Na svetski dan voda Ujedinjene nacije i različite organizacije za zaštitu prava na vodu podsećaju nas na to da se kriza vodnih resursa zahuktava.
Procenjuje se da će do 2025. polovina svetskog stanovništva živeti u delovima planete sa lošim i nepredvidivim vodnim režimom (water-stressed areas), odnosno u oblastima pogođenim poplavama, sušom, nedostatkom vode za piće i higijenu. Aktuelno već svaka treća osoba živi u takvim uslovima, svaka četvrta u izrazito nepovoljnim i nestabilnim uslovima.
Oko trećine ljudi na svetu dočekuje Svetski dan voda bez bezbednog pristupa vodi za piće, a polovina čovečanstva bez savremenih sanitarnih uslova.
Zato od bolesti vezanih za korišćenje nebezbedne vode za piće i higijenu godišnje umre milion ljudi, uključujuči i 300.000 dece mlađe od 5 godina. Pandemija koronavirusa uvećala je ove zastrašujuće brojke.
Poplave, suše i nedostatak čiste vode za piće su najveća pretnja opstanku čovečanstva
Međunarodne organizacije višekratno su upozoravale na to da je kriza vodnih resursa veći rizik za čovečanstvo i od vojnih sukoba i pucanja finansijskih balona.
Na listi rizika Svetskog ekonoskog foruma kriza vodnih resursa je 2015. godine zauzela i neslavno vodeće mesto. Rizici koji prednjače na ovogodišnjoj listi (rizici od infektivnih bolesti, zanemarivanja ekološke krize i gubitka biodiverziteta) blisko su povezani sa krizom voda.
Ključni faktori pogoršanja ove krize su klimatske promene, rast stanovništva i intenziviranje poljoprivrede.
Čak dve trećine vode koje čovečanstvo troši iskoristi se u poljoprivredi, oko 20% na industriju, a desetak na domaćinstva. Uticaj poljoprivrede na iscrpljivanje depoa slatke vode naročito je vidan u velikim poljoprivrednim oblastima poput Severne kineske ravnice, severne Indije i američke Velike ravnice.
Pored procena da će se poljoprivredna proizvodnja, ako se njen rast nastavi ovim tempom, u narednih 25 godina duplirati, zabrinjava i podatak da se čitavih 80% otpadnih voda širom sveta ne prečišćava prilikom vraćanja u prirodu, što ubrzava otkucavanje paklene mašine. Pored već pomenuti zaraznih bolesti, organski i neorganski otpad rastvoren u vodi izaziva nenabrojiv niz zdravstvenih poremećaja kod ljudi, od poremećaja u fetalnom razvoju do kancera.
Siromašni umiru, korporacije trguju
Nedostatak pijaće i vode za održavanje higijene, te rizik da se strada od prirodnih katastrofa, poplava i suša, nesrazmerno više pogađaju siromašne.
Dok pripadnici siromašnije većine čovečanstva umiru od žeđi, infektivnih bolesti, trovanja, kancera, trpe posledice poremećaja u razvoju – i bivaju prisljeni da migriraju, doprinoseći najvećoj seobi stanovništva u proteklih nekoliko vekova – korporacije dobrom neophodnim za održanje života trguju kao bilo kojom drugom robom.
Zato je preko petsto organizacija, inicijativa i kolektiva koje se bore za pravo na vodu i zaštitu životne sredine širom sveta potpisalo povodom ovogodišnjeg Svetskog dana voda proglas „Voda za život, ne za profit“, kojim dižu glas protiv komodifikacije vode.
Kako na svojoj stranici prenosi organizacija za političku ekologiju PolEkol, u proglasu se navodi:
„U Čileu se reke prodaju na aukciji, a kupuju ih milijarderi koji koriste vodu za masovno navodnjavanje avokada ili snabdevanje rudnika, dok milioni ljudi pokušavaju da prežive, široko rasprostranjenu sušu izazvanu otimanjem vode. U Australiji je tržište vode, koje bi trebalo da podrži ekonomiju i istovremeno spreči rasipanje vode, na kraju podstaklo investitore i poljoprivredne industrije da špekulišu, na osnovu prognoza u vezi sa nestašicom i budućim cenama vode, na štetu malih poljoprivrednika i njihovog pristupa vodi.“
Jedan od najsvežijih primera dalje komodifikacije vode je pokretanje prvog tržišta fjučersa na vodu, koje se dogodilo početkom decembra 2020. godine. Podsetimo, fjučers ugovori su tip finansijskog instrumenta koji obavezuje kupce da u budućnosti za određenu robu plate unapred ugovoren novac. Trgovci fjučersima kupuju ugovore za robu za koju pretpostavljaju da će joj cena rasti, a oslobađaju se one čija cena pada. Kako je jednostavnije objašnjeno u proglasu, „investitori i špekulanti sada mogu da se kockaju sa cenom vode u Kaliforniji“.
Domaći kontekst zasad ne poznaje ovakve berzanske špekulacije vezane za vodne resurse, ali ekologiji posvećene organizacije već godinama upozoravaju na prilagođenja legislative komercijalizaciji vode. Ona uključuju izmene Zakona o vodama kojim su vode od dobra od opšteg interesa u svojini države postale prirodno bogatstvo (nad kojim se može steći koncesija); na sličan način izmenjen je i Zakon o komunalnim delatnostima, koji od kraja 2018. godine omogućava privatnim kompanijama da se bave delatnošću vodosnabdevanja.
Gorući problemi
Na goruće probleme koji u vezi sa vodama pogađaju stanovništvo Srbije i ekosistem ovog dela planete upozorava povodom Svetskog dana voda inicijativa Pravo na vodu.
Iz Prava na vodu podsećaju na to da je reka Pek prepuna teških metala, da je grad Zrenjanin zbog visokih nivoa arsena u vodi već 17 godina bez pitke vode, a da kompanija Rio Tinto planira deponiju industrijskog otpada u blizini reke Jadar.
Veliki bački kanal je, pišu, usled zagađenosti najcrnja ekološka tačka u Evropi, a Beograd jedina prestonica na kontinentu koja ne prečišćava komunalne otpadne vode.
Jednu od najvećih pretnji rekama i stanovništvu Srbije godinama predstavljaju male derivacione hidroelektrane. U proteklom periodu je bilo pomaka u smeru zaštite preostalih vodotokova na Staroj planini i Vlasinskoj visoravni, ali mnoge reke ostaju ugrožene. Čak 52 derivacione MHE planirane su, primera radi, na teritoriji Kraljeva.
Pravo na vodu skreće pažnju na to da su Novosađani prisiljeni da se organizuju u odbrani priobalja Dunava sa važnim staništima od izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa kolokvijalno nazvanog „Novi Sad na vodi“, da je u Kragujevcu najavljen sličan projekat koji ugrožava jezero Bubanj, a da je istovremeno ugroženo i Makiško polje, najveće beogradsko vodoizvorište, te Veliko ratno ostrvo, na ušću Save u Dunav.
Lokacije i neuralgične tačke akutne i važne borbe za vodu, kako lokalno tako i širom sveta, teško je i nabrojati.
U kom ključu vrednujemo vodu?
Obeležavanje Svetskog dana voda uvele su Ujedinjene nacije 1992. godine. U periodu koji je tome prethodio, od kraja sedamdesetih, UN su pokušavale da podignu nivo informisanosti o ovoj problematici i podstaknu međunarodno ujedinjavanje konstruktivnih napora u vezi sa njom putem nekoliko konferencija.
Ujedinjene nacije su inicirale i potpisivanje niza rezolucija, agendi i ugovora u kojima se neposredno i posredno adresira ova problematika, uključujući Pariski sporazum (potpisan 2015. godine), Okvirni plan za umanjivanje rizika od katastrofa (iz 2015.) i Agendu održivog razvoja 2030.
Skupština Ujedinjenih nacija je u sklopu svojih napora 2010. godine i formalno prepoznala pravo na vodu kao ljudsko pravo, a ovogodišnji Svetski dan voda UN obeležava pod geslom „Koliko ceniš vodu?“, motivisana potrebom da skrene pažnju na nekomercijalnu vrednost vode, odnosno njen ključni značaj za opstanka čovečanstva i ekosistema planete.
Prepoznavanje problema, ipak, predstavlja samo prvi, i uz to nedovoljan korak u njegovom rešavanju, a rascep između rezultata konstruktivnih napora i rezultata destruktivnih tendencija zasad se samo povećava.
I.K.
