Protest stranih radnika ispred sedišta Beograda na vodi
„Nismo primili platu tri meseca.“
„Nismo primili platu tri meseca.“
„Nismo primili platu tri meseca.“
„Nismo primili platu tri meseca.“
Autoritarna vlast ume da se dohvati demokratskih praksi i da ih prilagodi potrebama vlastitog legitimisanja.
Autoritarna vlast ume da koristi demokratske prakse da bi sebi pibavila legitimet.
Na današnji dan 2014. godine organizovana je „Operacija šlauf“.
U zgradi uprave grada Beograda danas je održana javna prezentacija ekperata o izgradnji gondole na Kalemegdanu.
Ukratko rečeno, uslovi su katastrofa.
Ukratko rečeno, uslovi su katastrofa.
Razlozi alarmantnog stanja u sektoru kulture po pitanju muzealizacije i zaštite kulturnog nasleđa postaju očigledniji kada se sagledaju u svetlu investitorskog urbanizma, istorijskog revizionizma i tržišnom logikom vođene gradske kulturne politike.
Gašenjem glavne železničke stanice u Beogradu teret servisivanja železničkog transporta je prebačen na druge stanice znatno skromnijih kapaciteta. Međutim, uz nezadovoljavajući kapacitet te stanice nisu ni adekvatno umrežene u sistem gradskog prevoza, što povećava troškove transporta, a institucije glavnog grada čini još udaljenijim za sve stanovnike Srbije.
Prema postojećim planovima projekat „Beograd na vodi“ će biti krunisan muzejom Srpskog srednjeg veka i postati dom spomeniku Stefanu Nemanji. Za ovakvo istorijsko utemeljenje investitorske otimačine vlast je već potrošila milion evra.
Prema postojećim planovima projekat „Beograd na vodi“ će biti krunisan muzejom Srpskog srednjeg veka i postati dom spomeniku Stefanu Nemanji. Za ovakvo istorijsko utemeljenje investitorske otimačine vlast je već potrošila milion evra.
Juče je održan protest protiv izmeštanja železničke stanice iz centra grada.
Zbog širenja projekta Beograd na vodi preduzeta je akcija izmeštanja migranata sa prostora u magacinima između autobuske i željezničke stanice u kampove diljem Srbije. Tom akcijom rukovodio je Komesarijat za izbjeglice Srbije. Predstavnici tog državnog tela su zapretili deprotacijama migrantima koji su se usprotivili izmeštanju. Na otpor protiv nasilnog čina izmeštanja i rušenja skovtiranih magacina pozvala je solidarna mreža No border kolektiv, čije saopštenje prenosimo u neznatno skraćenom obliku.
Nakon intervjua koji je za Krik dala Marija Mali, politička pozicija njenog bivšeg supruga je ozbiljno uzdrmana.
Na prostoru između dva naprometnija putnička terminala u Beogradu, železničke i autobuske stanice, svakodnevno boravi do 1300 izbeglica i migranata.
Danas je u Beogradu održan još jedan protest inicijative Ne davimo Beograd ne kojem je prisustvovalo više hiljada ljudi.
Solidarnom akcijom na koju je pozvala inicijativa Ne davimo Beograd, nekoliko desetina građana i građanki je danas u beogradskom naselju Bara Venecija sprečilo iseljavanje porodice Timotijević i rušenje njihove kuće.
Otpor projektu Beograd na vodi, je kroz akcije koje organizuje inicijativa Ne da(vi)mo Beograd doveo do najmasovnijih protesta u poslednjih petnaest godina. I dok masovnost, ali i nejasnoće u političkoj artikulaciji protesta pozivaju na dalje analize i pokušaje usmeravanja pokreta, i dok je mogućnost politizacije protesta i dalje otvorena (ali i sasvim neizvesna), jedno je sasvim sigurno – ona se može desiti samo jasno levom politizacijom. Vidimo se na protestu!
Aktivističke grupe koje se bave biciklizmom postaju sve vidljivije u javnosti. Nažalost, zanemarujući nužnost sistemskih promena ova udruženja svojim delovanjem često završe samo kao simbol navodne participacije građana u rešavanju problema. Istovremeno, iza aktivnosti kojima pokušavaju da reše probleme “urbanog” biciklizma ostaju nereflektovane klasne razlike te tako potrebe velikog broja biciklista koji se ne pronalaze u njima ostaju po strani.
Juče su aktivisti inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ izveli protestnu akciju na konferenciji „Uputstva za humani grad“ na Mikser festivalu okačivši transparent pod nazivom „Beograd na vodi prevara“. Aktivisti su kritikovali učešće gradskog arhitekte na ovom programu i zahtevali su njegovu ostavku. Paradoksalno, time je ovogodišnji poziv festivala na prepoznavanje “svoje tačke pucanja” dobio zanimljiv obrt. Ovom prilikom prenosimo tekst povodom prošlogodišnjeg Mikser festivala koji govori o nemogućnosti pružanja bilo kakve “održive utopije” već isključivom nastavku “neizdržive” eskploatacije radnika, javnih dobara i fondova.
Promovisanje projekta “Beograd na vodi”, uz obećanja o angažovanju građevinske industrije, broju novih radnih mesta te obimu investicija, za vlast u Srbiji predstavlja jednu od glavnih uzdanica politike kojom se održavaju na položajima. Tako i specijalni zakon o “Beogradu na vodi” zaobilazeći postojeću regulativu u potpunosti favorizuje privatne interese nasuprot interesu društva u celini.
Konflikti gradskih vlasti i građana inicirani projektima preuređenja javnih prostora nikada se ne dešavaju bez razloga a osnov za ove sukobe se uglavnom krije iza problema netransparetnog donošenja odluka ili emocija ka starim gradskim stablima. Preuređenje gradova vođeno neoliberalnom logikom stvara uslove za razvoj isključivo privatnog biznisa dok se paralelno dešava nestajanje javnog i svima dostupnog prostora, što dovodi i do klasne segregacije stanovništva.
Transformacija gradova iz mesta proizvodnje u mesta potrošnje podrazumeva i niz legislativnih odluka koje ne samo da legitimišu nego i doprinose tim promenama. Tako i poslednje izmene Generalnog urbanističkog plana Beograda jasno oslikavaju promene u funkciji urbanističkog planiranja putem kojih grad postaje mesto potrošnje za globalne i lokalne elite koje bi opsluživalo stanovništvo lišeno nekadašnjih mesta proizvodnje a time i bez mogućnosti sopstvene reprodukcije.
Izmenama Generalnog urbanističkog plana Beograda, o kojima će se diskutovati na javnoj sednici 22. jula, gradske i državne vlasti ubrzano stvaraju uslove za realizaciju megalomanskog investitorskog projekta „Beograd na vodi“. Dok se obećava uključenje Beograda na listu globalnih gradova, pretvaranje u turistički i poslovni centar Evrope, zapravo se dešava deregulacija procedura u korist investitora, kao i dalja rasprodaja javne imovine i degradacija radničkih prava.
Izmenama Generalnog urbanističkog plana Beograda, o kojima će se diskutovati na javnoj sednici 22. jula, gradske i državne vlasti ubrzano stvaraju uslove za realizaciju megalomanskog investitorskog projekta „Beograd na vodi“. Dok se obećava uključenje Beograda na listu globalnih gradova, pretvaranje u turistički i poslovni centar Evrope, zapravo se dešava deregulacija procedura u korist investitora, kao i dalja rasprodaja javne imovine i degradacija radničkih prava.