Više hiljada građana okupilo se u u Pionirskom parku u Beogradu, gde su im se obratili predstavnici organizatora, stručnjaci i javne ličnosti. Nakon govora, građani su se u protestnoj koloni zaputili ka Brankovom mostu, koji su blokirali dva sata.
Širi spisak zahteva pokreta „Ekološki ustanak“ ostao je nepromenjen od aprilskog protesta i obuhvata zahteve za poštovanjem Ustava i zakona Republike Srbije, strožu kontrolu zagađivača i devastatora životne sredine u svim aspektima, njihovo sankcionisanje, te uvažavanje potrebe da se zaštite voda, vazduh, živi svet i prirodni resursi prilikom izrade planskih i strateških dokumenata.
Glavni zahtev protesta „Ustanak za opstanak“ bio je prekid poslovanja države i lokalnih samouprava sa rudarskom kompanijom Rio Tinto. Reč je, stoga, kao što je i bilo najavljeno, najpre data stručnjacima i predstavnicima organizacija za zaštitu prirode iz Jadra.
Akademik Nenad Gozdić je, tako, podsetio okupljene da Rio Tinto planira da koristi deset vagona, odnosno sto tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno. Po njegovoj oceni, ova kompanija „ne haje ni za ekologiju ni za tehnologiju i bavi se isključivo propagandom“.
Po mišljanju dekana Šumarskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Ratka Ristića javnosti se plasira lažna slika o značaju projekta rudarenja litijuma za srpsku privredu. On je napomenuo da Rio Tinto nema reference da se bavi litijumom, jer su do sad rudarili druge rude. Takođe je izjavio da dve najveće kineske kompanije koje proizvode baterije planiraju proizvodnju baterija na bazi natrijuma i grafena, dok se u Nemačkoj razvija tehnologija dobijanja litijuma iz vode. Opasnosti su, sa druge strane velike:
„Ako pustimo Rio Tinto u dolinu Jadra biće zbrisan biodiverzitet i ugroženo 50 kulturnoistorijskih lokaliteta i arheoloških nalazišta.“
Ristić je naglasio da najviše poražava to što strana multinacionalna kompanija ima akcioni plan za raseljavanje stanovništva, ocenivši da „strane kompanije Srbiju vide kao resursnu oblast u kojoj je država slaba a strani investitori rade šta hoće“. On je upozorio i na to da su pored Loznice od sličnih projekata ugroženi Valjevo, Požega, Jagodina, Rekovac i ko zna koliko naselja u kojima su izdata prava za istraživanje litijuma.
Zlatko Kokanović, poljoprivrednik i predstavnik udruženja Ne damo Jadar, se zapitao za koliki novac vlast prodaje dedovinu građana:
„Sto hiljada litara mleka proizvedem godišnje. To je težak, mukotrpan posao, a država hoće i to da nam oduzme. Kada smo ih pitali da li je veća korist od poljoprivrede ili rudne rente oni nisu znali da nam odgovore.“
Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta Odbranimo reke Stare planine je okupljene pozvao na minut ćutanja za hiljade preminulih od zagađenja vazduha i za sve naše nestale reke, nakon čega je ponovio da su se građani danas okupili prvenstveno da bi se usprotivili Rio Tintu:
„Okupili smo se ovde da kažemo ‘Ne!’ onima koji umesto malina i meda nude koncentrovanu sumpornu kiselinu. Ko to truje Srbiju: Linglong, Ziđin, Rio Tinto? Ili neko otrovniji?“, zapitao se Jovanović i dodao:
„Mi sad imamo jedan dodatni zahtev, a to je da Vlada Republike Srbije i Zorana Mihajlović momentalno ponište sve obaveze prema Rio Tintu.“
Glumica Svetlana Ceca Bojković je rekla da ne smemo dozvoliti da Srbija postane deponija za tuđe prljave industrije:
„U ime čega? U ime profita? Onima koji vode zemlju profit je zamenio boga. Neka ovaj skup bude početak. Neće se ovo lako završiti, ali ne smemo odustajati. Ne smemo!“
Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju se nadovezala na govor Svetlane Bojković, iznoseći da se broj deponija u Srbiji povećao sa 1000 na 3000 i ocenivši da se pretvaramo u deponiju evropskog i azijskog smeća.
Okupljenima su se obratili i meštani Pranjana i Dobrinje, te predstavnici pokreta Odbranimo reke Stare planine.
Radomir Lazović iz pokreta Ne davimo Beograd je najpre iskazao divljenje i poštovanje prema svima koji se bore za svoje parkove, šume i reke, ali i upozorio na to da živimo u strašno nezdravom okruženju:
„Kriminalci koji su okupirali našu državu guraju nam reke u cevi, otimaju zemlju, privatizuju obale, seku šume, uništavaju parkove, ubijaju Srbiju! A zašto? Zbog profita, zbog para, zbog lažnih investicija! Nisu to investicije, to su dilovi, to su nameštaljke“, rekao je Lazović.
Nebojša Zelenović iz stranke Zajedno za Srbiju se zauzeo za jedinstvo građana u nastojanju da se stvari menjaju na bolje, navodeći iskustvo Šapca, u kom je izgrađen prečistač za otpadne vode. On je pozvao na borbu za ekologiju i elementarnu slobodu.
Đorđe Miketić iz inicijative Srce grada je rekao da treba razbiti prevaru da je apolitičnost nešto dobro:
„Apolitičnost je kad neko bije ženu, a ti ne uradiš ništa; kad te država vara, smanjuje penzije i plate, a ti samo slegneš ramenima kao rob; kad mahinacijama iseljavaju siromašne, a ti srećan što nisi ti; kada tajkunov sin pregazi dete na pešačkom, a ti nastaviš da gledaš njegov kanal; kada novinare šikaniraju, batinaju i pale im kuće, a ti misliš – šta mu je trebalo da ih izaziva.“
Okupljenima se nakon šetnje ka Brankovom mostu obratio i Miloš Baković Jadžić iz Političke platforme Solidarnost. On je poručio da ekološki problemi nisu nikakav luksuz i hobi dokolica bezbrižnih judi koji žive u zemlji izobilja i blagostanja.
„Ekološki problemi su osnovni životni problemi. Moramo da budemo još brojniji i borbeniji da bi nas uzeli za ozbiljno kada im kažemo da je naše i zdravlje naše dece važnije od interesa investitora i velikih kompanija. Moramo da širimo ideju da su interes ljudi i interes prirode važniji od interesa profita“, izjavio je Baković Jadžić.
I.K.
