Đorđa Meloni je na mesto premijerke došla koristeći zapaljivu retoriku u kojoj je bilo mesta za otvorene simpatije prema fašizmu – ali ne i za prava žena. Pravo na abortus, je u Italiji zakonom omogućeno tek 1978, u smiraj progresivnosti dvadesetog veka i jedno je od prava za koje su levo i liberalno nastrojeni građani nakon izbora 2022. najviše strahovali.
Opravdane su i bojazni da će biti ograničen i onemogućen pristup medicinskim tehnologijama koje pomažu građanima koje pogađa neplodnost da postanu roditelji. „Ćerku smo dobili upotrebom donirane jajne ćelije, posle decenije lečenja. Plašim se da to više niko neće moći da oseti“, prokomentarisao je sagovornik Mašine iz Italije nakon dolaska Meloni na vlast.
Rastući uticaj Meloni u EU
Kako smo ranije pisali, Meloni je u međuvremenu ublažila nastup i time pridobila status „ozbiljne političarke“, poverenje i simpatije desnog centra u Evropskom parlamentu, postavši i veliki oslonac aktuelnoj šefici Evropske komisije, Ursuli fon der Lajen.
Očekuje se da bi Meloni nakon izbora za Evrospki parlament mogla da predvodi blok stranaka krajnje desnice, koji će u junu dobiti veću podršku nego ranije, a kojima je očekivano da se pridruži i Orbanov Fidesz (trenutno van klubova).
Utoliko je za čitav kontinent opasniji svaki napad na prava žena koji se dešava u Italiji, poput skorašnjeg, kada je kabinet Đorđe Meloni odobrio meru da se aktivistima protiv abortusa – odnosno protiv prava žena – omogući pristup klinikama u kojima se žene obaveštavaju o abortusu.
Činjenica da italijanska desnica ponovo koristi prava žena kao boksersku vreću da sebi digne rejting pred izbore za EP ne umiruje preterano.
Mera će se finansirati iz sredstava za postpandemijski oporavak?!
Da stvari budu zaumnije, mera je deo paketa inicijativa koje će se finansirati sredstvima EU namenjenim za postpandemijski oporavak, čiji je Italija najveći korisnik, piše Gardijan. Kako se dodaje, paket je 16. aprila iznet pred Donji dom na glasanje o poverenju, a očekuje se da će komotno proći i u Senatu.
Ova mera se nadovezuje na mere koje je već usvojilo nekoliko regija predvođenih desnicom, podržavajući interesne grupe da se infiltriraju u klinike za konsultacije koje ženama izdaju sertifikat o nameri da prekinu trudnoću, piše Gardijan. Kako se dodaje, neke regije, kao regija Marke, koju vodi stranka (premijerke) Meloni Braća Italije (Fratelli d’Italia), su ograničile i dostup piluli za prekid trudnoće.
Zakonom 194. Meloni je bećala da neće menjati sam zakon o abortusu, poznat kao Zakon 194. „Međutim, pristup bezbednim abortusima u Italiji je sve teži zbog velikog broja ginekologa koji iz moralnih ili verskih pobuda odbijaju da prekinu trudnoću. Prema podacima Ministarstva zdravlja iz 2021. godine, oko 63% ginekologa odbija da izvede taj zahvat“, navodi britanski list.
Aktivisti protiv abortusa kažu da ne žele u klinike
Zamenik premijerke Antonio Tajani je meru opravdao rečima da „ne smemo da kriminalizujemo one koji su protiv abortusa“ i dodao „Verujem da je ispravno da se svako ponaša u skladu sa svojim uverenjima i savesti”.
Liderka Demokratske partije levog centra (PD) Eli Šlajn, je, međutim, prokomentarisala da je ta mera „teški napad na slobodu žena“, dok je Silvija Rođani iz iste partije rekla: „Desno krilo nastavlja da pokazuje svoju nostalgičnu prirodu i mračnjačku i patrijarhalnu viziju pokušavajući, na svaki način, da nagrize prava žena. To je sramotno”. Poslanici Pokreta Pet zvezdica (Movimento 5 Stelle) su izjavili da je Italija „izabrala korak unazad”.
Kako izveštava Gardijan, portparol udruženja „Pro Vita & Famiglia“ (Za život i porodicu), najveće italijanske organizacije protiv abortusa Jakopo Koge je pre glasanja rekao italijanskim medijima da ta grupa nema nameru da ulazi u klinike za konsultacije za abortus, ali da konsultativne klinike treba da se „vrate svojoj prvobitnoj funkciji pomoći ženama da pronađu konkretne alternative abortusu”.
Abortus je nebezbedan samo kada je zabranjen
„Abortus je uobičajena zdravstvena intervencija i bezbedan je kada se sprovodi prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije na način koji odgovara starosti trudnoće i od strane medicinskog osoblja“, navodi se u skorašnjem Izveštaju Specijalnog programa Ujedinjenih nacija za istraživanje, razvoj i istraživačku obuku u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja.
Međutim, kako ste mogli da čiatte u Mašini, procenjuje se da je oko 45 odsto svih abortusa nebezbedno, a 97 odsto od tih nebezbednih abortusa se dešavaju u zemljama u razvoju u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Kriminalizacija abortusa i nedostatak pristupa medicinskim uslugama, bilo da su kriminalizovane ili ne, uskraćuje ženama pravo na izbor i povećava broj nebezbednih abortusa, navodi se u Izveštaju.
„Prema podacima iz ovog Izveštaja, bezbedni abortusi spašavaju živote. Nasuprot tome, navodi se, zabrane pristupa kvalitetnoj nezi i pristupu abortusu dovode u opasnost živote žena i devojčica i a krše njihova ljudska prava, kao što su pravo na privatnost, dostojanstvo i telesnu autonomiju“, pisali smo: “Čak i ako abortus nije zabranjen, nedostatak podrške i ograničavanje pristupa bezbednoj medicinskoj nezi kada je u pitanju abortus takođe predstavljaju rizik za žene i devojčice koje žele da prekinu trudnoću, navodi se u Izveštaju”.
Desnica ne želi bolje okolnosti za porodice
Desničari odbijaju da uvaže činjenicu da pravo na bezbedan i legalan željeni prekid trudnoće ne predstavlja „samo“ pravo žena da ne rađaju decu i tačka. Moralna panika koju desnica proizvodi podrazumeva ideju da postoji ogroman broj žena koje ne žele da budu roditelji, a koje će nekako ubediti sve žene na svetu da nemaju decu, i onda je ljudskoj vrsti (a, što je desničarima važnije, etniji) kraj.
Ono nesumnjivo jeste i pravo žena da nemaju decu ako ne žele i tačka, ali je u praksi i realnosti za većinu pravo da trudnoću ne nastave u nepovoljnim okolnostima – kada za to nemaju emotivnih ili finansijskih uslova, kada su silovane, kada je fetus bolestan ili im trudnoća ugrožava zdravlje, kada žele da se posvete deci koju su već rodile. Ono je, kako su žene isticale od početka 20. veka, i pravo žena da imaju biološko potomstvo u boljim okolnostima. Kako je pisala Ursula Le Gvin:
„Ali mogu da vam kažem kako je to sada za mene. Ovako: da sam napustila koledž i odustala od školovanja, da sam zavisila od roditelja tokom trudnoće, porođaja i gajenja malog deteta, dakle sve dok ne bih našla bilo kakav posao i stekla neku vrstu nezavisnosti za sebe i dete, da sam uradila sve ono što bi ljudi koji traže zabranu abortusa želeli da sam uradila, ja bih rodila dete njima, protivnicima abortusa, vlastima, teoretičarima, fundamentalistima; rodila bih dete za njih, njihovo dete.
Ne bih rodila svoje prvo, ni svoje drugo, ni svoje treće dete. Ne bih rodila svoju decu“.
Ravnopravnije, prosperitetnije i mirnije društvene okolnosti nisu ono što desnica zaziva. Tvrdeći da rade u korist života i porodice, konzervativci rade protiv njih.
I.K.
