U narodu poznatiji kao frilenseri, ljudi koji obavljaju rad putem digitalnih platformi godinama se suočavaju sa pravnim, poreskim i administrativnim komplikacijama. Njihov kontekst je do te mere zamršen, da nemaju čak ni jasnu definiciju koja bi im otklonila makar krizu pravnog identiteta.
Konflikt interesa na relaciji država-frilenseri je 2021. doveo do udruživanja digitalnih radnika, određeni koraci ka regulisanju njihovog položaja su učinjeni, ali i dalje lebdi bezbroj znakova pitanja u pravnom i administrativnom prostoru između radničkih laptopova i državnih institucija.
Centar za istraživanje javnih politika je organizacija koja godinama prati stanje u oblasti platformskog rada i radi na poboljšanju položaja ljudi koji za hleb nasušni zarađuju posredstvom digitalnih platformskih kompanija. Centar je nedavno objavio izveštaj Fairwork 2023 koji daje uvid u uslove rada u svetu platformi, a od pre nekoliko dana je dostupan i novi izveštaj te organizacije koji sadrži niz preporuka za unapređenje pravnog i društvenog položaja desetine hiljada digitalnih radnica i radnika.
Autori novog izveštaja „Istraživanje održivih rešenja za radna prava frilensera s onu stranu oporezivanja“ pišu da su poreske reforme iz 2023. olakšale poresko opterećenje frilensera, ali niz drugih problema ostaje neadresirano, ocenjuju oni.
Ključni izazovi za frilensere uključuju nedostatak jasne pravne definicije „frilensera/radnika na digitalnoj platformi“, odsustvo određenih prava kao što su pravo na bolovanje i porodiljsko, i neadekvatno prepoznavanje pitanja bezbednosti i zdravlja na radu. Frilenserima nadalje nedostaje pravo na kolektivno pregovaranje i sindikalno organizovanje, a rešenje iziskuju i pitanja poput naknade za nezaposlene i ravnoteže između radnog i slobodnog vremena.
Izveštaj Centra podvlači problem radnog zakonodavstva. Prema autorima Zakon o radu nije pogodan za regulisanje jedinstenih osobina rada preko digitalnih platformi.
Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta o poboljšanju radnih uslova u radu putem platformi može da posluži kao moćan katalizator za dalje razmatranje revizije tradicionalnog shvatanja radnog odnosa kojeg se srpsko zakonodavstvo i dalje drži, smatraju ovi stručnjaci. Višedimenzionalsnost digitalnog rada iziskuje reviziju koncepata i radnika i poslodavca kako bi se što preciznije obuhvatila priroda posla u 21. veku. Izveštaj naglašava važnost da se vodi računa o principima dostojanstvenog rada.
Predstojeća promena Zakona o radu u Srbiji pruža mogućnost za bolje obuhvatanje ne samo rada putem digitalnih platformi, već i svih nestandardnih i novih oblika rada u okviru radnog zakonodavstva, smatraju autori izveštaja, i dodaju da pored radnopravnih promena, novi oblici rada zahtevaju i promenu načina finansiranja i administriranja socijalnog osiguranja.
Eksperti, nadalje, ističu sledeće izazove koje je potrebno adresirati: pristup pravičnoj naknadi; ravnoteža između radnog i slobodnog vremena; pristup jednakim mogućnostima; pravo na kolektivno pregovaranje i sindikalno udruživanje; zdravlje i bezbednost na radu; zabrana diskriminacije; razvoj karijere, razvoj veština i mogućnost učenja; uslovi rada osoba sa invaliditetom; pristup zdravstvenoj zaštiti; privatnost i zaštita podataka; pristup naknadama za nezaposlene.
Adresiranje navedenih izazova bi zahtevalo izmene niza zakona među kojima su Zakon o radu, Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
Izveštaj skreće pažnju i na potrebu za adekvatnim informisanjem ljudi na koje bi se eventualne buduće zakonske izmene i nove politike odnosile. Bilo bi neophodno pokretati kampanje podizanja svesti koje bi bile usmerene na frilensere. One bi trebalo da uključuje informacije o poreskim obavezama, pravima i beneficijama prema novim politikama, pišu autori izveštaja.
Aktuelna merenja Centra za istraživanje javnih politika kažu da u Srbiji posluje minimum 70.000 radnika putem digitalnih platformi, što znači da frilenseri čine oko 2% ukupne domaće radne snage.
Broj frilensera godinama raste. Početkom 2021. od 100.000 stanovnika 161,5 su bili radnici na digitalnim platformama, dok početkom ove godine na isti broj stanovnika došlo je 250,9 ljudi onih koji se više od deset sati nedeljno bave platformskim radom.
Povod za istraživanja kakva sprovodi i Centar za istraživanje javnih politika dala je studija Svetske banke iz 2015. godine, u kojoj se iznosi da je Srbija na vrhu lista zemalja formiranih po kriterijumu broja aktivnih digitalnih radnika po glavi stanovnika i njihovom udelu u domaćoj radnoj snazi. Global Gig-Economy Index pokazuje da proteklih godina čitav region zauzima sve važnije mesto na globalnom tržištu frilenserskih poslova.
Podsetimo, na predstavljanju izveštaja Fairwork Serbia 2023 ukazano je na problem zarada i ugovora sa kojima se suočavaju radnici platformskih kompanija. Istraživači su ove godine pratili rad Wolta, Glova, Yandexa i Mister D, a na predstavljanju izveštaja „Fairwork Serbia 2023: (D)ostavljeni na cedilu” istraživački tim je skrenuo pažnju da radnici platformskih kompanija ne zarađuju egzistencijalni minimum.
A.J.
Ovaj tekst je nastao u okviru šireg projekta “Novo zapošljavanje: zagovaranje prava radnika na digitalnim platformama u Srbiji”, uz finansijsku pomoć Evropske unije. Tekst ni na koji način ne odražava zvanične stavove Evropske unije.
