Veštačka inteligencija nam neće uzeti poslove, ali će nam pogoršati uslove rada i života

Popularna kultura nas je zaslepila slikama o veštačkoj inteligenciji, dok realnost otkriva da je naš neplaćeni, ili slabo plaćeni rad srž AI industrije.

Celokupna fama oko generativnog AI-a često se svodi samo na marketing. Čak i Wall Street Journal izveštava da investiranje u veštačku inteligenciju nije profitabilno. Glavni razlog je visoka cena održavanja AI modela, koja se dnevno broji u milionima i to samo kada govorimo o održavanju servera, bez troškova osoblja. 

Stvarnost je da iza cloud-a, algoritama i jezičkih modela stoji velika potrošnja materijalnih resursa. Rudarenje minerala, enormne količine energije za hlađenje servera te zagađenje i emisije ugljenika postaju neizostavni elementi ove industrije, posebno kod intenzivnih modela generativne veštačke inteligencije. ističe Maša Marinković u tekstu Veštačka inteligencija, budućnost rada i planete koji možete čitati na Mašini.

Istraživanje litijuma u Srbiji; Foto: Marko Risović / Kamerades

Prikriven ljudski rad

Gubitak radnih mesta, od kog sve više strahujemo razvojem veštačke inteligencije – nije nešto što će se dogoditi. 

U praksi je dokazano da sadašnja veštačka inteligencija ne može da zameni ljudski rad na adekvatan način. Uprkos ogromnim ulaganjima u razvoj tehnologije, postoje zadaci koje ljudi mogu da urade mnogo efikasnije od računara, ili za koje uopšte ne postoje tehnološka rešenja. 

„Automatizacija ne eliminiše potrebu za ljudskim radom, već ga samo premešta na drugo mesto“, piše naučnica Lili Irani. Kako bi poboljšali percepciju svojih proizvoda i učinili da deluju „pametnije” , kompanije često prikrivaju ljudski rad od korisnika i investitora.

Među vodećim kompanijama za „treniranje AI-a“, tu su i nemački Clickworker i australijski Appen, a prosečna plata iznosi manje od jednog dolara na sat. Radnici nisu svesni u koju svrhu, niti za koju kompaniju rade, a jedan od najvećih naručilaca „mikroradova“ je vojna industrija. 

Dok neke tehnološke kompanije kriju podatke o autsorsovanim radnicima kako bi njihovi sistemi delovali „pametnije“, druge promovišu ovaj tip poslova kao „sjajnu priliku” za ugrožene populacije. 

Šanse da nas sadašnja AI tehnologija ostavi bez posla su male, međutim izvesno je da će imati značajan uticaj na naše društvo i životnu sredinu. Očekuje se da će doprineti lošijim uslovima rada, povećati iscrpljivanje prirodnih resursa i ubrzati klimatske promene. Sve ove posledice zajedno će samo dodatno podstaći globalne konflikte i produbiti postojeće nejednakosti.

O svemu ovome možete opširnije čitati u analizi Maše Marinković koju smo objavili na Mašini.

A.G.A.

Tekst je nastao uz podršku Evropske Unije.

Prethodni članak

Kompanija Wolt uvela diskriminatorna pravila za strane radnike

Protest radnika Aerodroma Beograd – ne žele prebacivanje u drugu firmu pod lošijim uslovima

Sledeći članak