Gojković je istakla da ozbiljnost ovog problema, koji pogađa sve zemlje, potvrđuje statistika da je samo u ovoj godini 28 žena u Srbiji izgubilo život u partnerskom i porodičnom nasilju, dok je u poslednjih deset godina ubijeno više od 300 žena.
„Tome mora da se stane na put. Država je u prethodnom periodu uradila mnogo po pitanju zakonodavnog i strateškog okvira i jačanja međuresorne koordinacije, što je preduslov za efikasno postupanje i saradnju svih nadležnih resora i pružanje najadekvatnije podrške žrtvama nasilja. Neophodan je dalji rad na prevenciji, a od neprocenjivog značaja u zajedničkoj borbi protiv problema rodno zasnovanog nasilja je doprinos obrazovnog sistema i zato moramo da radimo više na edukaciji mladih ali i šire zajednice“, rekla je Gojković.
O zakonodavnim okvirima i edukaciji mladih
Kako ste ranije mogli da čitate na Mašini, femicid u Srbiji nije definisan kao posebno krivično delo, što znači da ni sudovi ne vode posebnu statistiku. Preko pola femicida nije kvalifikovano kao teško ubistvo, zbog čega su bile izrečene niže kazne.
Osim toga, sam broj izvršenih femicida je izuzetno teško ustanoviti, usled nejasnih definicija, izvora i metoda prikupljanja podataka, kao i nepostojanja zvanične i javno dostupne evidencije istih.
„Činjenica je da pre nego se desi femicid, žene trpe razne oblike nasilja. Ne možemo govoriti o ostvarenoj rodnoj ravnopravnosti i dobrobiti žena i devojčica, sve dok određeni broj građanki naše zemlje trpi nasilje i u riziku je od femicida“, zaključila je Gojković.
I zaista ne možemo govoriti o rodnoj ravnopravnosti kada je samo na teritoriji Vojvodine od januara ove godine evidentirano 212 slučajeva fizičkog nasilja, 333 slučaja psihičkog nasilja, 97 slučajeva ekonomskog nasilja, 72 slučaja seksualnog nasilja, kao i 15 slučajeva digitalnog nasilja. Ista statistika kaže da u 98 odsto slučajeva žrtva poznaje počinioca, mahom i živi sa počiniocem, a u 96 odsto slučajeva počinilac je muškarac.
Što se edukacije mladih tiče, možemo samo da se prisetimo slučaja Aleksandre Čamagić i priče o proneveri miliona evra namenjenih u ove svrhe, ali i za podršku ženama i za sprečavanje nasilja.
Uloga medija
Potpredsednica Vlade ukazala je i na značajnu ulogu medija u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja i femicida.
„Mediji pored informativne imaju i ulogu kreiranja društvene svesti o pravilnom razumevanju, prepoznavanju i reagovanju na nasilje prema ženama i devojčicama“, navodi Gojković u saopštenju.
To je nešto sa čime se i REM mora složiti, naročito uzimajući u obzir sve kulturno-umetničke i obrazovne programe koji se omladini plasiraju, poput rijaliti programa, koji prema poslednjim podacima zauzima 39 odsto programske šeme Pinka, jedne od televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Da građani Srbije ne žele takav program, dokazano je višemesečnim protestima, nakon kojih je jedan od najgledanijih rijalitija „Zadruga“, samo dobio novo „elitno“ ruho. A dokle god isti ljudi i nefunkcionalni sistemi budu samo menjali ruho, ostaćemo daleko od rešavanja bilo kojeg od ovih problema u Srbiji.
A.G.A.
