Skoro 3.500 Palestinaca je stradalo u izraelskim vazdušnim napadima, a više od milion civila je raseljeno otkako je Izrael pokrenuo vojnu operaciju kao odgovor na napad naoružanog krila militantne grupe Hamas u kojem je ubijeno najmanje 1.400 ljudi. Ekspert UN upozorio je da se palestinski narod suočava sa „masovnim etničkim čišćenjem“ koju sprovodi izraelska vojska nakon eskalacije konflikta nezapamćenih razmera.
Čak i pre naredbe o proterivanju, nakon koje je više od polovine Palestinaca u Gazi prognano iz svojih domova, oko dva miliona ljudi je živelo na području dugom samo 41 km i širokom 10 km, što Gazu čini jednim od najgušće naseljenih mesta na svetu. Izraelska vojska održava kopnenu, pomorsku i vazdušnu blokadu Pojasa Gaze otkako je povukla kopnene trupe 2007. godine kada je sunitska islamistička militantna grupa Hamas preuzela kontrolu nad tim područjem. Posledično, UN smatra da je Gaza pod izraelskom okupacijom.
Ograničeni broj Palestinaca je ranije bio u mogućnosti da napusti Pojas Gaze radi posla i školovanja u pojedinim inostranim zemljama. Među njima je i Srbija, zahvaljujući vezama koje su bile uspostavljene preko Pokreta nesvrstanih i podrške samoopredeljenju u Trećem svetu, u kojima je socijalistička Jugoslavija imala vodeću ulogu. Ali Abdurahim je jedan od desetina palestinskih Srba čija porodica živi u Gazi. On je za Mašinu govorio o krizi, nečujnoj reakciji srpske vlade i javnosti i zašto je mala palestinska zajednica odlučna da prenese svoju poruku.
Kako je ova nečuvena eskalacija uticala na vas i vašu porodicu?
Porodice otprilike polovina Palestinaca koji imaju stipendiju Vlade Srbije žive u Gazi. Većina njih je izgubila kontakt sa svojim porodicama. Izraelska vojska je počela da baca letke u kojima poziva civile da napuste svoje domove i odu na jug Gaze. Većina ljudi nema gde da ode na jug i, osim toga, nije moguće evakuisati 1,2 miliona ljudi za 24 sata na teritoriji od samo 150 km2. Moja porodica je odbila da ode jer moja majka ne može da hoda bez lekova, a nije bilo ni hrane ni vode [na jugu].
Izrael je počeo da bombarduje moje susedstvo, ne obazirući se na civile. Pogodili su mi kuću projektilom, bez ikakvog upozorenja, četiri sprata su se srušila na podrum u kojem su se krili moji roditelji. Moj stric je pokušao da stupi u kontakt sa porodicom, vatrogascima i civilnom zaštitom, ali su oni odgovorili da ne mogu da priđu mom kraju zbog razmere izraelskog napada. U podrumu su bili moj otac, majka, braća i sestre, snaja sa dvomesečnom bebom i još jedna trudna snaja i troje dece.
Izgubio sam svaku nadu da su oni živi. Ali posle pet sati spasioci su uspeli da dođu do njih i našli su ih žive u podrumu. Odvezli su ih u bolnicu, ali su Izraelci i ovu bolnicu upozorili da je meta bombardovanja i da je treba evakuisati, što su oni odbili jer je bilo mnogo pacijenata na intenzivnoj nezi i u komi koje nije bilo moguće relocirati.
Konačno sam uspeo da se čujem sa bratovom ženom, koja nije bila u stanju da govori. Zamolio sam je da mi dozvoli da čujem glas svakog člana porodice, samo nakratko, kako bih znao da su svi živi. Ne mogu da opišem kako se trenutno osećam. To je poražavajuće. Kao medicinski stručnjak, ne mogu da idem i volontiram da pomognem povređenima jer su aerodromi širom sveta upozoreni da ne puštaju Palestince na svoje letove [za susedni Egipat] jer su granični prelazi [sa Gazom] zatvoreni.
Zašto organizujete protest u Beogradu?
Želimo da pokažemo pravu sliku rata u Gazi. Većina medija je pod kontrolom SAD i Zapada, tako da želimo da ukažemo na izraelsku propagandu. Želimo da jasno stavimo do znanja da Izrael namerno dehumanizuje Palestince kako bi utrli put genocidu, napadajući bolnice i čineći ratni zločin i kolektivno kažnjavanje. Kada bi ljudi mogli da posete tu oblast videli bi da je Izrael država aparthejda, ali većina ljudi u Srbiji i na Balkanu nije adekvatno obaveštena. Zato pokušavamo da dopremo do njih na sve moguće načine.
Imali smo poteškoća u organizaciji protesta. [Srpske vlasti] nisu bile ažurne u davanju dozvole i naterale su nas da čekamo nedelju dana — ne znam šta je bila poenta. Tražili smo i šetnju centrom Beograda, što je odbijeno, pa će sada to biti samo statičan protest.
Koja je ključna poruka koju želite da prenesete?
Naša poruka je upućena srpskoj vladi i srpskom narodu. Prvo, tražimo od njih da izvrše pritisak na Izrael da zaustavi ono što se dešava, da zaustave ratne zločine i kolektivno kažnjavanje, da dozvole dostavu hrane i medicinskih zaliha u Gazu, jer je situacija kritična. Drugo, tražimo od Vlade Srbije da izvrši pritisak na međunarodnu zajednicu i Izrael da uspostave dvodržavno rešenje [sa odvojenim izraelskim i palestinskim državama] kako bi obe strane mogle da žive u miru.
Takođe bih želeo da kažem da je Gaza kao feniks. Ponovo će se dići kao i ranije. Palestinski narod i palestinska nacija vole život, vole mir, samo žele da žive u državi u kojoj su njihova prava zaštićena. Kao što je Nelson Mandela jednom rekao, nikada nećemo imati mira u svetu bez mira u Palestini.
