Minimalac koji u Srbiji zarađuje gotovo pola miliona ljudi trenutno iznosi oko 40.000 dinara, odnosno oko 340 evra. Povećanje od 60 evra, odnosno minimalac od 400 evra, bi svakako ljudima koji žive od minimalca značilo. Ipak, iako nominalno ovo deluje kao značajno povećanje ono to nije već realno vrednost minimalca drži na istom nivou.
Prema poslednjim podacima Zavoda za statistiku za maj 2023. godine, medijalna zarada 66 hiljada mesečno (do tog iznosa zarađuje polovina radnika i radnica), a potrošačka korpa za april je iznosila 98 hiljada dinara. Takvu potrošačku korpu nisu mogli da pokriju ni oni koji zaračuju prosečnu platu.
Za one sa minimalnom zaradom to je misaona imenica – kako bi se opravdao nedostojanstven iznos minimalca izmišljena je statistička kategorija „minimalne potrošačke korpe“ koja je u aprilu iznosila 51.000 dinara. Trenutni minimalac ne pokriva ni ove troškove, ali ih svakako neće pokriti ni Vučićev obećani iznos od 400 evra naročito ako se uzme u obzir rast cena osnovnih životnih namirnica koje će i težinu tu korpe sigurno povećati za koju hiljadu.
Kako se određuje minimalac
Kao po pravilu poslednjih godina u sred leta o visini minimalne zarade za sledeću godinu se izjasni Vučić i to uglavnom i bude iznos koji na kraju „pregovora“ odredi Vlada. Sudeći po toj praksi već sad možemo reći da će iznos minimalne zarade za sledeću godinu biti oko 46.000 dinara.
Predsednik zapravo nema nikakve ingerencije po ovom pitanju već svoj autoritet koristi kako bi uticao na visinu iznosa koja, gotovo po pravilu, pogoduje poslodavcima. A o visini minimalne zarade bi zapravo trebao da odlučuje Socijalno-ekonomski savet (SES) koji čine predstavnici poslodavačkih udruženja, reprezentativni sindikati i predstavnici Vlade – ovo telo svakog septembra pregovara, a ukoliko se strane ne dogovore o visini minimalca odlučuje Vlada. Iako „svi znaju“ da je Aleksandar Vučić već rekao koja je to cifra.
Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost“ su u okviru SES-a još pre nekoliko godina postigli dogovor sa predstavnicima poslodavaca da se visina minimalne zarade izravna sa iznosom minimalne potrošačke korpe, ali to se još nije desilo. Svake godine izgovor poslodavaca i Vlade je – „kriza“. Korona, rat u Ukrajini … skakavci – poslodavcima je uvek bilo teško da povećaju najniže zarade za radnike i radnice kojima verovatno ne pada teško to što nemaju za hranu i račune.
Sindikati svake godine po pravilu najavljuju oštre reakcije, proteste i štrajkove ali to se nije desilo. Ove godine su, zbog visoke inflacije, reprezentativni sindikati tražili, a ostali podržali, da se minimalna zarada poveća na 50.000 dinara već od početka jula kako bi za sledeću godinu bila usklađena sa minimalnom potrošačkom koprom. „Socijalni partneri“ – poslodavci i Vlada, ipak o tome nisu hteli da razgovaraju.
Svestan ovih zahteva Vučić je lestvicu postavio na 46.000 – opet malo za iole pristojan život ljudi u Srbiji.
M.M.