Kako kažu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine tema ovogodišnjeg Svetskog dana kontracepcije je „Moć opcija“, koja osvetljava ključnu ulogu koju izbor kontracepcije igra u osnaživanju pojedinki da preuzmu kontrolu nad svojim reproduktivnim zdravljem.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, 214 miliona žena iz zemalja u razvoju ne koriste nikakvu metodu kontracepcije i imaju nezadovoljenu potrebu za modernom kontracepcijom. Upotreba modernih metoda kontracepcije sprečila bi 308 miliona neplaniranih trudnoća, dok bi ispunjavanje svih nezadovoljenih potreba žena za modernim metodima kontracepcije sprečilo dodatnih 67 miliona neželjenih trudnoća na godišnjem nivou, te da oko 15 miliona adolescenata koristi neku od modernih metoda kontracepcije, dok 23 miliona adolescenata ima nezadovoljenu potrebu za modernom kontracepcijom i stoga su pod povećanim rizikom od neželjene trudnoće, navodi Institut za javno zdravlje Vojvodine.
Kako navodi Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu, u Republici Srbiji stanovništvo pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije, a zbog njihove nedovoljne efikasnosti često se suočava sa neželjenom trudnoćom i pribegava indukovanom abortusu. Kako se navodi na sajtu ovog zavoda u 2022. godini bilo je zvanično 3609 abortusa, ali se pretpostavlja da je, nezvanično, bilo značajno više od ovog broja.
„Prema rezultatima Istraživanja zdravlja stanovnika Srbije, sprovedenog od strane Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, 2019. godine, dve petine žena uzrasta od 15 do 49 godina (40,4%), koje su bile seksualno aktivne u posmatranom periodu koristila je neko od kontraceptivnih sredstava ili metoda – pilulu, intrauterinu spiralu, hormonsku injekciju, hormonski implantat, dijafragmu, penu ili gel, ženski ili muški kondom, žensku ili mušku sterilizaciju. Procenat žena iste dobne grupe, udate ili žive u vanbračnoj zajednici, koje su koristile kontraceptivna sredstva je manji i iznosio je 34,8%“, navodi se.
Nepouzdane metode kontracepcije koje podrazumevaju neplodne dane, prekinut odnos, pilule za „dan posle“, kažu u svom saopštenju u Gradskom zavodu, koristilo je 17,1% žena uzrasta od 15 do 49 godina dok su žene uzrasta od 15 do 34 godine značajno ređe koristile nepouzdane metode kontracepcije.
Od ukupnog broja žena uzrasta od 15 do 49 godina, 1,1% je imalo namerni prekid trudnoće (0,9% devojaka uzrasta od 15 do 19 godina). Namerni prekid trudnoće je u većem procentu bio zastupljen kod žena nižeg obrazovanja.
„Posmatrajući podatke iz Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji 2019, sprovedenog od strane Republičkog zavoda za statistiku i UNICEF-a, među modernim metodima kontracepcije najviše se koristi kondom za muškarce (15,1%), mnogo ređe kombinovana oralna kontracepcija (3,0%), intrauterini ulošci (2,6%), sterilizacija žene (0,6%) dok se uopšte ne koriste dijafragma, spermicidi, progestagenska oralna kontracepcija, depo-injekcioni preparati, implanti i voljna sterilizacija muškarca. Među tradicionalnim metodima dominira metod prekinutog snošaja (31,4%), dok je metod izbegavanja odnosa u „plodnim danima” i ostale „prirodne metode” koristilo 9,5% ispitanica. Nijedan metod kontracepcije nikada nije koristilo 37,7%“, kaže se u saopštenju.
Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, navode na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje, koje podrazumeva da je ljudima omogućeno da ostvaruju bezbedne seksualne odnose na zadovoljstvo oba partnera, da ne doživljavaju prinudu i nasilje, da ne strahuju od infekcija i trudnoće, kao i da mogu da kontrolišu plodnost na način koji ne izaziva nepovoljne ili opasne posledice, dok je planiranje porodice izuzetno je važno pitanje javnog zdravlja i sa individualnog i sa šireg društvenog aspekta jer omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja.
U Republici Srbiji ne postoji seksualno obrazovanje koje je dostupno u sistemu obrazovanja a koje bi omogućilo mladima da dobiju sve proverene i adekvatne informacije o reproduktivnom zdravlju, kontracepciji, nezi i brizi, pravima i načinima da se ona ostvare.
Podsetimo, podaci iz prošlogodišnjeg Atlasa kontracepcije koji je predstavio evropski parlamentarni forum za seksualna i reproduktivna prava su pokazali da Srbija ulaže manje od ostalih zemalja u dostupnost kontracepcije u okiru javnog zdravstvenog sistema. Takođe je Atlas pokazao da Srbija nema programe ni za mlade ni za osetljive grupe. Podaci pokazuju da je savetovanje o kontracepciji dostupno u Srbiji na sličnom nivou kao i u ostalim zemljama. Pokazalo se da država ne radi dovoljno na informisanju građanki i građana, jer su informacije o kontracepciji dostupne samo na sajtovima nevladinog sektora, te nema dovoljno dostupnih informacija o kontracepciji i njihovim troškovima.
Autonomni ženski centar je u cilju povećanja dostupnosti kontracepcije, a na inicijativu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, krajem juna 2022. godine podneo predlog da Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) poveća broj oralnih kontraceptivnih sredstava koji se izdaju na teret zdravstvenog osiguranja, što je u skladu sa preporukama CEDAW Komiteta Republici Srbiji iz 2019. godine.
Kako su tom prilikom navele iz AŽC, kontracepcija je praktično nedostupna velikom broju mladih, posebno onima koji finansijski zavise od svojih roditelja i koji za kontracepciju moraju da izdvoje ne tako simbolične novčane iznose. Upravo iz tog razloga se kao najčešći način izbegavanja neželjene trudnoće koristi praksa prekinutog snošaja, što mlade nikako ne štiti od polno prenosivih bolesti ali i trudnoće.
I.P.
