataka o prevalenci ovih stanja dolazi iz zemalja sa visokim dohotkom sa zdravstvenim sistemima sa dobrim resursima, tvrde autori rada na sajtu Lancet, i dodaju da su podaci o populaciji iz zemalja sa niskim i srednjim prihodima oskudni, osim za postporođajnu depresiju, anksioznost i psihozu.
Dostupne smernice, prilagođene pre svega zemljama sa visokim prihodima, kažu autori, „naglašavaju važnost kvalitetne nege pri rođenju, sistematskih kliničkih procena, skrininga posle porođaja da bi se identifikovale one koje su u opasnosti, i brzog lečenja.“ Da bi se sveobuhvatno radilo na poboljšanju zdravlja porodilja potrebne su šire i sveobuhvatnije mogućnosti zdravstvenih usluga koje bi trebalo da se traju duže od šest nedelja nakon porođaja i da obuhvate multidisciplinarne modele nege, jedan je od osnovnih zaključaka ove studije.
Autori rada pozivaju na veće prepoznavanje ovih uobičajenih problema u sistemu zdravstvene zaštite, od kojih se mnogi javljaju izvan tačke u kojoj žene obično imaju pristup postnatalnim uslugama. Efikasna nega tokom trudnoće i porođaja je takođe ključni preventivni faktor, tvrde oni, za otkrivanje rizika i sprečavanje komplikacija koje mogu dovesti do trajnih zdravstvenih problema nakon rođenja, prenosi SZO.
„Mnoga stanja posle porođaja uzrokuju značajnu patnju u svakodnevnom životu žena dugo nakon rođenja, kako emocionalno tako i fizički, a ipak su u velikoj meri nedovoljno cenjena, nedovoljno priznata i nedovoljno prijavljena“, rekla je dr Paskal Alotej, direktorka za seksualno i reproduktivno zdravlje i istraživanje pri SZO u decembru prošle godine. „Tokom svog života, i nakon majčinstva, ženama je potreban pristup nizu usluga koje pružaju zdravstveni radnici koji slušaju njihove brige i zadovoljavaju njihove potrebe – tako da ne samo da prežive porođaj već mogu da uživaju u dobrom zdravlju i kvalitetu života.”
Ovaj serijal istraživanja pozvao je na veću pažnju dugoročnog zdravlja žena i devojčica – posle i pre trudnoće. Prema njegovom uvodnom tekstu, potreban je holistički pristup za smanjenje smrtnosti majki, fokusirajući se ne samo na njihove neposredne biomedicinske uzroke, već i na složenu interakciju širih društvenih, ekonomskih i ekoloških uslova koji utiču na zdravlje žena, uključujući i rasnu i rodnu nejednakost. kao ekonomski kontekst, ishranu, sanitarne uslove, rizike po životnu sredinu ili izloženost nasilju i sukobima.
Nedostatak pažnje na takva fundamentalna pitanja objašnjava zašto 121 od 185 zemalja nije uspela da značajno napreduje u smanjenju smrtnosti majki u poslednje dve decenije, tvrdi ovaj list a prenosi SZO.
Kao nastavak ovih istraživanja, Svetska zdravstvena organizacija i Specijalni program UN-a za ljudsku reprodukciju (HRP) su pokrenuli novu seriju o nezi majki i novorođenčadi za pozitivno iskustvo postnatalne nege u BMJ Global Health sa šest članaka koji govore o važnosti razumevanja žena, perspektive roditelja i zdravstvenih radnika i zagovaraju pristup zasnovan na pravima za jačanje kvalitetne postnatalne nege, za svaku ženu i novorođenče, svuda, navodi SZO.
Ovi tekstovi se mogu koristiti u lokalnim kontekstima kako bi se radilo na stvaranju okruženja podrške za visokokvalitetnu postporođajnu negu povezujući ove napore sa obavezama iz osnovnih ljudskih prava, tvrdi SZO.
„Da bi se poboljšali ishodi zdravlja majki i novorođenčadi, kritične oblasti kojima se treba pozabaviti uključuju obezbeđivanje pristupa registraciji rođenja, informacijama i uslugama o planiranju porodice, podršci dojenju, plaćenom porodiljskom odsustvu i porodičnim beneficijama ili štetnog marketinga zamene za majčino mleko“, jedan je od zaključaka ove organizacije.
I.P.
