Uticaj digitalizacije na rad je dobar tamo gde su radnici zaštićeni

Evropski sindikalni institut (ETUI) je objavio istraživanje Agnješke Pjasne o uticaju digitalizacije na kvalitet poslova.

Robotizovana proizvodnja automobila u fabrici

Digitalizacija dramatično menja svet rada. Neki poslovi nastaju, dok drugi nestaju. Da li ćemo biti sve stručniji i bezbedniji na radu, ili nezaposleni beskućnici?

Na stolu su suprotstavljena tumačenja strukturnih promena kojima svedočimo i njihovih konsekvenci: dok jedni očekuju da digitalizacija skrati radno vreme i rastereti radnike, drugi upozoravaju na to da je racionalnije očekivati rast nezaposlenosti, uvećavanje „armije nezaposlenih“, produbljivanje nejednakosti i širenje siromaštva, kao i oružane sukobe.

U međuvremenu raste i znanje kojim o ovim procesima raspolažemo. Njemu doprinosi nedavno objavljeno istraživanje uticaja digitalizacije na kvalitet poslova, koje potpisuje starija istraživačica u Evropskom sindikalnom institutu (ETUI) Agnješka Pjasna (Agnieszka Piasna).

Njeni zaključci su odmereni, ali jasni. Digitalizacija je povoljna po radnice i radnike – ali samo tamo gde su oni zaštićeni institucionalnim aranžmanima.

šatori i baner frilensera ispred Skupštine Srbije
Protest frilensera; Foto: Marko Miletić / Mašina

Više efikasnosti za poslodavce: manje slobodnog vremena i zdravlja za frilensere

Rezultati istraživanja pružaju empirijsku osnovu za tvrdnje da trka za efikasnošću dovodi do rasta pritiska na radnike i radnice, odnosno da digitalizacija remeti postojeće režime organizovanja vremena radnika, kako to definiše autorka.

Ona se koncentrisala na dva tipa uticaja: s jedne strane, analizirala je kako na upravljanje radnim vremenom, raspodelu zadataka i intenzitet rada utiču kompjuterizovani sistemi i algoritmi. S druge, posmatrala je promene u ponudi poslova i resursa koji su dostupni radnicima usled digitalizovanja. Analiza je obuhvatila 27 država članica EU i oslanja se na podatke EWCTS-a (telefonske ankete o radnim pravima sprovedene u EU) za 2021. godinu.

Povećanje efikasnosti u raspodeli zadataka i performansama radnika „(S)e može postići tako što im se omogući pristup resursima, kao što su informacije ili alati, kako bi mogli brže da obavljaju svoje zadatke, ali i efikasnijim određivanjem vremena i raspodelom zadataka. Radne aktivnosti se mogu podeliti na male vremenske intervale, koji se zatim dodeljuju u realnom vremenu kako bi se precizno uskladilo vreme izvršenja zadatka sa osobljem“.

Drugim rečima, vi ste sada radnica koja žonglira sa sve više loptica, a softver je zaključio da bi za efikasnost sistema bilo odlično da, uz to što ih održavate u vazduhu, sve brže spuštate one koje su kod vas i uzimate nove. Ako nemate od čega da živite slobodno uzmite po četvrtinu loptice i spajajte ih dok lete.

Usitnjavanje zadataka, odnosno fragmentiranje radnog procesa i smanjivanje „praznog hoda“, staro je bar koliko i industrija. U svakoj fazi automatizacije rada o njoj su se vodile slične debate i izbacivale optimistične i pesimistične procene. Ipak, napredak računarskih i telekomunikacionih tehnologija je dramatično povećao razmere mogućnosti dodeljivanja zadataka raspoloživim radnicima i učinio to ekonomski isplativim u velikim razmerama, naglašavaju iz ETUI-ja: „Vreme dodeljeno za obavljanje svakog zadatka može se dodatno smanjiti, ograničavajući sve pauze, zastoje ili pomoćne aktivnosti, čime se dodatno povećava efikasnost“.

Očekivano, upotreba kompjuterskih sistema za spajanje zadataka koje treba izvršiti sa dostupnom radnom snagom – u postojećim uslovima, barem – dovodi do toga da se radno vreme produžava nauštrb slobodnog. Poslodavci su u prilici da plaćeni rad svedu na minimum, a radnici su primorani da obezbeđuju pouzdanost ponude radne snage tako što produžavaju svoju dostupnost, naglašava autorka istraživanja.

Analizom je utvrđeno da upotreba kompjuterizovanih sistema za alociranje zadataka dostupnim radnicima „na mreži“ ritam rada čini nepredvidivim, užurbanim i intenzivnim. Intenziviranje rada se primećuje u svim sektorima, ali je u EU najizraženije u građevinarstvu, proizvodnji i zdravstvu.

Protest dostavljača Wolta
Protest dostavljača Wolta; Foto: Mašina

Autonomije ima tamo gde ima radnih ugovora

Uvreženo je mišljenje da tehnološki napredak povećava potražnju za kvalifikovanijom radnom snagom, te da ima i povratno pozitivno dejstvo na radnu snagu. U istraživanju se kao ilustracija takvog mišljenja citira jedna izjava da: „Sticanje kvalifikacija generalno osnažuje radnike, a kvalifikovaniji rad ima tendenciju da bude autonomniji“.

O tome da ove teze ne važe na globalnom Jugu, a da se većina istraživanja kojima se one argumentuju, avaj, fokusiraju na razvijene, odnosno zemlje globalnog Severa, već ste mogli da čitate u Mašini. Iako je i istraživanje ETUI-a jedno od onih koje analizira pre svega razvijene i bogate zemlje, i ono pokazuje da stvari nisu tako ružičaste kao što se, recimo, predstavljaju u predizbornim programima.

Istraživanje tako opovrgava tezu da digitalizacija obavezno povećava autonomiju radnica i radnika, odnosno njihovu slobodu da planiraju radne aktivnosti, i pokazuje da se to ne dešava tamo gde oni nisu zaštićeni institucionalnim aranžmanima. „Zabrinjavajuće je da digitalizacija negativno utiče na autonomiju frilensera, koji su relativno ranjiva grupa radnica i radnika, a koji su naročito izloženi tome da usvajaju nove tehnologije“, navodi se.

„Digitalne tehnologije pružaju više načina za nadgledanje, ispitivanje i kontrolu radne snage, sa negativnim efektima na autonomiju“, naglašava autorka i dodaje: „U kontekstu platformske ekonomije, na primer, digitalno posredovan rad koji se obavlja u okviru nesigurnih aranžmana zapošljavanja i algoritamskog upravljanja ograničava autonomiju radnika u odlučivanju kada i koliko dugo rade ili koje zadatke prihvataju“.

Uticaj digitalizacije na autonomiju je oblikovan kvalitetom aranžmana za zapošljavanje, naglašavaju iz ETUI-ja. Dok zaposleni ne doživljavaju značajne razlike u svojoj autonomiji sa napretkom digitalizovanja, autonomija na radu se za frilensere smanjuje.

„Za ovu ranjiviju grupu radnika, koja uključuje lažne samozaposlene i radnike na platformi, digitalizacija procesa rada dovodi do veće kontrole i podređenosti, a ne do oslobađanja kao ‚preduzetnika‘“, naglašava se. Imajući u vidu da su slobodnjaci takođe više izloženi digitalnim tehnologijama na poslu, ovo je razlog za zabrinutost. Za one samozaposlene koji su direktori ili upravljački partneri važi suprotno: ova generalno manje nesigurna grupa jedina ima koristi od digitalizacije u smislu povećane autonomije.

Pogon kompanije Magna u Aleksincu
Pogon kompanije Magna u Aleksincu; Foto: Predsedništvo / Dimitrije Goll

Posao vam je nesiguran, ali – hej! – bar niste ni zdravi

„Digitalizacija je povezana sa većom sigurnošću da ćete imati prihode i boljim izgledima za napredovanje“, barem u EU, „Ali istovremeno i sa manjom sigurnošću posla“, navodi se u zaključcima istraživanja.

A uz smanjenu sigurnost zaposlenja idu i novi načini da narušite zdravlje. „Dok su neki tradicionalni fizički rizici i zahtevi manje uobičajeni među radnicima koji koriste računare na poslu, njihovo mesto zauzimaju novi rizici posebno vezani za automatizaciju i produženu upotrebu personalnih računara“, konstatuju u ETUI-ju.

Rad sa digitalnim uređajima rađa nove izazove u smislu psiholoških zahteva i psihosocijalnih i ergonomskih rizika, pokazuje istraživanje. „I dok se može očekivati da će se neki fizički faktori rizika smanjiti, drugi mogu dobiti na značaju, kao što su oni koji se odnose na držanje radnici na digitalizovanim radnim mestima su najizloženiji zdravstvenim rizicima povezanim sa ponavljanjem pokreta šake ili ruke, na primer“, navodi autorka. O drugim rizicima, poput rizika od burnouta i mentalnih poremećaja koji su povezani sa usamljenošću redovno ste imali prilike da čitate u Mašini.

Periferija kapitalističkog sistema, gle čuda, nije centar

Istraživanje je pokazalo da je digitalizacija na drugačiji način integrisana u radni proces u različitim zemljama. Tako, na primer, kompjuterizovani sistemi imaju mali uticaj na radnike u Nemačkoj, Luksemburgu i Holandiji iako se i tamo informacione i komunikacione tehnologije koriste relativno često, dok je u Rumuniji, s druge strane, upotreba računara je manje uobičajena, ali njihov uticaj na pojedinca nesrazmerno visok. „Sličan obrazac manje individualne kontrole radnika nalazi se u nekim drugim zemljama istočne i južne Evrope, kao što su Litvanija, Španija, Poljska i Portugal“, konstatuje se. Digitalizacija manje utiče na rad tamo gde su institucije jače: „Stoga, krajnji efekat digitalizacije na rad zavisi od institucionalnog konteksta u kojem se tehnologija uvodi“, naglašavaju u ETUI-ju.

I.K.

Tekst je nastao uz podršku Evropske unije.

Prethodni članak

Kako su studenti u Novom Sadu izmislili anketu o menzi

Predstavljena Analize Zakona o klimatskim promenama Republike Srbije

Sledeći članak