Učesnici tribine „Država protiv javnih dobara“ koja je juče održana u MZ Božidar Adžija u Nišu istakli su da se kroz primere niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ i izgradnje mini hidroelektrana na Staroj Planini vidi da država radi u korist privatnog kapitala, a ne u korist javnog interesa.
Niški aerodrom izgrađen 1986. godine, predat je državi zato što novi koncesicionar beogradskog aerodroma „Vansi erports“ ima interes da se smanji broj putnika ostalih aerodroma u Srbiji, istakli su učesnici tribine.
Francuska firma istovremeno je koncesionar i prištinskog aerodreoma, pa im se isplati da aerodrom u Nišu ima manje putnika, jer se nalazi između beogradskog i prištinskog. Zbog toga je država odlučila da preuzme niški aerodom, iz čega se najjasnije vidi da favorizuje interese privatnog kapitala.
Ukoliko se ne ispoštuju klauzule iz ugovora, koje garantuju da na aerodromima van Beograda neće biti više od milion putnika, država će plaćati penale francuskim investitorima. Zato je odlučila da preuzme aerodrom u Nišu i time zaštiti interese novog koncesionara beogradskog aerodroma, izjavio je predstavnik Udruženog pokreta slobodnih stanara iz Niša, Rastislav Dinić.
Goran Tokić iz Grupe građana za zaštitu Stare Planine iz Niša izjavio je da će gradnja mini hidroelektrana dovesti do nestanka svih planinskih reka u Srbiji.
Mini hidroelektrane mogu da proizvedu beznačajne količine energije, pa gradnja istih nije isplativa za državu. Isplativa je samo za privatne investitore koji će imati mesečnu zaradu između dvadeset i trideset hiljade evra, zato što će država garantovati otkupnu cenu investitorima narednih petnaest godina.
Takođe, postoji opasnost da se ugrozi snabdevanje vodom grada Pirota, jer pirotski vodovodi zavise od staroplaninskih reka. Osim toga, radi se prirodnim lepotama u kojima je gradnja zabranjena. Država bi trebalo da zaustavi gradnju mini hidrolekrana zato što je to u interesu građana, izjavio je Tokić.
Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije se osvrnuo i na pristupne pregovore sa Evrospskom unijom u sklopu kojih se „država obavezala da će određeni procenat energije dolaziti iz obnovljivih izvora“.
Zato je sklopila posao sa privatnim investitorima oko mini hidroelektrana. Privatni kapital želi da investira što manje, a da zaradi što više – gradnja mini hidroelektrana je jeftina za privatni kapital, a država će im garantovati visoke mesečne zarade kroz povećanje cena, rekao je za Mašinu Simović.
Sve ovo je deo širih tranzicionih procesa koji su doveli do uništenja javnih dobara. Novi Zakon o vodama, reke tretira kao prirodno bogatstvo, a ne kao prirodno dobro iz čega se može naslutiti da Vlada ima nameru da krene u procese privatizacije vodovoda širom Srbije, što je pokušano u Novom Sadu 2011. godine.
Umesto privatizacija, svetski trendovi su suprotni. Vodovodi se vraćaju u javno vlasništvo zato što su u svim gradovima koji su privatizovali vodovode cene drastično skočile, a kvalitet usluge je opao. Zbog toga je neophodno boriti se protiv privatizacije. Dobar primer dolazi iz Slovenije, gde je pristup pijaćoj vodi garantovan kao ustavno pravo, zaključuje Simović.
