Tekst je prvobitno objavljen na portalu Alarm. Prevod je nastao u okviru saradnje ELMO (East Left Media Outlet). Sa češkog prevela Reka Tišler.
Najrazorniji tornado do sada pogodio je Češku 24. jula. Južnomoravsko selo Hruški delimično je uništeno, još šest sela na jugu Moravske opustošeno, stižu informacije o povredama i smrti, hiljade ljudi izgubilo je krov nad glavom, struja je u pogođenim oblastima nestala, a neka mesta više podsećaju na slike iz područja uragana u SAD nego iz centralne Evrope.
U međuvremenu, nedavno objavljeni izvodi iz izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene, pripremljeni ove godine, upozoravaju nas da će se razorni efekti klimatske katastrofe osetiti mnogo ranije nego što smo mislili.
Ipak (uz nekoliko izuzetaka) češki mediji uopšte ne povezuju tornada u regionu Hodonjin (češ. Hodonín) sa klimatskim promenama, ili nas „smiruju“ izveštajima da ne postoji veza između klimatskih promena i povećane učestalosti tornada – posebno u oblastima u kojima ovaj prirodni fenomen nije uobičajen – jer za to još uvek nema dovoljno naučnih dokaza.
Sigurna Češka?
Kao školarku oduvek su me učili da je Češka jedna od srećnih zemalja koja zbog svog geografskog položaja u umerenoj klimatskoj zoni ne mora da brine o većim prirodnim katastrofama. Sećam se kompjuterske igrice SimCity, koju sam kao dete igrala na prvim modelima kućnih računara, i kako su izgrađeni delovi grada redovno uništavani zemljotresom ili tornadom. Činilo mi se to egzotičnim i bila sam zahvalna što se to nama nikada ne može dogoditi. Međutim, sećam se i svoje fascinacije olujama. Kao dete doživljavala sam oluje kao fenomen ogromnih prirodnih sila koje se zaista mogu dobro poigrati sa čovečanstvom.
Zapadni mediji se temom klimatske krize, koja se vrtoglavim tempom produbljuje, bave dugoročno i u širokom spektru, dok se kod nas o posledicama klimatske katastrofe samo vrlo pažljivo raspravlja.
Za činjenicu da će jedan veliki razorni tornado jednog dana stići u Češku se pripremam već nekoliko godina. Sa napredovanjem klimatskih promena i sve češćim manifestacijama ekstremnih vremenskih prilika, koje se takođe brzo menjaju, bilo mi je jasno da će sve jače oluje sve češće dolaziti u obliku superćelija, a da mogu biti praćene tornadima. Na kraju krajeva, u septembru 2018. godine jedan takav razorni tornado prošao je na samo nekoliko stotina metara od kuće mog tasta u Otavi u Kanadi, gde su tako jaka tornada takođe neuobičajena.
Prisutnost tornada se menja
Činjenica da se učestalost ekstremnih vremenskih pojava sve više povećava i da se tornada sve više javljaju čak i tamo gde su se vrlo sporadično javljali može se videti, na primer, na veb-stranici Severe Weather Europe.
Neka naučna otkrića sugerišu da bi sa tornadima u izmenjenim klimatskim uslovima to moglo biti slično kao sa padavinama. Učestalost tornada se ne povećava u celini, međutim, menja se njihova raspodela u vremenu i prostoru. Kao što doživljavamo češće i duže periode suše, naizmenično sa naknadnim bujicama kiše, tako ima i više dana bez tornada, ali i dana kada se desi nekoliko njih odjednom. A menja se i njihova geografska prisutnost. Ponegde tornada zamiru – čak i u poznatoj „aleji tornada“ usred SAD – a negde drugde se povećavaju, na primer u Češkoj ili u već pomenutoj Otavi.
Iako naučnici još nemaju dovoljno podataka i dokaza o direktnoj vezi između klimatskih promena i povećane učestalosti tornada, sigurno je ne mogu isključiti. Međutim, ove veze su više verovatne nego što nisu.
Prema američkom klimatologu Kevinu Trenbertu (Kevin Trenberth), koji je ranije predvideo vezu između sve većeg intenziteta uragana u Atlantiku i klimatskih promena, glavna veza između tornada i planete koja se zagreva leži u osnovnoj nestabilnosti i uzgonu donjih slojeva vazduha.
Topliji i vlažniji uslovi povećavaju nestabilnost i uzgon vazduha. Zbog klimatskih promena, nisu samo okeani, već je i kopno toplije. Stoga se promene u prisutnosti i učestalosti tornada kao rezultat klimatskih promena sigurno ne mogu isključiti. Međutim, naučna saznanja, statistika i konkretni dokazi i zaključci u ovoj oblasti se tek formiraju.
Situaciju komplikuje činjenica da su napredne tehnologije korišćene za praćenje i evidentiranje pojave tornada i merenje njihovih svojstava čovečanstvu dostupne tek nekoliko decenija.
Istorijski zapisi o tornadima jednostavno nisu dostupni ili nisu uporedivi sa današnjom situacijom kada se više ne oslanjamo na puke iskaze očevidaca. Ipak, bila bi velika greška ne uviđati vezu sa klimatskom krizom, posebno u kontekstu Češke, koja je i dalje jedna od najvećih grešnica na svetu u pogledu zaštite klime i gde klima još uvek nije tema adekvatne političke rasprave.
Moramo biti bolje pripremljeni
Tragična situacija u regionu Hodonjin sama po sebi je prilično loša i malo ko želi da je dodatno pogorša svojim ionako teškim iskustvom prisećajući se katastrofalnih scenarija ovog klimatskog kolapsa. Međutim, mora se videti da medijsko uokvirivanje čitave katastrofe ostaje van konteksta globalnih trendova. Zapadni mediji se temom klimatske krize, koja se vrtoglavim tempom produbljuje, bave se dugoročno i u širokom spektru, dok se kod nas o posledicama klimatske katastrofe samo vrlo pažljivo raspravlja. I izveštavanje o događajima na jugu Moravske potvrđuje ovaj pristup.
Trenutno je, pre svega, neophodno uložiti sve napore da pomognemo ljudima u pogođenim oblastima, da pokažemo solidarnost i zajedništvo. Mnogi ljudi su izgubili krov nad glavom, neki čak i najmilije. Sada im je svima potrebna maksimalna podrška, i dobro je što je dobijaju od društva i političara. Međutim, kada se ova akutna faza završi, bilo bi prikladno početi mnogo više govoriti o klimatskoj krizi i njenim efektima na naš život. Možda i zato da bismo se u budućnosti mogli mnogo bolje pripremiti za takve prirodne katastrofe i konačno početi zaista da se bavimo klimatskom krizom.
